Ромни: Супротставићу се Путину

Републикански кандидат Мит Ромни назива Русију америчким непријатељем број један и обећава да ће се супротставити руском предсједнику Владимиру Путину.  Ипак аналитичари оцјењују да, ако буде изабран, Ромни би могао да открије да му је потребна помоћ Москве. Русија игра кључну улогу у спровођењу повлачења америчких војника из Авганистана. Америци је, такође, потребна њена сарадња […]

субота, октобар 20, 2012 / 16:02

Републикански кандидат Мит Ромни назива Русију америчким непријатељем број један и обећава да ће се супротставити руском предсједнику Владимиру Путину.

 Ипак аналитичари оцјењују да, ако буде изабран, Ромни би могао да открије да му је потребна помоћ Москве.

Русија игра кључну улогу у спровођењу повлачења америчких војника из Авганистана.
Америци је, такође, потребна њена сарадња у спречавању терориста и непријатеља САД да набаве нуклеарни материјал, као и спречавању блокаде у Савјету безбједности УН гдје обје земље имају право вета.

Ромни критикује политику побољшања односа са Русијом коју спроводи актуелни амерички предсједник Барак Обама, али не каже шта би конректно промијенио у тој политици и само заузима строжи приступ. Али неки аналитичари сматрају да би Ромни могао ублажити реторику ако дође у Бијелу кућу зато што је у интересу САД да сарађује са Русијом.

"Он би могао открити вриједност Русије као партнера у неким питањима", каже Ендрју Кучинс, директор руског програма у Центру за стратешке и међународне студије.
Односи САД и Русије, као ни међународна питања у цјелини, нису биле нарочито заступљене теме у предизборној кампањи којом је доминирала економија. Али они представљају област великог неслагања међу кандидатима и могли би бити тема предсједничке дебате која се одржава у понедјељак и биће посвећена спољњој политици, наводи АП.

Званичници Обамине администрације сматрају побољшање односа са Русијом спољњополитичким успјехом послије вишегодишње тензије за вријеме предсједника Џорџа Буша млађег.

Они као успјех наводе отварање коридора за снабдијевање војника у Авганистану, потписивање важног споразума о контроли наоружања "Нови старт" и напредак постигнут у области троговине, укључујући улазак Русије у Свјетску трговинску организацију.

Иако Русија често блокира западне иницијативе у СБ УН, она се прикључује у кључними тренуцима. Тако је Москва прошле године гласала за војну интервенцију у Сирији, мада су руски званичници касније оптужили САД и њихове савезнике за злоупотребу мандата СБ УН. Русија је 2010. такође подржала нове санкције Ирану послије постизања компромиса, али је била против нових санкција.

Недавни спорови око Сирије, Ирана и антиракетне одбране показују да и даље постоје трвења између двије земље и да би односи могли постати напети.

Ромнијеви савезници кажу да је Обама направио превише уступака Русији, а да је мало тога добио за узврат. Они оптужују Обаму да је сувише попустљив према Русији и сматрају да та земља гази демократске принципе код куће и у иностранству и да наноси штету америчким интересима гдје год може.

"Кад год се радило о неком важном питању од Русије смо добили само тврдоглавост, опструкције, контрапродуктивно понашање", каже Ромнијев спољњополитички савјетник Алекс Вонг.

Али, упркос оштрим ријечима, није јасно шта би Ромни промијенио, нарочито када се узму у обзир потенцијалне посљедице, док Обамине присталице кажу да су Ромнијеве изјаве претјеране и одраз недовољног спољњополитичког искуства.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *