РС и ХБ: Шта је најгори сценарио за Републику Српску

Богдан Елез у новом тексту промишља о могућностима које носи политичко ослањање власти у Српској на хрватске странке у ФБиХ. Од Вашингтона… Актуелна политичка ситуација у БиХ по много чему подсјећа на почетак 1994. године. Хрвати и Бошњаци су у јеку сукоба, Република Српска је територијално јака и стабилна и у некој је врсти „савеза“ […]

четвртак, мај 5, 2011 / 07:19

Богдан Елез у новом тексту промишља о могућностима које носи политичко ослањање власти у Српској на хрватске странке у ФБиХ.

Од Вашингтона…

Актуелна политичка ситуација у БиХ по много чему подсјећа на почетак 1994. године. Хрвати и Бошњаци су у јеку сукоба, Република Српска је територијално јака и стабилна и у некој је врсти „савеза“ са босанским Хрватима. Додуше и није баш нешто омиљена и призната на Западу, али је свакако реалан и незаобилазан фактор рјешавања босанске кризе.

Тада на сцену активније ступају Американци и дојучерашње љуте противнике (Бошњаке и Хрвате) мире, „натјеравши“ их у марту 1994. на потписивање тзв. „Вашингтонског споразума“. Шта се касније дешавало, одлично је познато. Данас, оружаних сукоба, хвала Богу, нема, али много тога је слично као прије 17 година. Хрвати и сада желе територијалну јединицу, у политичком су конфликту са Бошњацима, а актуелне политичке власти РС-а су поново у „савезу“ са Хрватима, а Србија се држи по страни и не мари превише за судбину Републике Српске. И не само то, Српска је данас више него икада претворена у правог експонента хрватских политичких и економских интереса.

Како је о овоме детаљније писао мој колега Милко Грмуша, ја ћу се фокусирати искључиво на негативне импликације које оваква политика званичних власти Српске може произвести, односно како то може бити пут за остварење бошњачких и хрватских интереса у БиХ на штету Републике Српске.

…преко Дејтона…

Република Српска јесте политички-правно трајна категорија и као таква (без нашег пристанка) не може бити укинута никаквим политичким притисцима. Али ако је тако, поставља се питање, зашто су се онда власти РС умијешале у политичку кризу Федерације БиХ? Зашто су то урадиле ако је РС неупитна и ако криза у Федерацији нема везе са Републиком Српском?

Да ли то значи да су прећутно пристали на уставне промјене које нас очекују у будућности, гдје ће се комплетна БиХ (рачунајући и Српску) наћи на преговарачком столу? У прилог таквим сумњама иде и чињеница да се Додик на састанку са Ивицом Осимом и комитетом за нормализацију БХ фудбала договорио о бирању једног предсједника ФС БиХ, под условима који ће онемогућити мајоризацију. Значи ли то да ће за непринципијелну политичку елиту Републике Српске сутра бити прихватљиви и један предсједник БиХ и четири територијалне јединице, ако то не омогућава мајоризацију?

…до БиХ по вољи Бошњака и Хрвата

Не бих да звучим параноично, али све ово имплицира да до крупнијих политичких промјена у у БиХ „мора“ доћи, а да Бошњаци и Хрвати своје интересе једино могу остварити на штету Републике Српске. Ако би Хрвати добили сопствени ентитет, од дијела територије Федерације БиХ, не угрожавајући територијални интегритет и цјеловитост Српске, то би значило да би Бошњаци територијално били сведени на троугао „Сарајево-Зеница-Тузла“ и на „Бихаћку енклаву“.

Овакав сценарио, међународна заједница (прије свега САД и Турска) никако неће дозволити. То врло добро знају сви релевантни хрватски политички фактори, па се сходно томе, Додикови партнери из оба ХДЗ мудро не изјашњавају о томе да ли би прекомпозиција БиХ начела територију Српске (иако би Додик требао од њих да тражи јасно изјашњавање по овом питању). Оваква политика довела би до прећутног и постепеног пристајања на уставне промјене које би резултирале крајем и распарчавањем Српске.

У том случају, хипотетички гледано, источни дијелови РС би били прогутани од стране евентуалних територијалних јединица са сједиштима у Сарајеву и у Тузли, док би источна Херцеговина била припојена територијалној јединици са сједиштем у Мостару.

Четири територијалне јединице

Хрвати би кроз овакву територијалну јединицу, коначно и формално, добили простор на коме би економски, бројчано и политички били најзначајнији фактор, а то би у сваком случају било много више од овога што имају сада у Федерацији. С друге стране, Бошњаци би могли задовољно трљати руке јер Републике Српске више не би било, а БиХ би у односу на Србе постала централизованија него данас.

У таквој прекомпозицији српски народ би постао једини губитник, јер би једина територијална јединица са српском већином била „Крајишка“ са сједиштем у Бањој Луци. С обзиром да се гро машинерије, инфраструктуре и бирача СНСД-а налази на овом подручју, поставља се питање да ли би овако нешто „црвенима“ уопште тешко пало, јер њихови послови, утицај и капитал на овај начин не би били нимало угрожени. Ово је наравно, „грубо“ представљена слика ситуације, али нема сумње да ако се овакви „аранжмани“ актуелне власти наставе, да ће Република Српска бити распарчана на овај или сличан начин.

