Ројтерс: Шта се дешава у Ирану

Антивладини протести у Ирану, који су започели 28. децембра, представљају најодважнији изазов клерикалној власти у Техерану још од 2009. године.

среда, јануар 3, 2018 / 08:29

Како оцјењује Ројтерс, иако су протести у Ирану ретки, а безбједносне службе свуда присутне, ипак су десетине хиљада људи изашле на демонстрације.

За разлику од прореформских протеста из 2009. године, који су избили због поновног избора Махмуда Ахмединеџада за предсједника, ови садашњи су изгледа спонтанији и не чини се да их оркестрирају лидери који се могу идентификовати и похапсити.

Широм земље тражи се крај економским тешкоћама и корупцији, што су посебно осјетљиве теме у Ирану чије руководство, изникло из Исламске револуције, у којој је срушен шах, тај догађај из 1979. године често описује као револт сиромашних против експлоатације и угњетавања.

Иако разне класе друштва имају различите захтјеве, на снимцима друштвених мрежа највише се виде млади људи из редова радничке класе, констатује Ројтерс.

То би могли бити опасније по власти које сиромашније слојеве становништва сматрају лојалнијим, за разлику од средње класе која је на улице изашла 2009. године.

Према званичним подацима, овог пута 90 одсто ухапшених су млађи од 25 година. Многи млади су више заинтересовани за посао и промјене, него за исламски идеализам и антизападно расположење, коме је наклоњена стара гарда.

Снаге безбједности могу и даље да рачунају да могу да сузбију немире, пошто ниједна политичка групација није отворено стала иза протеста, а немају ни јаке радничке синдикате да их подрже.

Ројтерс сматра да је главни изазов владе у Техерану да нађе начин да сузбије протесте без изазивања већег гњева демонстраната, пошто су већ забиљежни напади на полицијске станице, банке и џамије.

Досад, иако је запријећено оштрим мјерама, власти су у пракси биле углавном суздржане: ухапсиле су стотине људи, али нису ангажовале елитне снаге – Револуционарну гарду и милицију Басиџ – које су коришћене за гушење ранијих немира.

Наставак демонстрација би, међутим, могао да натјера владу да другачије дјелује. Ирански лидери вјерују да могу да рачунају на подршку многих из генерације која је у младости 1979. године извела револуцију, због њихове идеолошке привржености и економских добитака под исламском влашћу, сматрају аналитичари.

Ројтерс наводи да, иако Иранци широм земље траже веће плате и окончање корупције, са ширењем протеста гњев се усмјеравао на вјерски естаблишмент.

Многи, такође, преиспитују иранску спољну политику на Блиском истоку, као што су интервенције у Сирији и Ираку, борба око утицаја са Саудијском Арабијом или финансијска подршка Палестинцима и либанском шиитском Хезболаху – сматрајући да влада треба да се усмјери на домаће економске проблеме.

Ројтерс подсјећа да је предсједник Хасан Рухани 2015. године постигао споразум са свјетским силама да заустави нуклеарни програм земље у замјену за укидање већине међународних санкција, иако није успио да испуни обећање о просперитету.

Стање привреде се, ипак, поправило, инфлација је пала на једноцифрену први пут за четврт вијека, бруто домаћи производ скочио је за 12,5 одсто, иако је готово све то посљедица раста извоза нафте.

Тај раст је, међутим, био сувише спор за више од 80 милиона становника Ирана, чију већину дио чине млади, а међу којима је незапосленост 28,8 одсто.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *