Само је демократор сигуран

Унутарстраначки избори у Демократској странци – бара пуна потпредсједничких крокодила. У партији Бориса Тадића отпочело је жестоко лобирање за функцију потпредседника уочи изборне скупштине најављене на јесен. Једини сигурни у реизбор су Драган Шутановац и Душан Петровић, док би себе у страначком врху радо видели и Бојан Пајтић, Вук Јеремић, Оливер Дулић… Пише: Смиљана Видић Демократска […]

петак, јул 9, 2010 / 07:06

Унутарстраначки избори у Демократској странци – бара пуна потпредсједничких крокодила.

У партији Бориса Тадића отпочело је жестоко лобирање за функцију потпредседника уочи изборне скупштине најављене на јесен. Једини сигурни у реизбор су Драган Шутановац и Душан Петровић, док би себе у страначком врху радо видели и Бојан Пајтић, Вук Јеремић, Оливер Дулић…
Пише: Смиљана Видић
Демократска странка може да се похвали да, за разлику од осталих, има доста јаких имена – кандидата за потпредседничке функције. Ту лежи и невоља председника ДС, Бориса Тадића, који уочи страначке изборне скупштине, треба да задовољи ојачале функционере, помири њихову суревњивост и не угрози сопствену лидерску позицију. Унутарстраначка борба између потенцијалних кандидата за потпредседнике увелико траје, пошто је извесно да ће се страначко руководство бирати на јесен, у октобру или новембру.
По Статуту ДС има пет потпредседника, од којих је један заменик председника – Душан Петровић. Драган Шутановац, Бојан Пајтић и Вида Огњеновић су актуелни потпредседници ДС. Ову функцију заузимао је и бивши градоначелних Београда, Ненад Богдановић, а после његове смрти нико није изабран на то место.
Док остали, стари и нови кандидати, имају разлога за бригу, није тајна да министар одбране Драган Шутановац ужива јаку подршку у странци, посебно од Демократске омладине и да му је потпредседничко место сигурно.
Ко су жене-потпредсједници?
Невоље настају код осталих такмаца, имајући у виду да је правило да један потпредседник буде жена и да један буде из Војводине. Кад је у питању прво правило, Вида Огњеновић је амбасадорка у Данској, те и није у могућности да се активно бави политиком, а упућени кажу да за то није ни заинтересована. Због тога је извесно да ће жена, која је иначе на претходној скупштини странке изабрана с највећим бројем гласова, бити замењена.
Поједине кандидаткиње које би врх ДС-а волео да види на месту потпредседника не би могле да добију подршку одбора и делегата иако су врло експониране у јавности. Две најистуреније жене су Нада Колунџија и Гордана Чомић. Колунџија још од преласка из странке Небојше Човићау ДС није с одушевљењем прихваћена међу демократама, а многим „старим вуковима“ засметало је њено изненадно позиционирање као шефице посланичког клуба након кратког стажа у странци.
Чомићева, иако лојална страначком врху, никада није била Тадићева миљеница, она је била у првом плану у Ђинђићево и Живковићево време. Није немогуће, прича се у ДС, да потпредседница постане неко ново неафирмисано лице.
Војвођански клинч
Други, већи проблем је што се за потпредседника из Војводине појављују два кандидата –Оливер Дулић и Бојан Пајтић. Није тајна да војвођански премијер Бојан Пајтић и председник Тадић не стоје добро. Ко их је посматрао на страначкој слави СПО у Новом Саду на Видовдан, могао је чак да закључи да њих двојица не комуницирају, будући да нису разменили ни реч. У том контексту није чудно што је баш Пајтић нашао за сходно да први јавно најави своју кандидатуру за потпредседничку функцију.
«Пре него што сам постао потпредседник странке, ДС је у Војводини имао најслабије резултате у односу на остатак Србије. Ми смо ипак направили драматичан преокрет. У последње две године у Војводини су у пет општина одржани ванредни локални избори. У свим тим општинама Демократска странка је суверено победила. У неким од тих општина нисмо победили никада раније. На последњим покрајинским изборима ДС је освојио апсолутну већину у Скупштини Војводине », побројао је Пајтић своје заслуге.
Његов главни ривал, министар Оливер Дулић, веома је близак с Тадићем. С друге стране, он не ужива подршку међу војвођанским демократама као Пајтић. Медијско укрштање копља с Пајтићем, Дулић је прекинуо изјавом да он подржава војвођанског премијера у намери да остане на функцији потпредседника.
« Само уколико се евентуално донесе одлука о изменама Статута странке у смислу повећања броја потпредседничких места, размислио бих о могућности да се кандидујем“, поручио је Дулић.