Ипак, за надати се, да им је у главама и у срцима, остало бар мало националне свијести и одговорности и да народ Републике Српске неће повести у такву авантуру. Колико год отрцано звучало, нада умире последња. У супротном, завршиће на сметљишту историје као људи који су продали оно за шта је 30.000 Срба у претходном рату дало свој живот.



0 КОМЕНТАРА

  1. Bez ličnih antipatija prema ovome jer živim u istočnom dijelu RS, mislim da je ovakva podjela BiH nerealna iz dva razloga:

    1. Nevjerovatno je da između RS i Srbije ne postoji bilo kakva geografska povezanost i
    2. U ovakvoj podjeli RS bi ostala bez većine industrijskih giganata koji najviše novca donose RS – rafinerija Brod, termoelekrane Gacko i Ugljevih, hidroelektrane Višegrad, hidroelektrana na Trebišnjici.

    Samo bi lud čovjek mogao pristati na ovakvu podjelu.

  2. Деда, деда баш си крме! Шта мислиш што је Милетов надимак Ронхил? Ишао је у Ватикан, слизао се са ХДЗ? Па слијепци моји тај човјек је доведен да растури овај ентитет. Погледај само чињенице за ових 6 године:

    -затекао у буџету 200 милиона марака
    -продао ТС за 1,4 милијарде марака
    -задужио милијарду код ММФ
    _______________________________________________

    = Република Српска нема пара, држава кад банкротира, престају закони, свако ради шта хоће, гарантована анархија!

  3. Nije ovo najgori scenario… ima i gorih. Ali je baš kao i ti što su još gori – malo vjerovatan.

    Ovo nije analiza, ovo je naklapanje. Uoči je Đurđeva pa se treba pripremiti za slavske trpeze i naklapanja za njom.

  4. @buddha
    Ovaj čovjek nije doveden, ovaj čovjek je dobio najviše glasova na puno izbora unazad. Misliš da je i onih nekoliko stotina hiljada ljudi koji glasaju za njega išlo u Vatikan i da su se slizali sa HDZ-om? Stoga, ne lupetaj.

    @ex-1978
    U pravu si, ovo nije ozbiljna analiza, ovo je naklapanje, onako uz pivu i pečenje.

  5. deda rajko, @ex-1978

    Ово је само антиципација, односно предвиђање могуће ситуације, на овај или сличан начин, која нам се може десити уколико се оваква политика актуелног режима настави. Најсретнији бих био када се ништа од овога не би остварило, али тешко да се може може вјеровати некоме ко различито прича у Вашингтону, Бриселу, Београду, Бања Луци, Мостару или у предизборној кампањи…”Срешћемо” се у будућности, па ћемо видјети да ли је била “пјанска” уз пиву и печење или озбиљно предвиђање.

  6. Деда, а шта кад растури ентитет? Кад распакује Дејтон, изгубимо Републику Српску. Јеси ли спреман ићи да гањаш дотичног по свијету, од Кипра па до Русије? Хоћеш ли узети пушку да заштитиш овај малоумни народ? Наравно да ниси! Дотични је доведен тенковима и хеликоптером СФОРА, то би ти требао боље да знаш…

  7. Dotičnog uopšte ne volim. Naprotiv. Nisam ni glasao za njega, niti ću ikada glasati, niti ga simpatišem.

    Pokušavam da objektivno sagledam stvari. Nema potrebe za teorijama zavjere, narod je taj koji ga je izabrao, narod je taj koji ga drži na vlasti, narod je taj koji mu daje moć i legitimitet. Na kraju kad se desi neko zlo, taj isti narod će ispaštati. U neku ruku će mi to biti i drago.

    Još pamtim izbornu noć kada su “simpatizeri” i glasači SNSD-a slavili pobjedu i divljali po ulicama moga grada. U inat sam pozvao sam policiju i prijavio narušavanja javnog reda (bilo je daleko iza ponoći) i nije se desilo ništa.

    Na prošlim izborima glas sam dao protv SNSD-a, tj. SDS-u, ali i oni se slizaše s dotičnim i izgleda da nam spasa nema.

  8. Bogdane,

    u ovoj zemlji i ovom svijetu svi svaki dan pričaju različito. Pogledajte samo zaplete i rasplete oko bin Ladena.

    Nadovezujući se na prethodni post, ova vlast radi sve naopako, ali ipak je nju narod izabrao. Valjda je to demokratija – vlast primitivne većine nad manjinom.

  9. Деда, ниси чуо за изборни инжењеринг? Не знаш гдје су се штампали гласачки листићи? Излазност на неким мјестима 99,9% иако је пола села на привременом раду у ЊемЕчкој?

    Знаш ли гдје је Миле ишао пред изборе?

