Русија из пепси угла

Дејвид Спиди, директор програма Глобалне сарадње САД у Савjету Фонда Карнеги за етику и међународне односе, разговара о Русији и Путину са Доналдом Кендалом, бившим предсjедником и генералним директором компаније "PepsiCo". Господине Кендал, Ваше везе са Русијом датирају још из доба када је она била дио Совјетског Савеза. Зашто сте изабрали Совјетски Савез као тржиште […]

понедељак, септембар 10, 2012 / 07:39

Дејвид Спиди, директор програма Глобалне сарадње САД у Савjету Фонда Карнеги за етику и међународне односе, разговара о Русији и Путину са Доналдом Кендалом, бившим предсjедником и генералним директором компаније "PepsiCo".

Господине Кендал, Ваше везе са Русијом датирају још из доба када је она била дио Совјетског Савеза. Зашто сте изабрали Совјетски Савез као тржиште за „Пепси“ производе?

Ја сам тада био на челу међународне компаније, а наши пријатељи из Атланте (компанија „Coca-cola“) већ су се били учврстили на тржишту Западне Европе. Они су на то тржиште дошли одмах послије Другог светског рата.

Због тога сам сматрао да би у маркетиншком смислу добро било отићи у Источну Европу. То је било за време предсједника Ајзенхауера. Он је хтио да успостави билатералне односе између Русије и САД и упутио је Никсона у СССР. САД су организовале изложбу у Русији, а Руси су дошли овамо (у САД) и такође организовали изложбу.

Никсон ме је замолио да узмем учешћа у тим изложбама. Многе компаније се не би одлучиле за такав корак због снажног антируског расположења. Зато су и наши пријатељи из Атланте одбили да учествују. Ја сам прихватио и отишао са Никсоном, и тада сам први пут послужио Хрушчова пепси-колом. Сусрео сам се са грађанима Русије и схватио да су то дивни људи. Тада сам одлучио да покушам да учврстим позиције у Русији. Прва наша предузећа отворена су 1972.

У то вријеме сам ја већ активно радио у Русији, јер сам био убијеђен да је то најбољи начин зближавања САД и Русије, обзиром да наше двије земље имају изванредне људе. Тада је менаџмент у Русији био врло неразвијен, али са друге стране, и код нас је било проблема у том домену.

Које су се још компаније у то вријеме занимале за руско тржиште, господине Кендал? Ви сте били пионир у ширењу према Совјетском Савезу, а ко је ишао вашим стопама?

Било је компанија које су имале успјеха, али није свако био спреман да ризикује. На примјер, IBM је имао успјеха. Многи су били заинтересовани за могућности новог тржишта, али нису сви успјели да доврше оно што су започели. Тај процес се одвијао веома споро, али сада су многе компаније заступљене у Русији.

У једном Вашем интервјуу сте рекли: „Тих 1970-их сам схватио једну ствар: ко хоће да буде добар продавац, тај мора савршено да познаје оно што продаје, чврсто да вкерује у то што зна, да буде благонаклон према купцу, да зна његове јаче и слабије стране и, наравно, да све вријеме одржава добре односе са сталним клијентима“. То је добар и паметан савјет. Претпостављам да Вам је такав приступ био од користи у пословању са Совјетским Савезом, а затим са Русијом. Ви се се тамо нашли у потпуно друкчијој земљи, у атмосфери која уопште не личи на ону у отаџбини.

Довољно је да једном одете у Русију и проведете тамо неко вријеме, па да схватите да тамо заиста живе изванредни људи. Када се срећете и комуницирате са људима, када им одлазите у госте и ручате са њима за истим столом, тада схватате да су то дивни људи, да су то људи са којима се може радити.

Ја сам тада једном засвагда схватио да се са њима може сарађивати и да се може нешто стварати заједничким снагама. Због тога сам и одлучио да покренем програм који се не би ограничио само на продају пепси-коле, него би био усмјерен на успостављање тјешње сарадње. Сада ми тамо имамо преко 30 хиљада сарадника.

Очито је да сте били доста блиски са Владимиром Путином, који је по трећи пут изабран за предсједника, и да међу вама постоји обострано поштовање. Он је Вама додијелио орден Пријатељства, а то је њихова највиша грађанска награда. Причајте нам мало о Путину као човјеку и лидеру. Ви сте са њим имали личне контакте.

Као што знате, када је Путин дошао на власт послије Јељцина, наслиједио је прави хаос. Све је било у нереду. Мени је то изгледало невјероватно да тако млад човјек као што је био Путин успешно управља тако великом земљом као што је Русија и рјешава врло тешке задатке. Погледајте од чега је он почео, а шта се дешава данас. Како је могуће сумњати у његове способности и вештину када су у његово вријеме и економија и животни стандард подигнути на знатно виши ниво?

Веома ми је драго што је поново изабран, јер он има и способности и присталице. Знате шта, мало је предсједника САД имало такву популарност као што је има Путин у Русији. Људима је драго што се Путин вратио. Драго им је и због његових достигнућа и због свега онога што је учинио. Ја мислим да ће он наставити да ради на побољшавању ситуације.

Мислим да код нас постоји тенденција да видимо ствари онако како бисмо жељели да оне изгледају. Путин није увијек спреман на компромисе са САД и због тога овде није популаран. Али он ради оно што је по његовом мишљењу у интересу Русије. Осим тога, ми често видимо ситуацију очима центра, тј. Москве. Али чињеница је да је Путин на предсједничким изборима побиједио у сваком бирачком округу осим у Москви, гдје му је, чини ми се, најбољи резултат био око 40% гласова. Због тога је он, као што сте Ви добро примјетили, мјеродавни представник народа, свиђало се то нама или не. Он је демократски изабрани предсједник Русије.

Ми треба да схватимо једну ствар. Главни проблем је у томе што људи не чују ништа осим негативних ставова о Русији. За то су криви наши медији, који никада не говоре ништа добро о тој земљи. Зато сам ја толико желио да створим Америчко-руски савјет, а такође и програм размјене младих кадрова. Почео сам да улажем новац у финансирање програма размјене студената између САД и Русије како би млади нараштаји могли да виде шта се заиста догађа на другој страни. Ми морамо на неки начин пружити грађанима више информација, јер они треба да сазнају истину.

Мислите ли да још увијек нису превазиђени ставови из доба „хладног рата“, обзиром да ми никако не можемо да се ослободимо сталног враћања на Совјетски Савез, иако се он одавно распао? Хоћу да кажем да сам од чланова конгреса више пута чуо разговоре о „Совјетима“, а мислило се на савремене грађане Русије. Треба ли да се ослобађамо тих ставова у најскорије вријеме, шта Ви мислите?

У Конгресу и Сенату још увијек има људи који живе у времену Совјетског Савеза. Они не виде шта се догодило, и ништа не знају о Русији. Они се ослањају само на поједине гласине о прошлости Русије и на томе су својевремено изградили свој однос према Русији, и тај однос имају и данас. Они не гледају какве се промјене тамо дешавају.

Знам да Ви не учествујете у свакодневним операцијама компаније „Пепси“. Па ипак, како оцјењујете квалитет пословања са Русијом? Очигледно је да многи људи слушају приче о корупцији, о проблемима везаним за владавину закона и администрацију и томе слично.

Свашта се може чути. Људи слушају гласине или некакве измишљотине и никада не чују нешто добро. Ако попричате са онима који тамо воде послове, сазнаћете да никада нису имали проблема са Русијом. Тамо проблеми нису ништа већи него било гдје другдје.

Понекад чујеш приче да су тамо све саме банде лопова. Ми никада нисмо имали проблема са бандитима. Тамо се бизнис ни по чему не разликује од бизниса у било којој другој земљи.

А какав је Путин као човјек, кад се са њим разговара као што Ви сада разговарате са мном? Да ли вам изгледа дружељубиво?

Он је врло дружељубив и врло духовит. Знате, кад улазите у његов кабинет, Путин увијек устаје и прилази да се поздрави, то је врло дружељубив однос. Он веома пажљиво слуша саговорника и одговара му.

Мислим да је Путин изврстан лидер. Када је дошао на власт, затекао је ужасан неред. Овде се може чути много негативних мишљења о Путину, али то је потпуно бесмислено, јер ти људи нису били у Русији и не знају шта је тај човјек постигао. То знају они који су боравили у Русији и радили тамо. Мени је било драго кад сам чуо да је Путин поново изабран, јер знам да ћемо остати на правом путу.