Неверне томе у странци кажу да он можда само примењује „Тијанићеву тактику“, мислећи на реизабраног директора РТС Александра Тијанића, који је до последњег рока за пријављивање кандидата за директора Јавног сервиса говорио да се неће кандидовати, да би то учинио у последњем тренутку и остао на функцији.
Млади Копицл можда потпредсједник?
Међу именима за страначки врх помињан је и Тадићев саветник Срђан Шапер, који слови за креатора његовог имиџа и, уз Драгана Ђиласа, за главног контролора српске медијске сцене.
Бивши фронтмен „Идола“ је, ипак, задовољан местом у Председништву странке и ставио је тачку на ову причу када је изјавио да неће да се кандидује за потпредседника. Уколико остане доследан овој изјави, остају само још два такмаца из Београда за једно место страначког потпредседника – градоначелник Драган Ђилас и министар спољних послова Вук Јеремић.
Ако је судити по утицају Драгана Ђиласа и по неписаном правилу да градоначелник престонице буде и потпредседнк странке, он је најсигурнији нови потпредседник ДС. Извори из ДС тврде, међутим, да градоначелник није претерано заинтересован за високу страначку функцију. Она му, кажу, није неопходна за политички успех, а његова жеља је да промени изборни закон и да буде опет, и то непосредно, изабран за градоначелника. Према неким тумачењима, Ђиласу не одговара да се у трку за градоначелника укључи као потпредседник ДС.
Јеремић танак у страначкој номенклатури
Вук Јеремић, слови за фаворита председника странке, има амбиције у страначкој хијерархији, а да ли ће му се посрећити зависи од Ђиласа или пак промене страначког Статута, која би омогућила избор више од четири потпредседника. Не треба посебно наглашавати да би Јеремић био Тадићев избор. Познато је да је у време састављања владе, Тадић предлагао да управо Јеремић буде премијер. Овај предлог је наишао на жестоко противљење војвођанског ДС и Драгана Шутановца.
Политички аналитичар Бранко Радун оцењује да Јеремић у јавности има јак рејтинг, али не и у странци.
Ако Тадић није могао да изгура Јеремића као премијера сад ћемо да видимо да ли ће успети да га прогура као потпредседника ДС. Чини се да Тадић нема толико јак утицај у својој странци колико, рецимо, има у Влади“, каже Радун.
О свему одлучује Тадић
Права битка за позиционирање већ се одвија унутар странке, где кандидати преко својих људи увелико лобирају како би обезбедили неопходну подршку. У врху странке размишља се и о промени Статута, која би повећала број потпредседника са четири на шест,  не рачунајући место заменика председника, што је позиција коју готово сигурно заузима Душан Петровић.
Да ли ће се број потпредседника повећавати, одлучиће, када све извага, шеф странке. Упућени у страначку математику тврде да ће вероватно задржати садашња четири потпредседничка места, да не би ојачао супротстављене фракције у странци. Ово би борбу шест кандидата за четири места могло да учини оштријом.
Једно је сигурно, кандидати за потпредседнике водиће динамичну унутарстраначку кампању и у њој ће користити своје државничке функције. Извесно је само једно – Борис Тадић за свој реизбор неће имати конкуренцију.
Потпредседници – кандидати за Тадићевог насљедника
На седници Главног одбора ДС у септембру биће усаглашен правилник о избору будућих потпредседника партије. Незванично се говори о неколико идеја. Једна је да се број потпредседника повећа на шест, као и да се уведе још једно место заменика председника.
Друга, мање реална, опција јесте да се укину потпредседници и да постоји само председник, његов заменик и Председништво странке. Такође, статутарна промена могла би да предвиди и да потпредседници могу да буду само они чију кандидатуру претходно потврди лидер странке.
Кандидати за потпредседнике именују се на три начина – прикупљањем потписа од стране чланова ГО, други је да градски или општински одбори предложе свог кандидата, а трећи да дође до непосредних избора у странци. Зашто је ова функција важна? Политички аналитичар Бранко Радун истиче да је потпредседничка функција у странци значајна јер показује како се ко позиционира и јер се на тај начин осигуравају будуће позиције у власти.
Ко добије подршку у странци за место потпредседника, значи да ће бити први на листи кад се буду делиле државне функције. Неко од њих би могао једном да буде и наследник Бориса Тадића, што такође није занемарљив мотив за тражење подршке на страначкој изборној скупштини“, закључује Радун.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *