Родитељи: Дјеци с тешкоћама у развоју требају асистенти

Родитељи дјеце с потешкоћама у развоју Републике Српске су се обратили надлежнима, али и јавности. Без обзира што су писмо послали латиницом, Фронтал ће помоћи да их власти Српске боље чују.

четвртак, септембар 14, 2017 / 12:24

РОДИТЕЉИ ДЈЕЦЕ С ПОТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ
БАЊА ЛУКА

1. ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
н/р ПРЕДСЈЕДНИЦЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ГЂЕ ЖЕЉКЕ ЦВИЈАНОВИЋ

2. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
н/р МИНИСТРА Г. ДАНЕ МАЛЕШЕВИЋА

3. КАБИНЕТ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
н/р ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Г. МИЛОРАДА ДОДИКА

4. ЈАВНОСТ

ПРЕДМЕТ: ОБРАЋАЊЕ НАДЛЕЖНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА И ЈАВНОСТИ

Поштовани,

Овим путем вам се обраћамо како бисмо указали на тешку ситуацију родитеља дјеце с потешкоћама у развоју, која се континуирано погоршава кроз посљедње године, те замолили за разумијевање и системско рјешавање проблематике.

Ријеч је о основном уставном и законском праву наше дјеце, а то је право на образовање, односно, у случају дјеце с потешкоћама у развоју, право на инклузивно образовање, образовање без дискриминације и уз обезбјеђивање једнаких могућности.

Ово право је нашој дјеци загарантовано Уставом Републике Српске и пратећим законима и подзаконским актима (Закон о основном васпитању и образовању, Закон о средњем васпитању и образовању, Правилник о васпитању и образовању дјеце с посебним образовним потребама у основним и средњим школама) те одређеним бројем међународних конвенција којима се штите и промовишу права дјеце и особа с посебним потребама, а које конвенције је БиХ и Република Српска унијела у своје законодавство, међутим, у пракси је ситуација врло далеко од те формалне уређености.

Наиме, како би се дјеци с потешкоћама у развоју омогућило инклузивно образовање, тј. похађање наставе у основним школама у редовним одјељењима, неопходно је да уз дјецу буде присутан и асистент, а који се ангажује формалним одобрењем Министарства просвјете и културе.

Системски то функционише (односно, требало би функционисати) на начин да школа крајем школске године (у јуну) пошаље Министарству списак дјеце с потешкоћама у развоју за чије је школовање у слиједећој школској години неопходно ангажовање асистента, а Министарство потом школи одобрава ангажовање асистента, односно врши се потписање уговора о ангажману асистента за дијете с посебним потребама између школе и асистента.

У пракси се већ годинама дешава ситуација да ми родитељи водимо дјецу у школу почетком септембра са зебњом и неизвјесношћу, јер не знамо да ли је Министарство одобрило ангажовање асистената за дјецу с потешкоћама у развоју.

Септембар сваке године долази а да ништа није извјесно што се тиче ангажмана асистената у настави за дјецу с потешкоћама у развоју: не знају родитељи, не зна школа, не знају службеници у Министарству који поступају у овим предметима-а на родитељима је да смисле како да својој дјеци обезбједе (инклузивно) присуствовање настави, на начин који ће бити задовољавајући и за њихово дијете с посебним потребама, и за остатак одјељења. Наиме, Закон о основном васпитању и образовању је прописао прекршајну одговорност родитеља уколико дијете не присуствује редовно настави, што би у нашем случају требало значити да смо обавезни да доведемо дијете с потешкоћама у развоју у школу и оставимо га тамо, да присуствује настави. Питамо вас, шта би то значило у пракси: да се учитељица/наставници сналазе да организују наставни процес с дјететом с потешкоћама у развоју и остатком одјељења, а шта мислите како би то изгледало?!

Надаље, и кад се одобри ангажман асистента у настави од стране Министарства, током претходних година смо свједочили ситуацији да асистенти потписују уговор о дјелу, којим им се уговара мјесечна накнада за њихов ангажман у износу од 350 КМ (пола плате за ССС). Обзиром да је ријеч о радном ангажовању особе с високим образовањем (у великој већини случајева, барем), мјесечна накнада у износу од 350 КМ је заиста срамотна, поготово што иста не укључује нити право на превоз, нити право на топли оброк, нити уплату доприноса. Поред тога, уговором се формално уговара ангажовање „особе за техничку помоћ“, а не асистента у настави, што не одговара чињеничном стању.

Наиме, сви који су укључени фактички у овај процес (школа, наставници, родитељи) ће потврдити да асистент нашој дјеци пружа подршку у наставном процесу у сваком погледу, а не само у смислу „техничке подршке“. Без ангажмана и присуства асистента, учешће наше дјеце у инклузивном образовању не би било могуће, те је де фацто помоћ и подршка асистента нашој дјеци далеко већа, значајнија, комплекснија и специфичнија од просте „техничке подршке“.

Конкретно, овдје није ријеч о особи која ће наше дијете с потешкоћама у развоју држати за руку, увести га у школу и пружити му свеску, уџбеник или оловку. Говоримо о особи која помаже наставнику да обезбједи активно учешће дјетета с потешкоћама у развоју у инклузивно образовање, која помаже креирање индивидуалног програма рада у образовном процесу за дијете с потешкоћама у развоју и која потом помаже дјетету с потешкоћама у развоју да учествује у настави по том посебном програму рада у образовном процесу.

Да ли је могуће да ико сматра да је 350 КМ мјесечно, без икаквих других накнада, довољно за такав стручан рад?! Притом, још је више запрепашћујуће да се и тај мјесечни износ умањује за дане кад се настава не одвија (празници, распуст)!

Поштована Предсједнице Владе, свједочили смо вашој подршци образовању наших младих људи. Надамо се да ћете једнако тако пружити подршку остваривању права ове рањиве категорије друштва: дјеце, и то дјеце с потешкоћама у развоју. Ваша помоћ нам је потребна да се омогући системско и конкретно рјешење за оно што је једно од основних људских права сваког нашег грађанина: право на једнак приступ образовању.

Поштовани господине Министре, овим путем поново напомињемо да овај проблем није ништа ново, већ се нажалост континуирано понавља већ низ година, иако постоје уставне и законске обавезе надлежних органа власти да се образовање дјеце с потешкоћама у развоју системски и дефинитивно ријеши. Очекујемо да ћете се у оквиру вашег министарства предузети активности како би исто поступало ефикасније и ажурније, и то већ у фази кад се буџетске потребе за буџетску годину планирају а не у тренутку кад се врши реализација по истима. У овом тренутку, треба нам ХИТНО доношење одлука о одобравању асистената у настави за нашу дјецу јер је школска година почела 01.09.2017. године.

Поштовани господине Предсједниче, досад сте нам више пута пружили безрезервну подршку у остваривању наших права и унапређењу услова живота дјеце с потешкоћама у развоју, те вас овим путем молимо да нам помогнете и овом приликом, у остваривању једног од наших основних људских права: права на образовање без дискриминације.

С поштовањем,

Родитељи дјеце с потешкоћама у развоју Републике Српске



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *