САД: 100 милиона ментално обољелих !?

За многе од нас, ово и није неко посебно изненађење, али за оне посвећене западним вредностима, биће и остаће велико разочарење. Пише: Миленко Вишњић Па зар се то може дешавати у земљи сна – америчког сна? Да ли стварно постоји толико много ментално оболелих Американаца или смо, можда, ми сви остали луди, те је, опет […]

понедељак, децембар 24, 2012 / 06:03

За многе од нас, ово и није неко посебно изненађење, али за оне посвећене западним вредностима, биће и остаће велико разочарење.

Пише: Миленко Вишњић

Па зар се то може дешавати у земљи сна – америчког сна? Да ли стварно постоји толико много ментално оболелих Американаца или смо, можда, ми сви остали луди, те је, опет – можда, и то дело светске завере против тог “напредног и демократског” дела човечанства? Такође, ако живите у Америци и ако то питање поставите и самом себи, резултат лако може нагињати више у вашу корист; то јест, да и ви патите од неке врсте менталне болести, више него што то можете и препознати? Надам се, у блажем облику!?

Говорећи о америчкој економији, током предизборне кампање, гувернер Ромни је рекао: "А шта је с боновима за храну? Када је Обама преузео дужност, “само” 32 милиона људи је примало бонове, а данас 47 милиона људи прима бонове за храну." Узимајући у обзир све одрасле Американаце, Институт за болести зависности и ментално здравље (САМХСА), ставља број Американаца, који имају ментално обољење, на око 20 одсто, а, ако се рачунају и млади, узраста од 18 до 25 година, чак и више; вероватно се тај проценат дијагностикованих пење и до стопе од 30 одсто или који проценат и више.

Према истом извештају, само међу одраслим Американцима, лудило је заступљено са 11,4 милиона. Претежно се ради, наравно, о гладним и бескућницима, који живе у сталном “страху од сутра” – особама са анксиозним поремећајем. Вредно је додати, да је данас више од 30 одсто Американаца “неизлечиво” гојазно – гојазност, када “домаћа” дијета више не помаже. А према резултатима извјештаја америчке владе, 46-47 милиона Американаца – или сваки пети – је дијагностикован са тежим менталним поремећајем, само у току прошле године.

"Сви ми познајемо много људи који су имали депресију или анксиозни поремећај, можда нешто озбиљније – као биполарни поремећај, али и ово је прилично велики број," каже, Петар Дилејни – директор Канцеларије САМХСА за примењене студије.

Ако то повежете са менталном проблемима, проблемом понашања или емоционалним проблемима, а према датим смерницама у последњем објављивању, у дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје – ДСМ, добијете број од близу 50 милиона осталих Американаца у сличним стању или нешто бољем, од оних 46-47 речених милиона. Дакле, близу 100 милиона Американаца, су мало ударени – нису ментално здрави.

Додајући овој цифри, од 100 милиона, и ону од 30 одсто прегојазних, добијемо застрашујући број од око 180 милиона Американаца, неспособних да нормално функционишу – односно, оних, који не само да нису од користи систему, него су и огроман и нерешив терет друштва. Студија, такође, додаје да су, око 11,4 милиона одраслих, жртве озбиљних менталне болести – стање особе када губи способност да нормално функционише и мора бити под сталном контролом друштва.

Док је око 47 милиона, “тешко” обољелих Американаца пате од менталне болести, само око 38 одсто, добило је одговарајући третман за лечење њиховог стања. Такви се услови могу претворити у неподношљиво стање, додаје студија; као, и да je 8,7 милиона Американаца имало самоубилачке планове, у току прошле године; а од њих, 2,5 милиона је планирало да “чврсто истраје” у намери самоубиства, те 1,1 милион је, у ствари, непосредно покушало или успело да учини самоубиство.

Нису ли све ово довољни показатељи уништавања властитог народа? Друге народе уништавају на други и на њима проверен начин – хуманитарним интервенцијама и бомбама.



0 КОМЕНТАРА

  1. Било би добро да се као друштво озбиљније бавимо “нашим, домаћим” менталним болесницима који су свуда око нас: (не)лијеченим, (не)регистрованим…

    Сигурна сам да свако од нас познаје барем један случај из свог непосредног окружења.

    Али, то је једна веома непопуларна тема у Србаља, стога о менталним болесницима у околини, или недајбоже породици, радије ћутимо.

  2. Код нас се ништа не предузима. ПТСП нпр. нам је и данас мисаона именица. Мислим, надам се да гријешим, да су ти људи препуштени сами себи.

    Постоји читав низ савремених терапијских метода који би могли да дају резултате, да се организују програми и сл.

    Американци су овом питању посветили пажњу, имају развијену тзв. телепсихијатрију што је код нас потпуна непознаница такође.

    Да ли неко има информацију да ли Министарство здравства код нас предузима нешто на овом плану?

    Мада. када се види у каквом је стању Психијатрија у БЛ, али и широм Српске мислим да је одговор познат.

    Поздрав аутору, мада не треба да се саркастично односимо према овом питању.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *