Шаровић: Неколико ланаца контролише 90 одсто тржишта

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић упозорава да је у процесу прилагођавања захтјевима тржишта ЕУ БиХ “преспавала“ протекле године, те да неколико моћних ланаца контролише 90 одсто домаћег тржишта. "Скори улазак Хрватске у ЕУ практично је упалио аларм и сада покушавамо за неколико мјесеци стићи оно што је протраћено уназад десетак година", […]

уторак, септембар 11, 2012 / 11:13

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић упозорава да је у процесу прилагођавања захтјевима тржишта ЕУ БиХ “преспавала“ протекле године, те да неколико моћних ланаца контролише 90 одсто домаћег тржишта.

"Скори улазак Хрватске у ЕУ практично је упалио аларм и сада покушавамо за неколико мјесеци стићи оно што је протраћено уназад десетак година", објашљава Шаровић Срни, коментаришући протесте пољопривредника из Републике Српске и Федерације БиХ, који су незадовољни дјелимичним провођењем уговора о слободној трговини, недобијањем извозних бројева и "плавог дизела".

Он је подсјетио да је питање тзв. "плавог дизела", па и извозних дозвола ЕУ, присутно у БиХ уназад најмање пет година, и констатовао да се до данас није даље одмакло од захтјева, незадовољства и протеста.

"Најмање двије званичне иницијативе пропале су током 2010. и 2011. године. Не бавим се тиме ко је крив што се десио такав епилог. Бесповратно су, међутим, изгубљене године на рјешавању овог питања"– истиче Шаровић.

Министарство на чијем је челу уназад шест мјесеци приступило је озбиљним припремама и у званичну процедуру упутило иницијативу за увођење „плавог дизела“, односно ослобађање примарне пољопривредне производње плаћања акциза на дизел гориво и ослобађање од путарине.

Шаровић вјерује да ће овом пројекту подршку дати цијели пољопривредни сектор, али и други привредни фактори. Према његовим ријечима, питање ЕУ – извозних дозвола није пука подјела бројева, како се у јавности ова сложена проблематика понекад поједностављује.

"Ово питање није предмет искључиво овог или оног министарства, већ испуњавања бројних европских стандарда и директива. Овај процес подразумијева и оспособљавање и прилагођавање самих производних мјеста условима извоза у ЕУ“ – објашњава Шаровић.

Кометаришући оптужбе пољопривредника да се предност даје увозном и тиме покушава уништити домаћи производ, Шаровић упозорава да култура куповања домаћег производа није у довољној мјери изграђена у БиХ.

"Та свијест не долази преко ноћи, зависи од много фактора и промјене прво треба да се десе у нашим главама. Уз то, тржиште хране у БиХ заробљеник је великих тржних центара, чије сједиште (пет највећих) није у БиХ. То објективно јесте проблем, а како је ући у један дистрибутивни ланац и под којим условима – питајте саме произвођаче“ – наглашава Шаровић.

Домаћа правила скоро да не уређују тржиште, већ то чине услови неколико моћних ланаца којима је дозвољено да контролишу 90 одсто тржишта.

Он је потврдио да висина ветеринарске накнаде за извоз одређене робе износи 520 КМ – што се плаћа при улазу у Хрватску.

"Тачно је да је наша такса за ветеринарски преглед била знатно нижа. Одлуком о висини накнаде за ветеринарско-здравствени преглед, висина накнаде која се плаћа при увозу живих животиња и производа животињског поријекла знатно се повећала" – објашњава Шаровић у интервјуу Срни.

Висина таксе је подијељена у три основне категорије: живе животиње (нижа такса), сировине животињског поријекла (средња такса) и производи животињског поријекла (висока такса) у првом реду за производе који иду директно у продају, гдје се наплаћује иста висина таксе као при извозу у Хратску, односно ЕУ.

На приједог ресорног министарства Савјет министара БиХ и Парламентарана скупштина БиХ размотрили су и усвојили документ „Приједлог мјера за побољшање услова пословања у пољопривредној производњи и прехрамбеној индустрији БиХ".

Тим документом први пут утицало се на политике које би могле у догледно вријеме, и у дужем року, да донесу конкретне економске ефекте, а за чије прођење су задужене именоване институције са роковима извршења – закључио је Мирко Шаровић у интервјуу Срни.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *