Са Косова (још) има ко да пише
Писмо које можете прочитати послато је на електронску адресу институција републике Србије из косовскометохијског гета. Поштовани Моје име је Предраг Клајић. Имам 27 година и живим на Косову и Метохији у енклави, односно селу Милошево код Обилића. Разлог због којег се јављам Вама јесте да Вас замолим за помоћ коју ћете пружити грађанима мога села […]
Писмо које можете прочитати послато је на електронску адресу институција републике Србије из косовскометохијског гета.
Поштовани
Моје име је Предраг Клајић. Имам 27 година и живим на Косову и Метохији у енклави, односно селу Милошево код Обилића. Разлог због којег се јављам Вама јесте да Вас замолим за помоћ коју ћете пружити грађанима мога села уколико сте у прилици.
Заправо, у мом селу после рата 1999. године остало је једва тридесетак особа и неколико кућа… Људи у мом селу једва састављају крај с крајем и веома тешко живе. Из тог разлога Вам шаљем ово писмо у нади да ћете нам на било који начин помоћи…
У селу имамо 5-торо малолетне деце којима је потребан превоз до основне школе, јер њихови родитељи немају новаца да им то пруже… имамо старе и немоћне којима је потребна помоц у лековима…немамо ни један рачунар у селу… приступ интернету за нас је бајка…
све нам је то потребно, и још много тога, како би имали какав нормалан и цивилизован живот достојан човека у 21. веку.
Надам се да ћете макар прочитати ово писмо.
Срдачан Поздрав!
Предраг Клајић, село Милошево, Косово и Метохија
Можда их и такне
Joj ljudi nasli ste gdje cete pomoc traziti…
Ono čestita naroda što imamo bi vam pomoglo, ali nema čime.
A guzonje,pa i da pomognu nevaljaju, to bi bilo samo da se o tome priča, političari su nam takvi i gotovo!!!