РС: Највећи суфицит остварен у индустрији дрвета, намјештаја и папира

Највећи спољнотрговински суфицит у Републици Српској у прошлој години од 296.050.135 КМ остварен је у индустрији дрвета, папира и намјештаја, гдје је извезено производа у вриједности од 521.124.489 КМ, док је вриједност увоза 225.074.354 КМ. У Привредној комори Републике Српске речено је Срни да је суфицит од 57.648.484 КМ остварен у сектору руда, метала и […]

среда, март 5, 2014 / 11:35

Највећи спољнотрговински суфицит у Републици Српској у прошлој години од 296.050.135 КМ остварен је у индустрији дрвета, папира и намјештаја, гдје је извезено производа у вриједности од 521.124.489 КМ, док је вриједност увоза 225.074.354 КМ.

У Привредној комори Републике Српске речено је Срни да је суфицит од 57.648.484 КМ остварен у сектору руда, метала и њихових производа, гдје је вриједност извоза била 478.843.242 КМ, а вриједност увоза 421.194.758 КМ.

У сектору текстила и коже вриједност извоза била је 414.904.562 КМ, увоза 381.768.096 КМ, што представља суфицит од 33.136.466 КМ.

Секретар Удружења шумарства и прераде дрвета при Привредној комори Републике Српске Лазо Шиник рекао је Срни да је у области прераде дрвета и производње намјештаја вриједност извоза била 336.000.000 КМ, што је у односу на 302.000.000 КМ из 2012. године раст од 11,2 одсто.

"Кад посматрамо само производњу намјештаја, стопа раст у прошлој години износила је више од 20 одсто, односно извезено је намјештаја у вриједности 150.000.000 КМ", рекао је Шиник, додајући да је вриједност извоза у 2012. години била 123.000.000 КМ.

Највише намјештаја из Републике Српске, тврди Шиник, извезено је у Њемачку и то вриједности око 36.000.000 КМ, а много се извозило и у Хрватску, Италију и Холандију.

"Вриједност извоза производа из области прераде дрвета била је око 186.000.000 КМ, а у те производе спадају дрвене плоче, грађевинска столарија, паркети, подови и друго", нагласио је Шиник.

Према његовим ријечима, на прераду дрвета и производњу намјештаја отпада око 13 одсто укупног извоза Републике Српске.

"Ова грана индустрије је имала велику стопу раста прошле године, док је укупна индустријска производња у Републици Српској забиљежила раст од 4,1 одсто, у нашој области раст производње био је 14 одсто, а сама производња намјештаја 20,7 одсто", напоменуо је Шиник.

Он је додао да је за дрвопрерађивачку индустрију прошла година била успјешна и захваљујући чињеници да је за 4,2 одсто порасла и производња у шумарству.

Шиник је подсјетио да сектор шумарства и прераде дрвета запошљава 14.000 радника, док је око 9.000 радника запослено у преради дрвета и производњи намјештаја.

"Раст запослености у производњи намјештаја у прошлој години био је 6,5 одсто", додао је Шиник.



0 КОМЕНТАРА

  1. U šumama RS-a do sada je može se slobodno reći, bilo najviše kriminala, korupcije i nepotizma… Normalno je da niko ne vjeruje u ove tvrdnje pa taman i da su tačne! Je li neko treba da vjeruje kada privredna komora nešto kaže? Je li treba neko da vjeruje kada tegeltija kaže da je ostvaren suficit u budćetu, a ne prođe skoro dan da se ne zaduži ili kod komercijalnih banaka ili kod MMF-a ili preko trezorskih zapisa…Mogli su da napišu da u planinama pred mrkonjić grada ili teslića raste pozlaćena šuma, isto je!

  2. Porast proizvodnje namjestaja je rezultat politike vlade da se prvo ugovori sa Sumama nude onima koji su finalni preradjivaci i izvoze.

    A pokrivenost uvoza izvozom u januaru je bila rekordnih 77%, dok je 2013 godine bila 58%, a 2005 godine 36%, to samo govori ko je koliko digao privredu koja je konkurentna vani, i moze se probiti ja ino trziste.

  3. Баш овдје немају шта рећи режимски полтрони, јер је очито да само оно што је створио СДС у ратном и поратном периоду доноси какву такву добит, а то је тај сектор дрвопрерађивача.

    Ми смо сви мање више били и остали алергични на те наше нове бизМисмене, али тако је како је, када нам је остатак привреде бачен под ноге од стране актуелног режима.

  4. dragoslav_račić, 06.03.2014. 07:56:05

    Tegeltija priča o suficitu tekućeg bilansa. Nekih 90 miliona maraka za 2014. godinu. U Srbiji je ostvaren deficit od ogromnih 9% a našem čovjeku su puna usta hvale za Vučića i Naprednjake.

    Hvalimo Vučića tekućeg skoro dvocifrenog defecitaša a ne valja nam Tegeltija tekući suficitaš. Tačno se sve izokrenulo naopačke…

    Treba li da objašnjavamo šta je tekući bilans?

  5. То смо већ прежвакали, нема никаквог извозног суфицита, него је у питању пад увоза због све лошије куповне моћи становништа. Ту референцу је твој фаљени министар узео и упоредио са кукавним извозом и онда испада да се индекс покривености увоза извозом драстично поправио.
    Пази да није.

    Уз то заборављате и значајну улогу оног СДС-овог министра Шаровића на спољнотрговинским везама, ког сте ви протјерали са функције, а он отворио тржиште за бројне дрвопрерађиваче Сарајевско-романијске регије на Блиском Истоку и УАЕ.

  6. Vidićemo gdje će suficit tekućeg bilansa biti kada se realizuju isplate dopjelog stranog duga, a to je već 31. marta.
    Drugo, naš suficit tekućeg bilansa najvećim dijelom pokrivaju doznake građana iz inostranstva i zahvaljujući tome možemo da servisiramo inostrane obaveze.
    Treće – sirotinjski januar sa minimalnom privrednom aktivnošću nije mjerilo za bilo šta. To svako zna. Kada završi treći kvartal možemo pričati o svemu.
    Exe nemoj da pričaš o nečemu što ne znaš.

  7. harper, 06.03.2014. 12:53:27

    Potpuno je pogrešna ideja da su za ovakve rezultate u trgovinskom bilansu zaslužni političari ili statističati. Nemaju političari sa tim puno veze.

    Ja sam svojima ukin’o nutelu i milku. Nema više. Od kako je Drašković krenuo sa proizvodnjom u Trebinju, u kuću samo njegovi slatkiši ulaze. Svi mliječni i suhomesnati proizvodi strogo domaći. Hemija za pranje i čišćenje – nema feri, nema domestos. Voće? Jedi kruške i jabuke, jeb’o banane i narandže. Dječija garderoba? Ništa Turska, ništa Kina.

    Raste svijest naroda o potrebi kupovine domaćeg. To je znak da je tranzicija konačno započela i da se stalo sa propadanjem.

  8. tesko mi je bila shvatljiva recenica Vidosava Jovanovica: „Ali u stvarnosti je bilo drukčije: ljotićevci su lako postajali komunisti. Sad obrnuto: komunisti s istom lakoćom postaju ljotićevci.“

    sad, nakon, ovog savjeta ex-1978 o tome sta treba da jedemo i kupujemo mnogo je lakse za shvatiti sta je pisac htio da kaze.

    samo da se dekretom ne naredi sta ce se jesti, piti i oblaciti..

    prvo mi pade na pamet socijalizam, ali, ipak, vuce to i dalje.
    podsjeca na srednji vijek. naime, jos u 15. vijeku je na podrucju Bosne postojalo prvo akcionarsko preduzece.. pri cemu su dvojica vlasnika, feudalaca, dekretom propisala koji materijal se moze koristiti na podrucju Bosne.. naravno, onaj koji su oni nabavljali od Mletacke Republike…

  9. Ниси у праву, то што ти у својој кућној атмосфери уводиш рестрикцију страних производа нема неког макро значаја за питање увоза, ја не вјерујем у те фон Драшковиц производе, јер је он морално сумњива особа.

    Друго, није политичар, хоћу рећи Шаровић узео на себе даску да је продаје по Емиратима, него је похватао неке везе са неких пословних контаката, онда је окупио наше дрвопрерађиваче и организовао пословне сусрете и пали су многи договори око испоруке грађе за Дубаи.
    Прије тога се нашим дрвопрерађивачима затворило тржиште Либије које је исто имало значај, али други људи су то преузели, породица Гадафија пропала и прогната из те земље.

    Велика је ту заслуга Шаровића, око нових тржишта то не заборави, али су се сад уградили и Хрвати јер иде преко луке Плоче.

  10. @ aleks, 07.03.2014. 08:13:22

    Nepojmljivo je da te Austrijanac na poslovnom ručku ponudi italijanskim vinom ili da ti Francuz preporuči njemačko pivo. To se ne dešava u normalnom svijetu – jedino kod nas. Jedino kod nas kad dođe neki Slovenac da jede i pije mi njemu pod nos poturamo njegovo slovenačko vino.

    To je stvar opšte kulture. Gostu ćeš kao dobar domaćin ponuditi svoje proizvode i time pokazati da nisi ušljo koji se samog sebe stidi, već da si čovjek koji ima šta da da.

    Onog trenutka kada krenemo proizvoditi proizvode kojih se nećemo stiditi, koje ćemo sa ponosom predstavljati i sebi i drugima – tranzicija je gotova. Tog trenutka stajemo u red sa ostalim normalnim evropskim narodima.

    Ja tuđe proizvode izbjegavam. Kupovinom domaćeg pomažem domaću proizvodnju, pomažem sebi.

  11. @ harper, 07.03.2014. 08:19:21

    Makroekonomija nije ništa drugo nego zbir svih naših malih kućnih mikroekonomija. Zabluda je da se mjerama monetarne i/ili fiskalne politike može izgraditi privreda i realni sektor. Realni sektor se gradi kupovinom domaćeg i izvozom. Nema druge.

    Građa za Dubai? Nađi nam Dubai na ovoj tabeli pregleda uvoza – izvoza:

    http://www.frontal.ba/upload/images/branislav/Uvoz%20izvoz%20januar%202014.jpg

  12. Da vratim ovu temu u život.

    Zaključak je da nema govora o nekakvom posebnom kontigentu građe za Arape. Nema govora o Šaroviću ili bilo kom drugom političaru kao tvorcu ovog malog ekonomskom spoljnotrgovinskog čuda. „Krivce“ treba tražiti na drugoj strani.

    Ako izuzmemo rusku naftu i Kinu – mi imamo suficit.

    Dobar dio razloga leži u činjenici da su nam trgovci i distributeri nikakvi. Osim nešto parfema i nešto sportske opreme ja i ne znam da neko iz Srpske radi uvoz svjetskih brendova ili robe široke potrošnje?

    Čini mi se logičnim da vlast poradi na tome da se formira jedno moćno distributersko preduzeće. Sa 50tak kombi vozila, 20tak kamiona i nekoliko distributivnih centara može se napraviti ozbiljan igrač na BH tržištu. To je ulaganje od 10ak miliona. Ona litvanska banka nas je koštala 4 puta više.

  13. Покривеност увоза извозом РС:
    2005.године – 38.3%,
    2008.године – 46.0%,
    2009.године – 46.9%,
    2010.године – 53.7%,
    2011.године – 55.9%,
    2012.године – 52.4%,
    2013.године (јануар – јун) – 59%.
    Република Српска нпр. са Словенијом биљежи позитиван биланс, а са Аустријом је извоз скоро дупло већи од увоза.

  14. Буџетом за 2014. годину планирани су Буџетски приходи у износу од 1.565,5 мил. КМ, док су Буџетски расходи 1.486,3 мил. КМ, што значи да је планиран Бруто Буџетски суфицит у износу од 79,2 мил. КМ. Поред тога, Примици за нефинансијску имовину су већи за 10,9 мил. КМ од Издатака за нефинансијску имовину, што значи да је у 2014. години планиран суфицит од 90,1 мил. КМ. Остварени суфицит ће бити искоришћен за отплату дугова из ранијег периода.

    Поједностављено речено, Република Српска у 2014. години ће да врати 90,1 мил. КМ дуга више него што ће да се задужи.

    Прецизније, Република Српска ће у 2014. години отплатити 509,1 мил. КМ дуга, од чега се 119,4 мил. КМ односи на отплату спољног дуга јавних предузећа и ванбуџетских Фондова, за који се врши рефундација Буџету Републике, тако да дуг Буџета Републике који доспијева на наплату у 2014. год. износи 389,7 мил. КМ. Исти ће бити финансиран Примицима од краткорочног и дугорочног задужења у износу од 299,7 мил. КМ (кракторочно задужење 45,5 мил. КМ и дугорочно задужење 254,2 мил. КМ) и оствареним Буџетским суфицитом у износу од 90,1 мил. КМ.

    Према томе, Република Српска ће у 2014. години остварити 90,1 мил. КМ више Буџетских прихода него што су Буџетски расходи, што ће бити оскоришћено за отплату дуга Буџета Републике који у 2014. години доспијева у износу од 389,7 мил. КМ, а преостали износ од 299,7 мил. КМ ће бити покривен финансирањем.

  15. filipvito, 08.03.2014. 10:03:33
    Четири су корака до пакла: приватизација, либерализација, тржишно одређивање цијена, условљавања ММФ-а, каже амерички нобеловац Џозеф Штиглиц. Што се нас тиче ми смо у овом четвртом, последњем кораку. Већ смо дубоко у паклу неподношљивог сиромаштва, незапослености, безнађа, скоро потпуне беспомоћности. Зависни, немоћни, доведени пред зид биолошког опстанка. Захваљујући нашем предводнику ми смо тај пут прешли веома брзо. За само петнаест година све је уништено, опустошено, задужено, доведено у губитке, распродато чак и оно што је од памтивијека било наше и на чему смо опстајали и онда када нам је било најтеже. Изгубили смо чак и нашу домаћу владу и предали је у руке ММФ-а. То је сада страна влада која само говори нашим језиком и нама се чини да је наша. Да би добила новац за свој опстанак она је спремна да испуњава сва, и најгора условљавања ММФ-а, не питајући за цијену, за последице по народ. Од свих колонизатора најокрутнији је домаћи, домаћа власт. Да би опстала на власти, спремна је да иде до крајњих граница, до потпуног уништења властитог народа. Ни један народ није доспио у колонијално ропство, а да га у том правцу није одвела домаћа власт. Ми смо на најбољем путу да томе посвједочимо. Сва тежина данашњег времена је што је терет заробљавања пренесен на домаћу власт. На основи економске издаје као начина владања Влада и јест ту да прави штету народу, да га безгранично пљачка, и да та богатства преноси у властите и руке странаца. Наравно у заједничком интересном подухвату. Да није тако зар би, уз остало, влада тако бездушно ћутала над податком да су из Републике Српске наши мултимилионери однијели у иностране банке најмање пет милијарди КМ. А колико је тек изнесено од стране оних који нису достигли границу мултимилионера (40 милиона КМ). Неће да траже. Не смију. Или оних који овдје не плаћају порезе, плате радницима, а у своје џепове трпају огромна богатства. А влада окреће главу. Влада неће да објави нашу прекомјерну задуженост јер је страни новац једина основа њеног опстанка. Она не зна да направи домаћи новац, не зна да развија привреду, па је задуживање једина основа њеног опстанка. Влада живи тако што народу одузима живот. Пут у пакао почиње са приватизацијом. То је и почетак успона једне несмирене политичке амбиције која нас толико темељито уништава. Почео је са приватизацијом, а завршиће са неподошљивим нам дуговима и распродатим природним богатствима. А онда ми у колонијално ропство, а он ко зна гдје. Приватизација је пројекат који се само једном догађа у историји једног народа. Од тога како је он изведен зависи каснија укупна судбина народа. Због тога је приватизација, и како је извести, предмет најпотпунијих научних економских сагледавања. Свака и најмања грешка овдје се веома скупо плаћа. Приватизација 1997. године, са којом се већ увелико било одмакло (приватизован терцијарни сектор привреде) задавала је велике бриге странцима. Због огромног развојног потенцијала којег је у себи носила. То је била приватизација подјеле на којој основи се остварује масовна акционарска својина грађана и радника. То је највиши ниво у развоју приватне својине на којој својинској основи развијени односе све своје економске побједе. И ми, да смо то остварили. То је управо требало по сваку цијену спријечити. Када се није успјело покушајима наметања страних експерата, савјетника, поглед је окренут према домаћим снагама. Они који владају овим свијетом, уз остало, имају веома изоштрено чуло препознавања издајника, посебно оног највећег. Осјетили су да најснажнији воњ заудара, допире, долази из далека, са крајње политичке периферије (два посланика). Према историјским искуствима то је посебна пожељност јер онај слабији, најслабији, када се доведе у центар и постави на највиши положај носи у себи највиши ниво захвалности. Безпоговорно извршава све задатке трудећи се да уради и оно што се од њега и не тражи. Најокрутнији су према свом народу. Спремни на његово потпуно уништење само да би опстали у власти. Да би био постављен на њему до тада недостижно мјесто предсједника владе, Милорад Додик се прихватио највеће економске издаје. Прихватио је да поништи претходну приватизацију подјеле и да се прихвати наметнуте му приватизације