Сармагедон

Синиша Давидовић, за посјетиоце Фронтал.РС ове седмице разлаже однос између приватног сектора и друштвених промјена демонстрацијама на улици. Има већ неко вријеме како сам успио да се самозапослим у приватном сектору, што ће рећи без претходних учлањења и без ик’ијех подстицаја (из) јавног сектора. И тако сада радим свој мали уносни пос’o, умјесто да без […]

среда, март 23, 2011 / 11:07

Синиша Давидовић, за посјетиоце Фронтал.РС ове седмице разлаже однос између приватног сектора и друштвених промјена демонстрацијама на улици.

Има већ неко вријеме како сам успио да се самозапослим у приватном сектору, што ће рећи без претходних учлањења и без ик’ијех подстицаја (из) јавног сектора.

И тако сада радим свој мали уносни пос’o, умјесто да без везе забадам нос у велике послове других.

Па смо се просто препородили, и ја и мој нос, преко којега су ми до сада исплаћивали хонораре за моје ране радове из домена општенародне одбране и друштвене самозаштите.

Јер сам открио да је стварно најбоље када чо’ек гледа само своја посла, умјесто да се бави пословично залудним питањима ко је он и зашто постоји на овоме свијету, па још и међу оваквим свијетом и свијетином.

Најзад сам се опаметио и постао онај прави, мудри, стопостотни Србин, који не лети врућ у ’ладну воду, нити се бави којекаквим писањима уз вјетар.

А што подразумијева да ми је у овоме тренутку добро, и да ми је то прече од свега што се око мене или са мном дешава.

И да зато желим свако добро, прво себи,па тек онда и свима осталима.

Само нека не таласају са било чиме што би пореметило мене и моје кругове личног и породичног ми задовољства.

У таквим работама на мене нека не рачунају, јер сам и ја дошао до свеопште спознаје да се не ваља упуштати ни у шта што није мени у џеп, а понајмање у нешто што захтијева било шта из мога џепа.

Јер без џепа нема ни џипа.

И зато се варају сви они који и даље мисле да ћу у дане благословеног викенда џипнути из топлог кревета на којекаква догађања тобожњег народа или сличне им „перформансе“.

Поготово ако је то још и безидејно, без мени одговарајућег програма, без мене као лидера и без мени лично упућених понуда.

Мислим, зашто бих ја помагао неким Куртама да зајашу умјесто Мурте, ако се мени, и то сад и одмах, чврсто не гарантује и припадајуће ми јахачко мјесто на самару ?

Ма, далеко им лепа кућа… мени је моја кућа најважнија.

Јер знам за јадац, ма колико ме они јадником сматрали.

А, можда, и то само ако буде лијепо вријеме, оно баш случајно тамо и навратим…

Наравно, не међу њих, већ у најближу кафану са погледом на „лице мјеста“.

Да на своју, сасвим случајно баш на том мјесту испијену кафицу, набацим и мало „шлага“ умућеног од млијека њихове цркнуте краве, природно заслађеног њиховим логичним дебаклом.

Па да се онда лежерно и непримјетно удаљим, презадовољан собом и својом урођеном проницљивошћу која (ни) овога пута није заказала.

До своје матичне кафане, у којој ћу натенане препричавати све што сам тамо успио да видим, посебно наглашавајући да мене при томе и у томе нико није могао, нити уопште може да види.

Зато је и разлика између мене, некада такође безидејног, и мене, данас идеалног, драстична.

У моју корист, наравно.

И само нека потраје, ако треба и до Судњег дана, који се због свих ових природних катастрофа чини све ближим.

Но, ја се надам да ћу чак и то успјети да посматрам негдје уз кафицу или подневну сармицу.

Чак шта више, увјерен сам да ћу и у том процесу имати улогу заштићеног свједока.

Јер, није наш мудри народ узалуд рекао: сам се чувај, па ће те и Бог чувати…
 



0 КОМЕНТАРА

  1. “А што подразумијева да ми је у овоме тренутку добро, и да ми је то прече од свега што се око мене или са мном дешава.”

    Sinisa pocinjes mi liciti na tvog imenjaka i pisca kolumni na ovom portalu.
    Steta, nepovratno steta…

  2. Разборит човјек мора дизати свој глас ако му се чини да се државом лоше управља, али само онда ако му не пријети смрт.
    Платон рекао, а колико се промјенило и глобализовало од тада до сад, језиво ништа.

  3. А то што народ воли је одувијек био наш стандард, којем ништа нису могли ни сви у међувремену изумљени европски стандарди и принципи.

    Kao da je bilo juce – iza zavjese:

    Зато се, ево, извињавам васколиком народу, посебно овом читалачком на Фронталу, и свечано обећавам да нећу више.

    Јер не знам о чему бих то даље писао, а да то и мој народ воли.

    И зато што мој народ лијепо каже да се не ваља мимо народа, а и зато што сам ја малчице престар да бих се тако нагло и преко ноћи мијењао.

    Зато нема смисла да овај млађи свијет и даље трујем својом деструктивношћу, већ да га пустим да на миру и слободно ужива у свему што народ воли.

    Доста сам свачему и нечему свирао, а сада ваља и за појас задјенути.

    Јер, ко би га знао, можда једнога лијепога дана наш народ заволи и нешто друго.

    Ја одох да мало порадим на себи, да читам и изучавам све народне изреке и мудрости које наш народ тако лијепо смишља, али их, нажалост, никада у пракси не примјењује.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *