Русија се спасила и овај пут, а ми…?

Информативни рарови – први и други – против Русије, Трећи светски рат, Евроазијска Заједница… Западна доктрина, названа, "промена режима", нигде није пролазила без већих проблема и с лакоћом, а Иран и Сирија су, изгледа, најжилавији примери?

Пише: Миленко Вишњић

Промене и у ЕУ, како на политичком, тако и на економском плану, много успоравају испуњење овог злокобног плана. Нови и непредвидиви социјалиста, француски председник, Грчка, Италија, Ирска, Шпанија…

Све поменуто није урачунато у ту западну и њихову доктрину? Јачање економске и сваке друге моћи Русије, Кине, Бразила и других земаља и њихове све чвршће међусобне везе, почињу да збуњују и нервирају креаторе Трећег светског рата. Са земљама такозване транзиције, укључујући и нашу бившу Југу, Запад је завршио релативно брзо, уз пар милиона или који милион више људских жртава. Успели су променити све не-режиме у своје-режиме.

Нада или зебња

– Оснивање ЕАУ (Евроазијске Заједнице) и поновни избор Владимира Путина за председника Русије, јесте почетак историје и коначан крај америчких “вредности” њене либералне демократије арогантне манипулације, користећи обојене револуције или, користећи “хуманитарне” интервенције – оцењује др. Џон Бекмен у изјави за руски лист Правда.

Многи стручњаци и аналитичари за геополитику се слажу, а и писали су о томе да, откако је Путин добио јаку подршку на задњим изборима, Русија ће победити у овом рату, о чему је говорио и сам Путин 23.02.2012., као и да ће се брзо распасти НАТО и ЕУ. Наиме, славећи дан победе над фашизмом, Путин је у свом говору рекао да је Русија већ у рату и да ће добити тај рат, јер је победа у генима руског победничког народа. – Рат против Русије је у току и ми ћемо победити у том рату – рекао је Путин на тој прослави.

Информативни рат против Русије – MI-6

Cyclone 3 је операција осмишљења да блокира Евроазијске интеграције. Тај план је смишљен под руководством Британске обавештајне службе – MI-6, а у садејству и интелектуалну помоћ аналитичара са Оксфорда и Јела, као и специјалног аналитичког центра 100 из MI-6, који је смештен недалеко од Лондона, баш у оном месту и иста служба, где је развијен план како да фашистичка Немачка изненадно нападне СССР – што се и десило 22.06.1941.

Нити дестабилизација Блиског и Средњег истока, нити НАТО интервенција на Либију – организована под руководством запдних служби, нису помогли ништа да се побољша економско стање у САД, где је свака седма особа гладна или, у Беликој Британији, где су стални сукоби полиције и грађана. Криза банкарског система, која је почела у Еврозони, води према банкроту чланица земаља, изазваним од америчких, британских и француских банака. То је тај модел који је МI-6 одлучила да понови, а сличан сценарио је довео до распада Русије у фебруару 1917., а и то све у циљу спашавања западног банкарства.

– Није ли Запад био тај, који је организовао убиства три императора Русије: цар Паул 1801., Акелсандар II 1881. и Никола II 1918. На Међународном Медија Форуму, одржаном 20. фебруара ове године у Стразбургу, ја сам први пут објавио јавно да је Лондон Руски непријатељ – њен јединствени и историјски непријатељ. Главни идеолог информативног плана и напада на Русију је Збигњев Бжежински – пише др. Панарин, професор Политичких наука.

Отворени напад

Операција Cyclone 3, креће у акцију 03.10.2011., одмах после објављивања Путиновог чланка „Нови интеграциони пројекат Евроазије – Будућност која се данас рађа“ – у Руском листу Извјестија. У првој фази операције, Горбачов долази из Лондона у Москву у пратњи неколико својих консултаната. Задатак му је био да активира неке од бивших чланова из администрације бивше КПСС, који тренутно раде у главним владиним агенцијама и руководствима тих медија: Новаја Газета, Радио Ехо и дргим медијима.

Горбачов, који се, по званичним оценама, сматра кровним кривацем за распад СССР, сад некако успева да скупи различите групе које се мрзе међусобно: Либерали, “интелектуалце”, утицајне водитеље ТВ емисија – који су кварили руску омладину и њихове прикривене сараднике у држаним агенцијама, а понајвише у РИА Новости, делујући заједно против “своје” државе. Немамо ли и ми своје РИА Ховости, своје интелектуалце, своје…?