  10. Иако је Балкан дио Европе на коме су се у посљедњих сто година границе најчешће и најдрастичније прекрајале, мислим да је сценарио који аутор овдје износи и више него нереалан.
    Прво, поредити однос снага у БиХ из 1994. и данас је више него неозбиљно. Стабилност РС је тада зависила искључиво од односа снага на релацији Туђман – Милошевић и њихових потеза које су креирали погледа усмјереном према Вашингтону. То се у пракси веома огољено показало у августу 1995. када су крајишке општине пале без практично икаквог отпора. РС је тада, што због америчког и европског, што због Милошевићевог ембарга, била на ивици колапса. Војни потенцијал био је на најнижем нивоу од почетка рата јер су залихе бивше ЈНА биле готово на нули.
    Друго, колико код то неки не прихватали, ми ипак живимо у истој држави са Бошњацима и Хрватима и тврдити да РС нема никакве везе са Федерацијом је глупост. Ако је крајњи циљ Срба у БиХ, а сигурно јесте, РС ван БиХ (као независна држава или још пожељније као дио Србије), онда овакав исход најдиректније зависи од односа снага три народа у БиХ. У политици нема вјечитих савезника, ни вјечитих непријатеља. Примјетио сам да у пољедње врије доста текстова на Фронталу изразито негативно пишу о Додиковом савезу са Хрватима. Ни ја сам не гајим илузије да Човић, Љубић и остали нешто претјерано воле РС и да сутра не би окренули причу када би им то одговарало. Али мислим да је логично поставити једно питање: Какав би био исход рата у БиХ и да ли би до њега уопште дошло, да су Срби 1991. и 1992. успјели придобити Хрвате на своју страну? Наравно то нико не зна нити може знати. Једино се може спекулисати о томе, али је занимљиво анализирати тај потенцијални сценарио у односу на исход који се десио. Моје схватање је да се у политици лакше стиже до зацртаних циљева ако имате више савезника него непријатеља. Због тога, колико год разумијем да су односи са Хрватима увијек погодан материјал за истресање фрустрација са темом Јасеновца у тежишту, мислим да овакав приступ нема никакву прагматичну вриједност и не помаже реалној процјени тих односа у садшњости и потенцијалног развоја у будућности.
    Треће, теорија по којој је СНСД спреман да се одрекне Истока само зато што тамо има мање гласача него на Западу је монструозно смијешна. Уз претпоставку да се то и деси, каква би била реакција људи у западном дијелу РС на политику редуковања територије за 50 одсто? Сматрам да би било који политичар који би то урадио извршио политичко самоубиство, а странка којој припада више не би постојала.
    Четврто, колико се ја сјећам, Човић је више пута изјављивао да тражи некакву територијалну јединицу са Хрватском већином, уз РС у садашњем облику.
    И пето, ауторова очигледна згађеност СНСД-ом не би требала да му буде препрека у реалном анализирању стања. Такође, употреба ријечи као што је „црвени“ (који би ваљда требало да призову негативну асоцијацију на комунисте), додатно редукује озбиљност овога текста. Прозивање СНСД-а на патриотској основи, као уосталом и било које друге странке у РС, по шешељевској формули „Ми – патриоте, ви – издајници“, сматрам најнегативнијом појавом на нашој политичкој сцени. Ја дубоко вјерујем да су све странке из РС патриотске и да уопште не би требало бити упитно да ли су оне за РС или не. Ако уведемо ту дискусију у политички живот, онда не знам зашто би ико други са стране прихватио постојање РС ако ми сами међу собом тражимо одговор на то питање.
    И на крају, пренаглашена патетична атмосфера текста која предвиђа апокалиптични сценарио ка којем СНСД свјесно иде, лишава овај текст карактера анализе и претвара у најобичнији анти-СНСД памфлет. Постоје на десетине разлога и случајева у којима се политика СНСД-а може успјешно критиковати. Али систем плашења, као што је то некада радио СДС говорећи да ће хапшењем Радована Караџића нестати и РС, није један од њих. Деведесете су одавно иза нас и што прије то схватимо – то боље.

  11. Детаљно сам прочитао ваш коментар Срђане и могу да изнесем неколико импресија:
    Могао бих и да се сложим са неким чињеницама које у њему износите, да то не иде у правцу тенденциозности и извртања чињеница и суштине коју износим у овом тексту.
    Као прво, ово је мој лични став и антиципација догађаја који се евентуално могу десити у будућности, а са таквим ставом можете да се слажете или не. Ја то не радим из разлога што прижељкујем нешто слично, већ из разлога да на овај (макар и скроман) начин утичем и упозорим јавност Републике Српске на МОГУЋНОСТ таквог сценарија. И то апсолутно нема везе са СНСД-ом, исто бих реаговао и да је било која друга странка на њиховој позицији одлучивања и вођења сличне политике. И та „згађеност“ о којој ви говорите произилази искључиво из тог разлога, тј. прије свега је критика упућена према извршној власти, а не партији. Да ли то значи да ви идентификујете државу (ентитет) са једном партијом (у овом случају СНСД-ом)?
    Као друго, слажем се да је судбина РС добрим дијелом зависила од односа на релацији Милошевић-Туђман, али ноторна је неистина да су залихе Војске РС биле на нули. Било је довољно и хране, нафте, муниције, оружја и граната. Јасно је да је све унапријед режирано на релацији Загреб-Београд-Вашингтон, а о стању на терену тада, требало би питати и официрске кадрове Војске РС који су били подређени директно Милошевићу и нису пуно слушали наређења тадашњих власти РС. Али, ово је већ тема неке друге дискусије.
    Као треће, говорите да је требало правити 91. и 92. савез са Хрватима, а превиђате чињеницу да је управо један такав „савез“ склопљен 93. (додуше само се односио на БиХ) на релацији Туђман-Милошевић, односно Караџић-Бобан. Не морам вам ни помињати шта се све дешавало након тога. Ја само износим мишљење да РС треба да се окрене сама себи, у оквиру Дејтонских рјешења, јер је то нешто што нам нико политички-правно не може оспорити, а да Хрвате и Бошњаке треба пустити да сами договоре и уреде своје односе на нивоу Федерације БиХ. Апсолутно сам за савезе, а не за непријатеље, али мислим да би Загреб и Мостар требали бити последња мјеста гдје би смо требали тражити и једне и друге. Разговарати и сарађивати да, али правити савезе са Хрватима, никако.
    Као четврто, крајње је злонамјерно ваше настојање да овај текст означите као неки десничарски памфлет, који иде у смјеру етикетирања, по принципу „Ми – патриоте, ви – издајници”. Овдје се такав контекст не спомиње, а у последњој реченици и изражавам наду да ће актуелне власти ипак показати одређен ниво националне свијести и одговорности и да све нас неће повести у такву авантуру. Ако је ико у РС склон говору мржње према политичким неистомишљеницима и етикетирању шешељевског типа, онда су то без сумње Милорад Додик и Рајко Васић (њих двојицу сам споменуо јер на основу вашег коментара закључујем да сте њихов симпатизер). Морам да нагласим да сам противник говора мржње, шовинизма и свих облика нетолеранције, национална демократија је моје лично и политичко опредељење и све што желим је да Република Српска опстане и постане боље мјесто за живот, гдје сутра неће бити мјеста дискриминацији по било којој основи (националној, вјерској или политичкој).

  12. @buddha

    Opet teorije zavjere. Prošetaj malo narodom i čuj kako svi odreda hvale “gazdu” i kunu se u njega. A nemaju hljeba da jedu. Narod je većinom neobrazovan i zatucan, gleda RTRS i svršava na Dodika.

    Sjetih se jedne anegdote od prije 5-6 godina kada je jedan moj prijatelj bio kandidat za načelnika jedne opštine.

    Došao u neko zabito selo do kojeg vodi neki razvaljeni put i obeća im asfaltni put ako pobijedi na izborima. A oni uglas rekoše: “Ma pusti to, nama je Dodik obećao eno na onoj livadi fabriku napraviti i sve nas zaposliti”. I Dodik osvoji sve glasove u tom selu.

    E takva je većina stanovnika ove naše napaćene RS. Vjerovatno nećeš to da prihvatiš pa zato smišljaš neke druge razloge, ali jednostavno je tako. I zato ćemo mi propasti.

    Jer sve i da si u pravu a da je narod iole pametan desili bi se neki protesti. Mi smo jedina država u kojoj gladni bez posla hvale vlast.

  13. @Богдан

    „С обзиром да се гро машинерије, инфраструктуре и бирача СНСД-а налази на овом подручју, поставља се питање да ли би овако нешто „црвенима“ уопште тешко пало, јер њихови послови, утицај и капитал на овај начин не би били нимало угрожени. Ово је наравно, „грубо“ представљена слика ситуације, али нема сумње да ако се овакви „аранжмани“ актуелне власти наставе, да ће Република Српска бити распарчана на овај или сличан начин.“

    Мислим да је очигледан примјер изједначавања СНСД-а и институција (државе). Ја то нисам ни у једном тренутку споменуо у свом коментару.

    „Ипак, за надати се, да им је у главама и у срцима, остало бар мало националне свијести и одговорности и да народ Републике Српске неће повести у такву авантуру. Колико год отрцано звучало, нада умире последња. У супротном, завршиће на сметљишту историје као људи који су продали оно за шта је 30.000 Срба у претходном рату дало свој живот.”

    Такође, очигледан примјер патетичног довођења у сумњу нечијег патриотизма, посебно помињањењм палих бораца који се често злоупотребљавају у ове сврхе.

    Додатно, ја нисам нигдје означио текст као говор мржње.

    И на крају, мој коментар нигдје не садржи одређење да ли сам ја симпатизер Милорада Додика и Рајка Васића или не. Закључке које неко износи на основу онога што сам ја написао нису моје мишљење.

  14. Срђане
    Изједначавање партије и државе је политичка пракса актуелних носилаца власти у РС. Управо је с њихове стране у свакодневни живот Републике Српске пуштена крилатица, парафразирам, “како нема ништа прије или послије нас” и да би евентуалним њиховим одласком са сцене дошло до потпуног урушавања друштвено-политичког и економског система у РС. Реалност је да они тренутно имају легитимитет да воде све нас и да преговарају и доносе одлуке које се тичу сваког грађанина РС (без обзира да ли им је дао подршку на изборима или не), а ја као грађанин и новинар (ако је ово заиста демократско друштво) имам право да критикујем и да се не слажем са лошим политичким и економским потезима које вуку. Такође, имам право да сумњам и у њихову, стручност, моралне особине, поштење, па и патриотизам…наравно док се не докаже супротно. А кад смо већ код тога, и ви очигледно упадате у “замку” да је све што они раде неупитно и да једино то има екслузивитет у свим сферама политичког, економског и култруног живота Републике Српске.
    О резултатима неке политике једино може да се говори када прође одређена временска дистанца, а све до тада је само нечији лични став или предвиђање. Ја иза својега стојим и имам право да га презентујем јавности, као што уосталом и ви можете. Пошто сте очигледно веома добро упознати с проблематиком, ја вас позивам да напишете текст за Фронтал.РС и објасните нам зашто вјерујете да савез са Хрватима може донијети добробит Републици Српској и зашто мислите да РС због тога не пријети опасност од урушавања. Немојте само да се користите флоскулама типа: “Додик, реко’ ово, Човић изјавио оно”, већ бих заиста волио да чујем чињенице и аргументе.

  15. боље би вам било да читате Маркса. човјек све фино описао.. не може другачије. друга је ствар насилна примјена онога што је он писао. али сама чињеница да је 2008 проглашен од стране њемаца најпопуларнијом особом довољно говори.. потражња за његовим књигама је у порасту.. без обзира да ли постоји или не постоји нација – класе постоје..тако да сва ово прича око Додика, овог, оног. све сама шупља.. историја човјечанства је историја класне борбе..

  16. РС и ХБ: Шта је најгори сценарио за Републику Српску

    Po mom skromnom misljenju najgori scenario bi bio da nas N.Spiric and CO. nastave i dalje braniti od neprijatelja svih vrsta.

  17. milanko, 05.05.2011. 22:28:16
    U principu se slazem,samo sto je Marks,malko zastario.
    Daleko od toga da nebi bilo lose da ga(posebno ovi malo mladji)malo prouce.
    Akuelna svjetska kretanja diktiraju novi tempo i tome treba prilagoditi i Marksovo ucenje.Sve je i komplikovano a opet sa druge strane i jednostavno.Klase svakako postoje i kod nas je momentalno problem,slicno kao i u drugim zemljama sto je nekakav ”srednji sloj” potpuno unisten i sveden na ivicu siromastva.Glavni uzrok tome je poljuljana svjetska ravnoteza,nagli pad standarda u socijalistickim drzavama.
    Reganov ”rat ekonomskim sredstvima”tj.cuvena Reganova izjava da ce ekonomski iznuriti Rusiju,je ucinio svoje i sad zapad nema potrebe ”tetositi”svog radnika i seljaka,ne boji se njegovog revolta,plasi ga se anarhijom kao u socijalizmu i tako dalje i tako dalje,tako da se zapadnom srednjem sloju lagano oduzimale scijalne beneficije,smanjuje im se plata,povecava radno vrijeme,ukratko sve se vraca na period prije 100godina.
    Mi se nalazimo u feudalnoj fazi jos uvijek i jos u glavama obicnih ljudi nije jasno da je ovdje na sceni klasna borba.
    Naime,vladajuca klasa iz bivseg sistema je prosla mutacionu fazu od Komunistickog sloja,preko nacionalizma u demokratski orjentisanog feudalnog vlastelina sa jasnom vizijom puta u evroatlantske integracije(citaj;ropstvo).
    EU je lonnac u kome je zamisljeno strogo odredjeno klasno drustvo i imperijalisticko cedo,vjekovni san posebno Njemacke,kojoj su Briti nekoliko puta opstruirali planove.
    Klasni status ce biti slican Indijskim kastama i zavisice najvise od datuma prijema.Pa cemo imati plemstvo,svestenstvo i vojnike(svabe,briti,francuzi,skandinavci i zabari).
    Pisari;Grci Portugalci,Spanci
    Ratari;Madjari,Ukrajinci
    Peraci prozora;Poljaci
    Robovi za najgore poslove’Balkanci i nesto uvezenog roblja..

  18. Уопште није искључено да је Додик и даље амерички човјек. Он ужива на власти причајући бајке, а сељачину ће превеслати и упропастити нас. Он ће само да оде у своју вилу на Дедињу.

  19. Богдан Елез,Миле Аљетић, Стефан Драгичевић и Марко Шикуљак су права освјежења и мислим да управо треба форсирати ове младе људе. Да, заборавио сам господина Ненада Табаковића, који је мало старији, али млад духом, такође сјајан блогер.

    Дијелим мишљење аутора да нам је непотребна авантура игранка с Хрватима. Чак је безобразно бавити се “трећим” ентитетом и сарајвском чаршијом у вријеме тешке економске ситуације у Републици Српској. Лично ми није сметња постојање дејтонске БиХ. Мислим да требамо схватити ФБиХ као конкуренцију, такмичити се с њима ко ће бити економски јачи, а ми ту имамо значајне предности с обзиром да је ФБиХ подијељена на кантоне. Ако бисмо то знали искористити и били економски много јачи од ФБиХ, аутоматски бисмо били и независни, признати и уважени од других. ФБиХ као трули дио би сама “отпала”. Заварава се онај који мисли да ће Хрвати икад одустати од Посавине. Ово што ради актуелна власт, односно олиграх на челу РС, јесте опасна авантура. Наш је приоритат развој привреде, заустављање биолошког руинирања овог народа. Још увијек се надам, али све мање, да се можемо извући из ове катаклизме, која нас очекује. Једноставно, немамо више Рафинерију, ЕПРС се приватизује “на мала врата”, све више производних погона се затвара. Питам се да ли је уопште могућ опоравак!? Најжалосније је да нам је урушен образовни систем, тако да и поред неких природних ресурса, нећемо имати људе-зналце, а човјек је најважнији ресурс.

    Сурови капитализам уз помоћ домаћих похлепника нас је прегазио. Не знам зашто се аутору замјерају апокалиптичне прогнозе, кад смо ми већ пред вратима пакла, а сјетите се шта пише на вратима. Нарочито је трагично заговарање савеза са Хрватима. Мислим да је БиХ троножац и да нема среће у било какво коалирању 2:1. Негативна искуства ме понешто и науче. Сарадња и уважавање су О.К.

  20. Srđan, 05.05.2011. 16:09:39

    “Али мислим да је логично поставити једно питање: Какав би био исход рата у БиХ и да ли би до њега уопште дошло, да су Срби 1991. и 1992. успјели придобити Хрвате на своју страну?”

    Смијем се, а плакао бих! Вјерујем да сте млад човјек и да нисте довољно читали. Мислим да је великојвећини чланства и симпатизерима Милорада Додика (не СНСД-а) испран мозак и да све што он ради доживљавају као исправно. Тако су спремни и величати Хрвате и борити се за трећи ентитет, више но сами Хрвати, и више но за Српску.

    Срђане, хрватски неофашизам из 1991. је имао исте циљеве као и НДХ 1941. године. Тачније, ради се о континуитету политике. Иста су чак и обиљежја, застава, химна. Можда је пројекат Ватикана, “drang nach Osten”, али Хрвати су извршиоци. Срби су могли придобити Хрвате на своју страну искључиво масовним преласком на католичку вјеру или масовним исељавањем с лијеве на десну страну Дрине. Знај да Хрвати никад неће одустати од Посавине. Ових дана је била тема и о Брозу. Знај и да су Срби и за вријеме Броза масовно исељавани с ових простора у Војводину.

    Нисам расиста нити фашиста. Можда ми неки Хрват (појединац) може бити најбољи пријатељ, али према том колективитету имам отклон. Кога змија уједе, боји се и гуштера. Можемо економски сарађивати, али не као сада на српску штету, и то је све. Да Вам разбијем заблуде, поново ћу овдје окачити расправу с једног форума, у којој учествује и Хрват, кој студира у Бањој Луци, па сами закључите:

    “jeba van bog mater…. branili su svoju zemlju od agresora i radi toga in se sudi… ajmo mladeži nastavite da lepite cajke na zid i da vidate žarulje dok heroji gule godine za nasu slobodu…odvratno
    ma biži bogte živčana san do te mjere da ću ubit danas nekoga na poslu…bitno da će krajen petog miseca naša “brača” bre srbi da prelaze granicu i da letuju na vodi…. mrš”

    “Baš, žalosno, a ovo na kraju pogotovo, dok su in očevi o ginuli za njihovu slobodu i dostoganstvo, i to samo oslobajajući svoju Hrvatsku.
    I čim je završila presuda, izađen na cestu, kad – ženska rastvorila prozore i podebljala cajku. Ma muka mi dođe, da nije cura . . “

    “a šta reć, jučer na radiju naručuju pisme za Gotovinu, a u međuvremenu se vrti reklama za koncert neke dragane mirković ili kako god, to je naš narod i naša država – sramotno a oni kioji su je branili moraju truniti u zatvoru”

    “ma šta ti je o tome bi se dalo raspravljat…boli njih neka stvar šta su in očevi ginili… njima bitno da se opijaju uz stihove cece i lepe brene…. još gora država šta takve klubove opće drži…nek idu priko granice ako in se sluša…mogu usput i ostat tamo… jebiga… ljudi su ginili za ovaj jad od države ako se ovo može i nazvat državon”

    Дакле, Вашим савезницима, Срђане, смета чак и српска музика, а сметају им и Срби као туристи, који им доносе паре.