Ако сте имали прилике да бар мало разговарате са њим о билатералним односима између наших двију земаља, какав је ваш утисак, да ли је он благонаклон према САД? Да ли је њему стало до добрих односа са нама?

Путину је стало до добрих односа са САД. Али проблем је у томе што довде и даље допиру само негативне вести. То веома компликује ситуацију. Ако би се најзад нашао човјек који би покушао да подигне билатералне односе на нови ниво, тај покушај би уродио плодом. И то важи за читав комплекс билатералних односа. Али ако не радиш ништа друго, осим што седиш и критикујеш другу земљу, како је онда могуће изградити нормалне односе са њом?

Мислим да он то одлично схвата. Прижељкивао сам да видим његов први сусрет са Обамом. И све је изгледало као да су спремни да се договоре. Надам се да ће Обама, ако буде поново изабран, успјети да побољша ситуацију.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ово су речи човека који искључиво има интерес у Русији…

    Изванредни људи,бла-бла,у Конгресу су неинформисани,бла-бла,Путин је одличан лидер…

    Нису у Конгресу неинформисани,већ им је интерес да имају спољног непријатеља.

  2. http://www.moje-novine.com/vesti-iz-sveta/292-intervjuu-sa-robertom-baerom-kraj-jugoslavije

    Intervju sa Robertom Baerom – Kraj Jugoslavije
    Napisao Miloš Ćupurdija
    četvrtak, 06 septembar 2012
    Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte!

    Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre nekoliko dana. Robert Baer trenutno promoviše svoju knjigu -The secret of White House- u Kvebeku, gde smo i razgovarali. U intervjuu smo razgovarali o pozadini rata u Jugoslaviji. ESKLUZIVAN INTERVJU.

    1. Kad ste stigli u Jugoslaviju,gde je to tačno bilo i koji Vam je bio prvi zadatak?
    1. Stigao sam helikopterom sa još 3 agenta. Sleteli smo 12. Januara 1991 u Sarajevo. Zadatak nam je bio da pripazimo na navodne teroriste srpske nacionalnosti, koji bi trebali napasti Sarajevo.

    2. O kojim teroristima je reč i zašto bi oni navodno trebali da izvrše te napade?
    2. O srpskim, dati su nam fajlovi da grupa po imenu „Vrhovna Srbija“ planira izvesti bombaške napade na ključne zgrade u Sarajevu zbog želje da Bosna izađe iz tadašnje Jugoslavije.

    3. Da li je takva grupa postojala i šta ste Vi tačno radili u Sarajevu po naradbi komande CIA?
    3. Takva grupa nikad nije postojala! I nas je centrala prevarila. Imali smo zadatak da upozoravamo i da širimo paniku među političarima u Bosni, jednostavno punili smo im glavu da će Srbi da napadnu. U početku smo i mi prihvatili priču, ali posle smo se malo zapitali. Zašto dižemo paniku kad ta grupa oligledno ni ne postoji?

    4. Kako i kada se završila da operacija i da li je imala neko ime?
    4. Za mene se završila nakon 2 nedelje, dobio sam novi zadatak u Sloveniji. Inače operacija je trajala još mesec dana i imala je naziv „ISTINA“. Iako je to bilo sve samo ne to!

    5. Kažete otišli ste u Sloveniju, kojim povodom?
    5. Tamo sam dobio instrukcije da je Slovenija spremna da proglasi nezavisnost, date su nam pare, nekoliko miliona dolara, uz taj novac mi smo financirali razne nevladine organizacije, opozicione stranke i razne političare koji su raspaljivali mržnju.

    6. Kakvo ste Vi imali mišljenje zbog te propagande od strane CIA, i šta su o tome mislisle vaše kolege?
    6. Svakako da se zadatak ne odbija od CIA, pogotovo ne tada jer su svi bili nervozni i skloni paranoji! Mnogi agenti i visoki činovnici CIA su nestajali samo zato što su odbili da rade propagandu protiv srba u Jugoslaviji. Ja lično sam bio šokiran dozom laži naše agencije i političara! Mnogi agenti CIA su radili propagandu a da nisu ni svesni šta rade. Jednostavno svako radi delić priče, i samo onaj ko je sklopio celu priču zna pozadinu a to su političari.

    7. Znači postojala je propaganda isključivo prema Srbima?
    7. Da i ne. Propaganda je imala za cilj da zavadi države i da se one odvoje od matične Jugoslavije. Morali smo izabrati žrtveno jagnje koje bi bilo krivo za sve. Neko ko bi bio odgovoran za rat i nasilje. Srbije je izabrana jer je na neki način bila naslednica Jugoslavije.

    8. Možete li nabrojati političare koji su u bivšoj Jugoslaviji bili plaćeni od strane CIA?

    8. Da, mada je to delikatno. Stipe Mesić, Franjo Tuđman, Alija Izebegović, mnogi savetnici i članovi vlade Jugoslavije, plaćeni su i bili srpski generali, novinari pa čak i pojedine vojne formacije. Jedno vreme je plaćen bio i Radovan Karadžić ali je prestao da uzima pomoć kad je shvatio da će biti žrtvovan i optužen za zločine u Bosni. Bio je izrađen od Američke administracije.

    9. Spomenuli ste kontrolu i financiranje medija, kako je to bilo tačno?
    9. To se već zna, pojedini agenti CIA su bili zaduženi za pisanje zvaničnih izjava koje bi spikeri čitali na vestima. Naravno spikeri nisu ništa znali, oni su to dobili od svog šefa a on od svog koji je bio naš čovek. Postojao je jedan zadatak za sve, a to je da se kroz televiziju širi mržnja, nacionalizam i skroz su se isticale razlike među ljudima.

    10. Srebrenica, svi znamo za nju. Možete li reći nešto o tome ukoliko znate?
    10. Da! Od 1992 sam u Bosni bio ponovo, ali ovog puta smo trebali da obučavamo vojne formacije koje su predstavljale Bosnu, novu državu koja samo što je proglasila nezavisnost. Srebrenica je preuveličana priča i nažalost veliki broj ljudi su izmanipulisani. Broj žrtava je jedank ubijenim srbima i drugima ali Srebrenica je politički marketing. Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Kad sam pitao zašto, rekao je videćeš. Dobijena je naredba da sa novonastalom Bošnjačkom vojskom udarimo po kućama i civilima. Naravno to su bili građani Srebrenice. U tom trenutku sa druge strane udarili su i Srbi. Verovatno je i njih neko platio i nahuškao!

    11. Ko bi onda mogao kriv biti za genocid u Srebrenici?
    11. Jednostavno žrtve u Srebrenici su bile tu zbog Bosanaca, Srba i Amerikanaca tjst nas! Ali sve je prepisano Srbima. Nažalost mnoge žrtve su sahranjene kao muslimani a bili su Srbi ili druge nacionalnosti. Pre nekoliko godina je moj drug, bivši agent CIA i sadašnji čovek u MMF-u rekao da je Srebrenica proizvod dogovora između Američke vlade i političare u Bosni. Srebrenica kao grad je žrtvovana jer je nakon tog navodnog zločina srba, Amerika imala povoda za napad.

    12. Šta mislite generalno zašto se Jugoslavija raspala, tjst zašto je Vaša vlada imala želju da to uradi?
    12. Sve je jasno, ljudi koji su nekad huškali na rat a ujedno i pripovedali o miru sada su vlasnici kompanija koje eksploatišu razna rudna bogatstva i slično! Jednostavno, napravili su od Vas robove, vaši ljudi rade za džabe i taj proizvod ide u Nemačku i Ameriku, oni zarađuju! A Vi još na kraju morate da otkupite i uvezete ono što ste sami napravili, pošto nemate novca, morate se zadužiti, to je čitava priča sa celim Balkanom!

    13. Niste bili na Kosovu aktivni kao agent CIA, ali da li je i tu bilo nekog pritiska od strane Amerike?
    13. Kako ne! Kosovo je oduzeto iz dva razloga, prvo zbog rudnih i prirodnih resursa a drugo, Kosovo je vojna baza NATO-a! U srcu Evrope je njihova najveća vojna baza.

    14. Imate li poruku za ljude iz bivše Jugoslavije?
    14. Imam. Neka zaborave prošlost, ona je iscenirana i lažirana. Izmanipulisani ste, oni su dobili šta su hteli i glupo je da se Vi još mrzite, morate pokazati da ste jači i da ste shvatili ko je sve napravio! Ja se iskreno izvinjavam! Zato dugo vremena i otkrivam tajne CIA i Bele kuće!

Оставите одговор