Власти у Москви су биле изненађење јаким ударом непријатеља и нису могле да се поврате од нагле, брзе и агресивне делатности оваквог коктела непријатеља. Изгледало је да Русији нема спаса и да ће се поновити сценарио из 1917. године – распад Русије. Али, срећом, власти су се брзо реорганизовале и издржале тај први децембарски удар и постепено почеле да чине прве и праве кораке у првцу одбране земље. Ми то нисмо успели!

У случају успеха операције, мање важније и многе од поменутих странака, појединаца или НВО, испали би са платног списка својих спонзора, као што се десило у Србији за време твз. 5 октобра, где су учесници Илић, Коштуница и други, отпали из старог друштва и данас су противници оних с којима су рушили Београд, стављајући се на страну оних којима је “домовина на срцу”. Они “највернији” запаним “вредностима” су чак радикализовали свој однос до нивоа одрицања од влстите територије – на почетку смо имали само Чеду и неке НВО – заслужено “напредујући” и постајући примаоци већих западних премија. После задњих општих избора, десило се слично, неки и некадашњи проверени ”сараднци” Запада су добили “отказ”, а нови се уписали на платне листе Запада.

Блокирати оснивање ЕАУ – амбасадор САД и Горбачов

Дана, 14.01.2012. године, долази нови амбасадор САД у Москву, Мајкл МкФол. Није случајно послан баш тада, а главни му је задатак био да координше активности НВО, активисте људских права и блогере, који су већ били на буџету САД и Британаца. Чим је дошао у Москву, амбасадор се заровио у вртлог информација и укључио се у пропагандни посао, као и у сферу блогера; у послове, који обично нису у опису радних задатака једног угледног и, види чуда, америчког амбасадора.

Дана, 17.01.2012., амбасадор је сазвао састанак опозиције и НВО, да би размотрио ситуацију и донео важне стратешке одлуке напада. Овај теоретичар и практичар за пучеве, користи финансијске награде за утицајне људе да их придобије за анти-Руску ствар. Затим, активни амбасадор даје интервју Радиу Ехоу и тим интервујом демонстрира организационе вештине, доказујући да је стварни професионалац за информативне ратове. Иде серија интрвјуа: Комерсанту, Први Канал ТВ, Новаја Газета… Амерички амбасадор заједно са Горбачовим, иначе оснивачем Новаја Газета, координира активности опозиције у анти–Путиновој операцији у Москви. Главни задатак ова два утицајна агента западних банкара је да блокирају успостављање Евроазијске Зеједнице – ЕАУ.

Русија узвраћа ударац, мењајући кадрове у Кремљу

Вјечеслав Володин, нови шеф Путиновог изборног штаба, успео је да 04. фебруара организује скуп од 140.000 људи подршке Путину на Поклонаја Брежуљку. Био је то први корак у реорганизацији збуњене Москве. У међувремену је опозиција непрекидно протествовала на Болотнаја скверу са изласцима и по десет пута мањим него на онима подршке Путину. Задњи скуп подршке Путину, који аналитичари сматрају одлучујућим кораком на путу одбране ЕАУ, је онај који се десио 23. фебруара, такође у Москви. Велики планирани хаос, који је замишљен по моделу оном из 1917., плус Горбачова перестројка, био је заустављен и онемогућен да се ускоро деси. Стварање и опстанак ЕАУ, биће победа у првој етапи Другог Светског Информативног рата.

– Важан услов за одрживост ове победе лежи у де-горбачовизацији Руског друштва. Михаил Горбачов и његови сарадници, којих нема на срећу много, су потомци бездушне интелигенције са самог почетка двадесетог века; људи који су слали телеграме честитки и подршке Јапанском цару, онда када је Јапан заузео луку Порт Артур и када је потопљена Руска крстарица Варјанг, вукући са собом у хладне дубине мора све чланове посаде. Горбачов, према томе, мора бити доведен пред лице правде, због његове улоге у распаду СССР. – каже се у једном реферату са једног научног скупа. Многи ће приметити да им је познат ментални склоп оваквих људи, који се такмиче ко ће више нанети штете властитој земљи и властитом народу, све зарад властите материјалне и најчешће понижавајуће користи. Је ли другачије у Србији или РС?