  21. drazen78bl, 06.05.2011. 13:25:40
    Mislim da je Srdjan htio nesto drugo da kaze ali dobro,vidim ti nas podsjecas da nam Hrvati nisu prijatelji.
    Sve je to tacno i znamo mi vrlo dobro da se njima nije vjerovati ali,ponovicu,mislim da j eSrdjan zelio istaci da moramo i mi malo pokazati diplomatije.Jedan od razloga Srpskog kraha diplomatije i politike lezi upravo u cinjenici da su mnogi nasi predstavnici se ponasali poput nedonoscadi i bilo je;”Sto na um,to na drum”.Ne treba se previse uvlaciti u te njihove probleme ali nece nam pomoci ni da se pravimo skroz mutavi.Pa i Obrenovic je priznao sultanov autoritet i….proglasio slobodnu knezevinu.

  22. @drazen078

    Као што сам и написао у свом претходном коментару, и ви drazene78bl потврђујете које су кључне почетне ријечи готово сваке расправе о Хрватима – НДХ, 1941, Јасеновац, Павелић. Пошто сте утврдили да сам ја „млад човјек“, што вас ваљда онда чини „старим човјеком“, те да нисам довољно читао, а што опет ваљда значи да ви јесте, очекивао сам да ћете цитирати неку вриједнију, озбиљнију и кориснију мисао од неког поста, са неке расправе, на неком форуму. С обзиром да је таква, она апсолутно не може да представља мишљење већине Хрвата, већ само мишљење оног Хрвата који је то написао. А да ли је он уопште Хрват, ни то не можемо да знамо.

    Нажалост, сажетак историје који наводите веома ми је добро познат. Геноцидне карктеристике балканских народа увијек су биле предложак за њихове међусобне пропагадне и оружане ратове у посљедњих 20 година, тако да никако нисам могао да их избјегнем. Ви тврдите да вам неки Хрват МОЖДА може бити пријатељ, а да према колективу имате отклон. Моја перспектива је да мени Хрват може да буде пријатељ (као што неки и јесу) и да једино према појединцима могу да имам отклон, а никако према колективу, јер колектив (у освом случају, народ) је сачињен од појединаца који су различити – добри или лоши, овакви или онакви. У интерпретације историје нећу да улазим зато што то води у бесконачне дискусије, али ваша тврдња да је Броз исељавао Србе из Босне у Војводину након Другог свјетског рата је веома занимљива са становишта гдје јој дајете негативан контекст. Пошто сте ви више читали од мене, онда бисте требали да знате да је готово двије трећине Војводине послије 1945 остало празно након што су од тамо протјерано Фолксдојчери (назив за војвођанске Њемце). Била су то углавном површином огромна и развијена пољопривредна домаћинства. Да је Тито био толико антисрпски настројен, он је могао тамо населити Хрвате. Овако, Срби су добили најплоднији и духовно најнапреднији дио бивше Југославије и територију која никада није припадала групи историјских српских земаља. Да је Тито тада населио Хрвате, можда би данас у Војводини гледали исту ситуацију као ону на Космету. Иако сматрам да је Брозов комунизам био најдеструктивнији политички пројекат по Србе у читавој историји, у овом случају Броз нам је учинио велику услугу.

    За вријеме НДХ, усташе су убиле седам чланова моје фамилије, са очеве и са мајчине стране. Ово је бројка до које сам дошао разговарајући са својим дједовима и бабама, а могуће да је и већа ако се у обзир узме шира фамилија. Моме прандједу са очеве стране и прабаби са мајчине стране су одсјечене главе и никада нису пронађене, те су они сахрањени тако обезглављени. Е сада, ја могу да се понашам у складу са вашом логиком да ме је ујела змија и да се бојим гуштера, али сам ја ипак одлучио да се не бојим ни змија ни гуштера. Моја логика је да на основу свих грозота које су прошле претходшне генерације, ми имамо шансу и обавезу да успоставимо нове односе у нашем региону како се оне не би поновиле. Ја заиста не желим да ја или моје нерођено дијете доживи исту судбину као и моји претци, а вјерујем ни ви. Ја, нажалост, више ништа не могу да учиним за њих, али могу за себе и за оне који долазе послије мене. А у томе, референца ми сигурно неће бити НДХ, Павелић и 1941.

    И на крају, да се вратим на ваш цитат са форума. Истих таквих чији су аутори Срби, а објекат мржње Хрвати, Бошњаци, Јевреји или неки четврти, могу да нађем на стотине. И шта онда? То даје за право Хрватима, Бошњацима или Јеврејима да о Србима као „колективитету“ мисле исто оно што ви мислите о Хрватима?

    Не знам за вас, али ја свој однос према спољашњем свијету не базирам на страховима, иако их, као и сваки други човјек, свакако имам.

  23. Srđan, 06.05.2011. 17:20:49

    “…и ви drazene78bl потврђујете које сукључне почетне ријечи готово сваке расправе о Хрватима – НДХ, 1941, Јасеновац, Павелић.”