продаје, те да на тој основи уништи домаћу привреду и свој народ. Да га гурне у неподношљиво сиромаштво. Да смо народ који мисли на своју и будућност своје дјеце, унучади, праунучади Милорад Додик је морао да буде ухапшен прије јутра 18.01.1998. године. Одмах пошто је прихватио издају. Данас би живот у Републици Српској сасвим другачије изгледао. Овог и оваквог пакленог стања сиромаштва не би било. Главна линија данашњег заробљавања су погрешни концепти, навођење или присиљавање на доношење погрешних одлука. Познато је да је својина основна економска чињеница. Да економија и није ништа друго него својина. Напредовање у својини је основа напредовања у економији. Одатле толика потреба да нас се заустави у остварењу најразвијенијег облика приватне својине, масовне акционарске својине грађана и радника, да се заустави приватизација 1997. Да нас се натјера на прихватање погрешне историјски превазиђене својине која најпотпуније руши, уништава, мрви привреду у ситни прах. Довољно је привреди подметнути њој неодговарајућу својина и она се руши, мрви, дроби, уништава до темеља. Прво се руше њени највиталнији дијелови, крупна индустријска предузећа. Остаје се без индустрије, а како привреде и развоја нема без индустрије улази се у стање економског геноцида над властитим народом. То су управо све добро знали Додикови налогодавци. Један је проблем што нам је приватизација 1998. уништила тако моћну средње развијену привреду. Велики проблем сам по себи. Други, много већи проблем је што нас је приватизација 1998. окренула у супротном правцу, у историјску прошлост. Ушли смо у погрешан привредни систем који нам не дозвољава кретање напријед. Индивидуална приватна својина и појединац као одлучујући носилац су особине привредног система деветнаестог вијека, на којој основи није могуће изграђивати модерну привреду. То је дубоки системски поремећај, без које промјене нема кретања напријед. Потребно је напустити приватизацијом створену ситносопственичку и остварити масовну својину грађана и радника. Нужно је остварити цјелокупнну структуру, све облике својине. Оно што недостаје нашој привреди је масовна акционарска својина. Онда када се она оствари успоставиће се хијерархија својина односно оствариће се оптимална величинска структура у привреди. У Њемачкој има око 2,1 милиона предузећа од којих су око 1,5 милиона у индивидуалној својини, 260.000 су друштва лица и 260.000 су друштва са ограниченом одговорности. Само је мање од 1.800 крупних акционарских друштава (VW, Сименс, Мерцедес и слично) али која остварују већу вриједност од свих других 2,1 милиона предузећа. Нашој привреди недостаје неколико стотина крупних индустријских акционарских друштава. То је требала да створи приватизација 1997. године коју је Милорад Додик онемогућио. И у томе је сва његова кривица. Због тога смо данас у оволиком сиромаштву упућени на потпуно пропадање. Економије је као технологија. Свугдје функционише на истовјетан начин. Уколико желимо напријед ми мора до остваримо управо овакву својинску и величинску структуру у привреди каква је у Њемачкој или било којој другој западној земљи. То данас Милорад Додик неће, не смије да уради. Да изврши поновну приватизацију, реприватизацију, без чега нема рјешења у привреди, нема развоја привреде. Одмах чим је стигао на мјесто предсједника владе и отпочео са новом приватизацијом Милорад Додик је испољио невиђену окрутност и немилосрдност. Немилице је рушио привреду, не гледајући на последице. Бол, сузе, пријевремена брјна умирања због губитка властитог предузећа, незапослености и сиромаштва нису могли да га зауставе. На шта моралан човјек не би могао, а да не погледа. Захвалност је морала да буде потпуна. Подилажење ниским страстима и пружање могућности да се оне задовоље један је од видљивих метода одабира кадрова у новом свјетском поретку. Једна од тих страсти је свакако и у присвајању туђег, порив за стицање незарађеног и незаслуженог. Таквих у сваком народу има довољно, па и у нашем. Може се само замислити како су се рашириле ноздрве Милорада Додика да би потпуније осјетио мирис толиког туђег које је на помолу. Пљувачка је почела појачано да се лучи, поглед стао, очи засијале, разум помутио. Толико богатство на продају, а он у центру. Каква прилика. Број придошлица се нагло увећавао. Безначајна и партија која је биле пред распадом убрзано је нарастала. Сагласно величини плијена и наравно одлучујућим утицајима предводника који је све то омогућавао. Сада када нас је толико дубоко увео у пакао сиромаштва и криминала Милорад Додик не зна како да нас из тога изведе. Проблем којег је отворио не зна да ријеши. Израстање на злу и непрекидно увећање зла је сама суштина владања Милорада Додика. То посебно долази до изражаја у последњим активностима око проглашавања угрожености Републике Српске и њега као јединог њеног спаситеља. Умјесто да проналази рјешења за убрзање развоја, за смањење зла сиромаштва, он је кренуо другим правцем. Да постојеће зло сиромаштва увећава увођењем нас у ново веће зло. Да се из садашњег социјалног крене у веће зло повећаних међунационалних затегнутости, узалудно се надајући да ће веће зло прекрити, поништити мање зло. Као да ће пораст националних затегнутости увећати запошљавање и богатство људи. Пристајањем на издају, на приватизацију продаје 1998. Милорад Додик нас је увео у огромно социјално зло на којем упорно истрајава и које увећава већ више од петнаест година. Сада нас уводи у још веће, опасније. Ставља на коцку укупну нашу судбину, ако му то дозволимо. Постоје сви разлози да га сви и из све снаге у томе зауставимо. „Милорад Додик није Република Српска али би његово уклањање значило нестанак Републике Српске” шокантна је вијест коју је 24.02.2014. године изговорио нико други него подпредсједник Републике проф. др Емил Влајки. Заиста невјероватно. Неразумно и понижавајуће. Да цијели један народ, његов опстанак, зависи од једног човјека. И то таквог. Убрзо за тим појављује се књига „Рушење Републике Српске” у едицији СНСД-а у којој се, посебно са стране „нашег” америчког стратега из Београда, распреда о могућим сценаријима „обојене револуције” која пријети Републици Српској. Нигдје ни ријечи о људским мукама и невољама, њиховој незапослености и сиромаштву и како то ријешити. Само се истиче Додик као једини наш „спаситељ”. Очито је да се ради о, на први поглед, добро смишљеној, али веома опасној изборној превари у којој се злоупотребљавајући власт сви ми доводимо у улогу беспомоћног таоца. Молећи се да се не догоди оно најгоре које се призива. Република Српска је у опасности и ја сам једини који могу да спријечим њено нестајање. Ја сам тако једини Ваш „спаситељ”, порука је која одјекује. Од грађана се очекује да му вјерују, како би продужио у власти. Не слутећи да, ако би и продужио у власти, да га поново чека још горе неријешено социјално. Економија, то су реалне материјалне величине и ту преваре нису могуће. Увођење у ново зло неће ријешити претходно. Само ће га увећати. Поред непрекидне бриге за пораст запослености и богатства посебна је брига и настојање сваког народног представника да свој народ на најбољи начин смјешта међу друге народе. Да непрекидно продужава и учвршђује корак према другоме, да шири и увећава сарадњу и повјерење достижући, ако је могуће највише нивое пријатељства. Не живи се од зла и у злу. Само се напредује у добру. Када је властита слобода у слободи другога. Када је доприношење добра другоме основа стицања властитих добробити. Наш највиши народни представник не иде тим путем. Он је окренут на другу страну. Након што нас је увео у толики социјални пакао, сада је намјерио да нас да би остварио своју изборну превару, гурне у пакао живог блата повећаних међунационалних затегнутости. Не питајући се за могуће последице. Скоро педесет година смо проживјели у комунистичкој завјери спољног и унутрашњег непријатеља. И онда када непријатеља није било ни у најави, ни под микроскопом. Али непријатељ је био потребан систему. То је била једна од суштинских основа његовог функционисања. Страх од непријатеља је одржавао самовољу властодржаца. Умјесто да се рјешавају, проблеми су занемаривани, као да их и нема. Сваки покушај да се проблем ријеши проглашаван је непријатељством. И експлодирало је. Лонац није издржао. Милорад Додик је кренуо истим путем. Умјесто да рјешава социјално као основе рјешавања националног он на то неријешено социјално товари тежак терет међунационалних затегнутости којима активно доприноси. Само је питање када ће се експлозија догодити и које ће разорне последице бити. Изгледа да Милорад Додик управо то прижељкује и на томе ради. Како би у томе сагорило, нестало сво криминално и неуспјешно које је под њим створено и сва његова немоћ да приступи рјешавању нагомиланих економских и социјалних проблема. Нама пријетње не долазе са стране других народа. То је опасна измишљотина Милорада Додика који на тај начин жели да оствари изборну превару како би, нада се, измакао одговорностима за сва зла која нам је починио. Наша основна опасност је Милорад Додик и његов начин владања. Онда када то схватимо бићемо зрео народ који ће бити у стању да доноси исправне одлуке.

  16. Како мислиш и коме мислиш извозити, ако заговараш само купуј домаће, затварање тржишта? Ко ће онда наше куповати у региону гдје нам је још увијек највећи пласман робе. Како мислиш куповати домаће аутомобиле, којих нема, домаће телефоне којих нема, домаће телевизоре којих нема, домаћу обућу, домаће цигарете, домаће пиво, домаћу кафу, домаћу нафту, домаћи гас, домаће посуђе, домаће грађевинске машине, кранови, ИЦБ-ејци, кокуми, бренте, дизалице, домаћу технологију комуникационих система, домаће(бугарско-СНСДевоске) фискалне касе, домаћи АДСЛ да би имао приступ интернету и још безброј домаћих ствари којих једноставно нема и не постоје.

    п.с.Погледај у тој својој табели под „остале земље“ ту је и Дубаи, бар би требало, јер ја знам да је отпремљено поприлична количина грађе бродовима у УАЕ.

  17. Извозом којих роба ми можемо парирати толиком увоза, да ли ми имамо толико роба за извоз. Ми у рафинерују Брод увозимо сирову нафту ту је прерађујемо и приказујемо то као домаћи производ, нигде нико не каже да је увезана сирова нафта плаћена и да се тамо неком добављачу у Русији.
    Чиме покретии оволико увоз увезене робе аутомобилске индустрије без царине. ПОтребно је увести велике царине и тим новцем градити домаћу привреду.

  18. Сумњам да смо ми способни остварити било какав здрав суфицит.
    Ова садашња или нова гарнитура која ће тек да прне нареди одобри масовну сјечу (читај крађу) шуме,ако је то тако све здраво зашто Пореска управа Републике Српске и остале институције крију податке о запосленим особама,уплаћеним порезима,доприносима и сл.???
    Спада ли у ову комично наказну статистику и она фабрика намјештаја гдје данима штрајкују глађу раднице којима нису исплаћене плате(доприноси за ПИО и здравство су сан) али је зато неки инспектор одвукао кући тросјед?

  19. Политичари су најпонизнији администратори интереса тајкуна и крупног капитала.

    Рекао човјек ком сам се увијек дивио, колико његовом знању са фудбалском лоптом, још више надпросјечној интелигенцији, а човјек је само фудбалер, не нужно политички саучесник деструкције и аутодеструкције.

    Прочитајте, поучно је.

    http://www.forum.tm/vijesti/politicari-su-najponizniji-administratori-interesa-tajkuna-i-krupnog-kapitala-1593

  20. Колико знам, Млађане, не постоји ништа генерално, можда неким партијски блиским тајкунима неко одгођено плаћање, што може значити никад плаћено узимање робе, а други се могу само ослонити на раздуживање ПДВ-а по царинској декларацији на извоз.

  21. @aleks, 08.03.2014. 09:52:05

    Privatnog sektora? Jeste! Kada kažem da vlast malo poradi na tome to znači da nam fakat treba jedno takvo snažno distributersko preduzeće. To preduzeće podrazumijeva 4 ili 5 velikih distributivnih centara. To su višemilionska ulaganja i privatnom sektoru je praktično nemoguće doći do takvog kapitala. Može ali uz ogromne kamatne stope koje će ga prije ili kasnije zakopati. Imamo mi takvih primjera.

    Država ima zemlje, ima i objekata koji zjape prazni. Treba ih staviti u funkciju. To neko preduzeće bi bilo AD a država samo jedan od vlasnika.

    @harper, 08.03.2014. 11:40:14

    Karikiraš i pretjeruješ. Navodiš stvari koje nemaju nikakve veze sa pameću, niti imaju veze sa mojim pisanjem. Ne očekuješ valjda da ja sada branim ili napadam neke od tih tvojih navoda?

    @ Динкић Млађан, 08.03.2014. 13:14:39

    Već nekoliko godina, nekoliko desetina miliona godišnje ode izvoznicima. Redovna je to stavka u budžetu. Nema podjele po osnovu vrste proizvoda koji se izvodi. Nema diskriminacije. Ni pozitivne ni negativne. Lično, protiv sam takvih stvari.

  22. Нисам ни имао намјеру давати неки логичан одговор теби на апсурдна питања, јер то што ти пропагираш можеш само својим укућанима за вечеру одредити, шта им је домаће, а шта није. Живот није само једна вечера.

    Ово што си навео за милионске субвенције извозницима, можеш ли документовати нечим? Или је то опет твоја офрљока, којом често бацаш димну бомбу, као како овдје све пршти од извоза јер се држава посветила томе? Пази да није, а извоз у земљи која је своју трулу валуту везала неком крајње чудном референцом за Евро и није неки радо прихватљив посао.

  23. Ех сад си сам себе покопао, али шта се може. Прво помијешаш све и свој фрижидер поредиш са економском сликом половине државе? Гдје то има и на шта то личи?

    Овај списак је катастрофа, јер показује да су „подстицај“ добиле оне фирме блиске режиму, а и не стоји ти нигдје у објашњењу да је то подстицај за извоз већ за „развој привреде“ а то је растегљиво као жвакаћа гума, неки послују у дебелом минусу, али их режим третира као развојне привредне субјекте. Пошто се већина њих и не бави извозом, не знам како си и то успио помијешати, а да не одговориш шта је то подстицај за извоз или рецимо шта то Калдера извози? Семафоре?

    Како то да у наслову ове теме стоји да су дрвопрерађивачи рекордери по извозу, а занимљиво да ни једног нису узели у разматрање за подстицај преко 80 хиљада, само испод, док су ове режимске све преко 100 хиљада, без обзира шта производили па и губитке.

  24. Izvinite, ako kvarim idilu,
    ali je li se to izvozi drvo koje je zasađeno prije godinu ili pet,
    ili se siječe i izvozi drvo koje je raslo proteklih 30-50 godina?

    A u školama smo učili kako su nam Austrougari sjekli šume neplanski. Zauzvrat su nam makar morali izgraditi puteve i željeznice da drvo odvuku.
    Danas puteve gradimo sami – kreditima koje nam daju austrijske banke i još se hvalimo kako izvozimo u Austriju i Njemačku, u zemlje gdje se kilometrima voziš kroz šume i kojima je jeftinije da uvoze naš parket nego da sijeku svoj.

    U nova radna ogoljavanja!

  25. Најбољу слику тог неоколонијализма садашњег времена можете уочити у Хан Пијеску, малом градићу на истоку РС, који обилује шумским богатствима, која досежу до самог центра градића, неко би очекивао да то буде развијено подручје швајцарског или аустријског типа, а оно је рупа и језива пропаст у коме не постоји ништа вриједно осим руина од некадашњих зграда које су чиниле градић колико толико урбанизованом зоном.
    У напуштеном хотелу су се настаниле дивље животиње, остале зграде редом запуштене и пропале, инфраструктура не постоји, атракција некадашњег Краљевог дворца рушевина, стари хотел и некадашњи технички преглед, хорор. Тако се није ни аустријски окупатор понашао према провинцијама, ово је стварно најтежи период нашег битисања.

  26. @ squallp, 11.03.2014. 08:50:13

    Teslić oduvijek ima pozitivan trgovinski (uvozno-izvozni) bilans. Više se izvozi nego što se uvozi.

    @ češnjak, 11.03.2014. 08:50:50

    Ne izvozi se oblovina, izvozi se sve više gotov proizvod: namještaj, drveni ugalj, ogrev…

    U svakom slučaju sa nestrpljenjem očekujem informacije iz februara.

Оставите одговор на dragoslav_račić Одустани од одговора