    Није тачно да су то кључне ријечи сваке расправе о Хрватима, али јесу кључне приликом РАСПРАВЕ О УЛАСКУ У САВЕЗ СА ХРВАТИМА (нарочито 1991. године), а то су различите ствари.

    Цитирао сам постове младих људи с једног форума само зато што су актуелне, и ради се о четворо младих људи, којима смета чак и српска музика, а музика сигурно није ништа насилно, а сметају им сви Срби на њиховој обали, па чак и они који немају везе с ратом и они који су рођени пролије рата. Ако бисмо цитирали из књига, ова расправа не би завршила до идуће године. Волио бих да чујем став др Басташића на ову тему. Он је сигурно компетентнији и од Вас и од мене.

    “Геноцидне карктеристике балканских народа увијек су биле предложак за њихове међусобне пропагадне и оружане ратове у посљедњих 20 година, тако да никако нисам могао да их избјегнем.”

    Који то све балкански народи имају геноцидне карактеристике? И ту се ради о генерализације, од које бјежите у коментару, већ усмјеравате одговорност на појединце. Тачно је да у хрватском народу (као и српском) има много и добрих и лоших људи, али не ради се о тој генерализацији. НДХ јесте држава, која је имала за циљ да трећину Срба побије, трећину протјера, а трећину преведе на католичку вјеру. (Неко је овдје скоро поставио линк приповјетке Симе Матавуља “Пилипенда”. Прочитајте, молим Вас!). Оно што се дешавало 1991. године јесте континуитет приче из 1991. године. Резултат заиста јесте оно што је био циљ. Познајем лично много Срба у Хрватској, који се не изјашњавају као Срби. Да ли су Марко Поповић, Аријан Комазец, Стојко Вранковић, Арсен Дедић, Владо Калембер, Ђорђе и Борис Новковић, Северина Вучковић, Рајко Дујмић, Обрад Косовац, Александар Станковић,… Срби? Нико од њих се не изјашњава као Србин, нити кога можете видјети да улази у Православну цркву. Страх или конформизам? Оно остало Срба што није побијено у геноциду 1941. године, протјерано је 1995. године и прича је заокружена.
    Зашто се данас питање положаја Хрвата у БиХ не везује директно за положај аутономију Срба у Хрватској? Зашто је вриједније 700 000 БиХ Хрвата од 600 000 Срба из Хрватске? Не видим зашто не би постојала аутономна област Крајина у Хрватској, с високим степеном аутономије!? Не може? Па зашто би могао трећи ентитет? Ништа не желим против Хрвата и не желим за свој народ ништа више, него што се даје другима.

    Исељавање Срба из БиХ и Лике у Војводину сам посматрао у овом контексту. Сигурно да је Војводина далеко боља за живот од Мањаче или Лике, али ако знамо да је највише Срба баш из Крајине и Лике страдало у Јасеновцу и на Козари, а да је следећи догађај масовно исељавање људи одавде према истоку, прича се поклапа са ширењем католичанства на исток (или помјерањем православља према истоку). Покушајте претпоставити колико би данас Срба живјело у БиХ, У Лици, Кордуну, Банији и Западној Славонији да није било Јасеновца, Козаре, унијаћења и масовних емиграција!? Да је Броз Војводину насељавао Хрватима, то би био аутогол, а он није био баш толико наиван. Његови ментори су свакако рачунали да ће Војводина једног дана бити поново у саставу модерне “Аустро-Угарске” (Ако знате колико је аустријског капитала ушло у БиХ, чије су банке и осигуравајуће куће, знате да се историја понавља. И Волфганг Петрич и Валентин Инцко су “пуким случајем” Аустријанци.)
    Ништа није случајно.

    “Моја логика је да на основу свих грозота које су прошле претходшне генерације, ми имамо шансу и обавезу да успоставимо нове односе у нашем региону како се оне не би поновиле. Ја заиста не желим да ја или моје нерођено дијете доживи исту судбину као и моји претци, а вјерујем ни ви. Ја, нажалост, више ништа не могу да учиним за њих, али могу за себе и за оне који долазе послије мене.”

    Ово јесте људски и рационално, чак и емотивно, али не мислите да сте наивни? Да ли сте сигурни да и друга страна исто жели? Хрвати ми апсолутно не сметају, нити у БиХ, нити у Бањој Луци као комшије. Али улазити у савезе с њима? Хвала, не бих. Не бих им правио ни ентитет. Имају ФБиХ, сами су се у то уплели, сад сами нека се извуку. Све како је написано у Дејтонском споразуму. Улазак у ову авантуру за српски народ у БиХ јесте отварање пандорине кутије.

    Однос према спољашњем свијету не базирам на страху, али сам опрезан. А ако мало боље сагледате ситуацију, наша власт се управо одржава на страху грађана (не разликује се много ни власт САД). Погледајте филм Мајкла Мура “Луди за оружјем” с управо том темом. Односи се на САД, али приниципи су исти и овдје. Ко је дуже ввријеме на Фронталу, зна да нећу да будем заробљеник страха и да под својим именом пишем неке истине, о којима се многи плаше и размишљати.

    Срдачан поздрав!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *