Риба смрди од главе до репа, а између смо сви ми

Ако одсијечемо смрдљиву рибљу главу, из истог тијела ће израсти нова- иста – јер ми смо риба и та глава која смрди је наша. Пише: Жељко Свитлица Власт која тренутно вуче конце у Републици Српској, не дјелује у корист својих грађана, чак се најављује наша скора пропаст. Неки ће рећи да је ова власт најгора […]

петак, децембар 9, 2011 / 13:59

Ако одсијечемо смрдљиву рибљу главу, из истог тијела ће израсти нова- иста – јер ми смо риба и та глава која смрди је наша.

Пише: Жељко Свитлица

Власт која тренутно вуче конце у Републици Српској, не дјелује у корист својих грађана, чак се најављује наша скора пропаст. Неки ће рећи да је ова власт најгора до сада, други, да је ипак имала резултате – они реални ће то признати и упитати за цијену тих резултата, позвати на одговорност оне који су са мјеста на којем је то било могуће, дјеловали у корист личног благостања, а на штету народног.

Нико њих још увијек низашта не пита, мирно живе, а кршили су закон. Разноразне афере “Миклоектроника“, “ИРБ“, “Проке“ и ини, били су само пудерисње јавности и козметичка саслишања и суђења. Милиони, стотине хиљада конвертибилних марака новца који припада овом народу, дато је разноразним шарлатанима и будалама, а нико никад није одговарао за то и логично је да се та пракса наставља пред очима људи, а новим дуговима се стеже наша сужена гуша. Најболнија је чињеница да смо имали пара да паметно дјелујемо и учинимо многе корисне ствари – а протраћене су на најбахатији могући начин!

Међутим, таква ситуација није настала јуче. Сјећа ли се ико да је од рата наовамо осуђен иједан профитер, тајкун, бизнисмен, да је икоме одузета имовина, бар једном – да се заплаше остали?

То се није десило, а разлог је што је систем ове власти данас, наслијеђен од система оне власти јуче, тачније лош је од самог почетка. Закључком долазимо до тога да су од почетка код нас на кључним полугама система исти или слични људи, слични по (не)дјелу, са чашћу изузецима. То мора да се промијени!

Jасно нам је да се то не може десити тек тако.

Проста позиција друга политичара/функционера

Можда је превише једноставно, али ја имам једну просту слику власти и политичког система, тако ми је лакше да га схватим и себи представим када покушавам да дочарам како функционише. Замислио сам нашег друга политичара/функционера – човјека који има одређену моћ “произашлу из народа“ – као тачку, у којој се пресијеца неколико линија. Те линије су:

– Линија интереса и добробити друштва или институције – која би морала бити једина и основна, због које и постоји функција и одговорност.

– Линија интереса странке, или неких других људи, или групација који стоје иза или су помогли овом нашем другу да се домогне власти.

– Линија личног интереса, често у спрези са овом другом, а супротности са првом

– Линија интереса неких фактора којима је центар изван овог друштва, географски, а дјелују на њега путем овог нашег друга зарад својих интереса. Ова линија се прожима са двије прије ње, а често је у супротности са првом.

Свако ко врши одређену функцију у систему, налази се у тачки у којој се ове линије укрштају, и попушта или се опире у мањој или већој мјери. Вјешт и добар друг политичар или функционер је онај који успије највише “навући“ за ону прву линију, линију народног добра за вријеме свог мандата на одређеној функцији.

Сви се слажемо да људи који су данас на власти не виде ту линију, виде и дјелују само за ове друге.

Међутим, питање је, може ли се уопште доспјети на мјесто које задовољава ову прву линују и функцију, што сви желимо, а да се не задовоље ове друге, да се човјек не компромитује?

Да би друг политичар у што већој мјери радио у интересу свих нас, ако већ није савјестан, нешто мора да га примора. Али нико није без морала потпуно, многи имају добре намјере, али спутавају их ове друге линије интереса у остваривању истих.

Тада би морали наступити: јавно мњење, притисак јавности и судство, које код нас не функционишу. Најбоље би било да је тај неки друг довољно моралан сам, али видимо да није, и зато се сви надамо и призивамо неке нове и моралније људе. Али како да они освоје ове позиције са којих се врши власт?

Поданички менталитет

Често чујемо нашег човјека како каже – “Тито је крао али је бар давао и народу, а ови сада само краду“. Ово је реченица који ћете чути свакодневно уз варијацију која гласи : она власт нам је бар “нешто“, а oва власт нам “ништа“. Сад, што је најгоре, то говоре и млади, тиме нам показујући да се менталитет није промијенио.

Народ овдје одувијек има такву перцепцију политичке стварности – они, власт, активан субјект – ми, народ, пасиван објекат над којим се власт врши. То само потврђује тврдње оних који кажу да ми “хоћемо вођу“, да нам “треба чврста рука“ и слично. Само у екстремним ситуацијама, када пригусти и када вода дође до грла, устаје “кука и мотика“, устају масе, скидају власт са трона (бар мисле тако), успостављају нову (бар мисле) и повлаче се назад у стање пасивности и лаганог незадовољства.

Управо то је разлог што је власт таква и што не постоји цивилно друштво – ми нисмо навикли да непрекидно учетвујемо у политичком животу и јавном мњењу. Идеално би било управо да људи стално врше притисак и контролу власти коју су изабрали, да се сваки пропуст биљежи, критикује, кажњава, али то се не дешава. Многи имају став да их “политика не занима“, јер се људима згадила. Пошто то не ради јавно мњење, интелектуалци, у “њихово име“, боље речено, на њихово мјесто долазе разноразне организације, НВ или како хоћете, које немају коријен у самом народу, што их одмах у очима већине дискредитује.

Да би се ствари побољшале, да би на ону тачку укрштања линија дошао неко ко ће радити највише у интересу друштва, потребно је учешће, потребно је да тај неко однекуд крене.

Реп, на крају

Учешће не креће одозго, од рибље главе “која смрди“, јер ако ми одсијечемо смрдљиву рибљу главу, из истог тијела ће израсти нова, иста, јер ми смо риба и та глава која смрди је наша. Зато је потребно мијењати тијело, одњеговати нову икру и нову рибу и ето нове главе, а то се ради већ поменутим учешћем. И то нових људи, нове интелигенције или боље речено –  прегаоца. Само помињање интелигенције и “нових људи“ требало би значи да они постоје. Ширењем блогова и интернет веза, та интелигенција, или, људи који имају вољу и поштење, у Републици Српској, коначно су добили начин да се повежу и да сазнају једни за друге, што је предуслов да се некада и удруже.

Да би се организовали, потребна је воља и некакав оквир. Није битно да ли су то странке, битно је да људи почну да их освајају (странке или институције), одоздо, са жељом да их промијене. Оно што се десило са мјесним заједницама у Бањој Луци, корак је у том правцу. Битно је да се пронађе најмањи заједнички именитељ/интерес и да сви дјелују у складу с њим.

To би био неки први корак, јер, ако риба од главе смрди, од репа се сијече и чисти.



0 КОМЕНТАРА

  1. Радују ме оваква размишљања, јер ми одржавају наду, макар на резерви.

    Неки новији подаци говоре нам да је око 50% становништва неписмено, а Болоњом и разним формалним високим школама приватног карактера смањена је и могућност продукције интелектуалаца. И тв програм је поприлично заглупљујући. Груди неке Сораје и Гранд параду никако не бих сврстао у образовни програм. Све мање људи око нас чита дневну штампу и књижевна дјела. Од оних 50% у Бањој Луци који наводно користе интернет велика већина користи готово искључиво фејсбук или порно садржаје. То су само неке дијагнозе, а терапија је КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ ЉУДИ. Само образован човјек може довести до напретка Републике Српске. Треба натјерати и државне и приватне факултете да достигну одређене стандарде, да на минимум сведе корупцију у образовању. А није да нисмо имали инжињера и истинских (оригинал) доктора наука и магистара који су били носиоци привреде, који су са Енергоинвестом, Унисом, Чајавецом, Јелшинградом правили конкурентне производе за извоз, због чега смо били трн у оку чак и развијеним земљама запада.
    Све је то могуће, али се мора од нечега почети. Ако поштени људи и истинске патриоте нису у власти, онда ћемо се само вртити у зачараном кругу аутогеноцидности, све док не нестанемо. Баш из тог разлога је потребно не да се дигну „кука и мотика“, већ да се окупе поштени људи, да ли у странкама или јаким удружењима грађана с могућношћу притиска на носиоце власти.

    То што они од којих се очекују да дигну глас ћуте је лако објашњиво. Два су разлога: ИНТЕРЕС и СТРАХ. Вјерујем да је могуће у једну причу убацити поштене људе, и страначке и нестраначке, да заједно на дизању овог биједног друштва раде и Симић, и Свитлица, и Грмуша, и Елез, И Стевандић, и Чукеранац, и Раковић, и Милојевић, и Херц, и Солиум, и Ања,…
    Како рече Симић, ОВО ЈЕ ПИТАЊЕ ОПСТАНКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРПСКОГ НАРОДА на овим просторима. Зато браћо и сестре, када нисте хтјели да ме послушате прије двије године (а Симић и Грмуша ће Вам потврдити да сам то заговарао), уједините се сада око идеје очувања Републике Српске. Као 1991. године и данас смо биолошки угрожени. Зато нам је потребан широки народни покрет, а не странке као интересна удружења грађана. Др Стевандић често помиње парадоксалну чињеницу да су у рат радили и Пивара, и Мљекара, и Фруктона, и Житопродукт, и Витаминка, а данас је све уништено.
    Има нас мање него у Београду, имамо могућности у области електропривреде и пољопривреде, можемо за мање од 5 година да имамо стандард из 1989. године. Само су потребни ПОШТЕНИ ЉУДИ.

    Дакле, сви поштени у ПОЛИТИКУ, или се удружите у покрет или се сви учланимо У СНСД па да „радимо изнутра“ :D. Или још боља идеја да се сви ми са фронтала са породицама и пријатељима учланимо у Социјалистичку партију, збацимо друга Ђокицу, преузмемо партију (све са пензионерима), а онда напустимо коалицију.

    Иначе, Свитлица је направио добру анализу с оним линијама. Ствари и треба поједноставити, а не као ја стално комликовати.

    Свака част за текст!

    Поздрав са репа

  2. Ауторитети раде у нашим условима за интерес оних од којих имају подршку и којих се боје! Да ли је народ тај којег се требају бојати ако не раде како треба и да ли тај народ без радикалних резова има икаквих других опција осим да се подигне и збаци неправедну и тиранску власт? У нормалним условима тако би требало бити, али код нас одавно услови нису нормални. Народ је крајем прошлог вијека изашао из крвавог рата и постоји стална пријетња да га се опет у исти гурне. Власт схвата на каквом територију и каквим народом влада и кога треба да се боји и коме има захвалити зашто је у столицама власти (читај привилегија) јер би у противном да народ има инструменте контроле и између мандата ситуација била у многоме другачија. Ми смо дио глобалног свијета! У том свијету важи правило да је човјек човјеку вук. Нама су деценијама испирали мозак у социјализму да је човјек човјеку ДРУГ! Ја сам се спасио тог једнодимензионалног погледа на свијет читајући много литературе која никакве везе није имала са социјализмом. У супротном тај систем би они творци који су га пропагирали увели у својој матичној земљи и тако би се умјесто истока Европе срушио на његовом изворишту. Хоћу рећи да се главна прича увијек врти око власти (номинална коју познамо и она стварна која штити крупни капитал) и капитала од којег зависимо.

  3. Pozdravio bih autora i jos jednom ukazao na bitne stvari.
    Radimo na sebi prvenstveno,pomazite ljude oko sebe,komsije,prijatelje,kao i ljude koje slucajno sretnete.Treba razgovarati,kritikovati ali treba biti i realan i mnoge stvari samokriticki sagledati.Malo toga se desava slucajno,makar u ovom materijalnom svijetu.Ako se u korijenu ili repu,kako autor kaze,kriticna masa pocne mijenjati,prvenstveno kroz podizanje svijesti,prije ili kasnije ono sto izrodimo ce dobiti drugaciji oblik,obrise i karakter.

  4. Ја сам неко ко не зна пуно о животу Дражене :D. Нпр. могу да вам помогнем радом на терену, убјеђивањем народа, то ми добро „иде од руке“. Неко ко има искуство, план, програм, ко зна како и шта… ипак треба да буде у врху приче. А на крају, ја сам врло себичан лик и прече ми је да се бавим питањима личне природе, да будем мама и сл…. него да спашавам незахвални народ који је све оне који су га спашавали оставио на цједилу, то гледамо и ових дана. Научила сам ја неке лекције из ране младости када је „исправљање кривих Дрина“ у питању.

    Текст је сјајан, прочитала сам и уредников текст на сличну тему. Похваљујем!

    Ипак, питање је колико ствари могу да се промијене и да ли ми уопште одлучујемо о себи или то умјесто нас раде други. Погледајте све ове бивше југословенске републике и гдје се налазе данас, 20 година послије. Мислите да су слободне? Мислите да се њихове и наше власти нешто питају? Сви су распродали национална и прородна богатсва или су на путу, сви су се одрекли националних интереса, у различитом обиму и у зависности од позиције (наша је најгора у том друштву), али су сви жртвовали свој суверенитет, у потпуности. Када је Ђинђић намјеравао да одбије диктат… завршио је како је завршио.

    Они су довели све ове људе, они их контролишу, они их наговарају, они им омогућавају да се окористе о причу, али их на крају „приведу правди“, када дође вријеме (случај Санадер) и када више користи имају од неких других. Сви нови ће такође да дођу под „њихову шапу“ и неће имати избора. Ситуација је таква, још увијек. Имамо једну страну у игри, друга никако не може да парира, покушава, али јој још увијек то не полази за руком.

    Треба покушавати, критиковати… то радимо и на Фронталу. Улога овог портала није занемарљива. Треба вршити притисак и на наше политичаре и јасно им ставити до знања да ће врло вјероватно да заврше као и Саданер или горе јер пуно знају. Вријеме је да се окрену народу, престану да задовољавају личне интересе у толиком обиму, заштите народ, не доносе одлуке самовољно, без народа, а касније га убјеђују да је то у његову корист… Зато ја и овде често критикујем људе који вријеђају… јер се тиме не постиже ништа. Добија се само реакција попут Васићеве неки дан, сукоби који су штетни, свађе… Критика, конструктивна, а не критика ради критике, може много више да уради од политичког дјеловања, учешћа у партијама и сл. До позиције гдје се одлучује, па и у најмањем обиму, је јако тешко доћи. Некада је овај народ имао јака удружења, групе за притисак… који су имали значајну улогу у смислу притисака на власт, зауздавања исте, окретања на прави пут. Данас то не постоји, нема интелектуалне елите, она ћути, затвара се у кабинете…, а може много да уради. За мене је то много боље рјешење од покрета, чланства у партијама… плашим се да би многи могли да се разочарају када схвате да се ствари тешко мијењају.

  5. „Међутим, таква ситуација није настала јуче. Сјећа ли се ико да је од рата наовамо осуђен иједан профитер, тајкун, бизнисмен, да је икоме одузета имовина, бар једном – да се заплаше остали?“

    Душанић? 😀

    drazen78bl, 09.12.2011. 16:22:07 [21843]

    „Само су потребни ПОШТЕНИ ЉУДИ…Или још боља идеја да се сви ми са фронтала са породицама и пријатељима учланимо у Социјалистичку партију, збацимо друга Ђокицу, преузмемо партију (све са пензионерима), а онда напустимо коалицију.“

    Поштени људи? Нема у политици поштених, то је све курва до курве…

    Заиста сам мислио да си паметинији, а ти у души комуњара… социјалистичка партија… мајко моја мила… па то зло од партије законом треба забранити!x-(

    Суштина је управо ово што написа Ања:“А на крају, ја сам врло себичан лик и прече ми је да се бавим питањима личне природе, да будем мама и сл…. “

    Бавити се СОБОМ, гледати како да се избориш за зраку сунца да те огрије… народу нико колача није намјесио…

    Земља није моја ни твоја, она је Божија, писао је Толстој у Васкресењу. Државе настају и нестају, мијењају се, а ова у којој ми живимо за мање од једног вијека промјенила је више од пет облика уређења, и опет траје… Турци су били 600 година па су Срби преживјели, преживјећемо и ово глобално доба…

  6. buddha, 10.12.2011. 02:08:23

    Ти не знаш за шалу. Социјалистичку партију би било најлакше масовним учлањивањем растурити. За СНСД се нема потенцијала, али симпатично је онако ући па изнутра ровити.:D Не сврставам се ја ни у једну идеологију, али се залажем за многе позитивне вриједности социјализма, за онај систем вриједности. Само бјежим од овог дивљег капитализма.

    Зато нама и јесте овако што свако тражи свој зрачак Сунца, а при томе је спреман да гази преко мртвих. Прочитај само коментаре на теми о БН водоводу, молим Те! Оно нам је слика у огледалу.

  7. anja banja luka, 10.12.2011. 00:40:54

    Зрео Ти је овај коментар.

    Дакле, Ти си публика, а не актер, и то је довољно да обесхрабри хиљаде људи који читају и диве се Твојим коментарима. Дакле, СНСД док се сам не уруши! Нема им краја док Ања не заузме антену мобилне телефоније на врху стакленог храма.

    Дивно је да си трудна :P, али зар не размишљаш у каквом друштву ће одрастати Твоје дјете? Хоће ли одрастати у тешком сиромаштву? Хоће ли бити слободан човјек или роб? Хоће ли се моћи школовати ако не долази из богате породице? Каквом ћеш га систему вриједности васпитати? Да се држи по страни, да се сагиње газди, да ћути и трпи? Да ли ћемо својој дјеци рећи да морају да варају и краду да би преживјели? Да морају лактом изгурати другог или га убити да му он не буде конкуренција? Да је човјек човјеку вук, конкуренција, а не блиско људско биће?

  8. drazen78bl, 10.12.2011. 02:19:20 [21981]

    „Зато нама и јесте овако што свако тражи свој зрачак Сунца, а при томе је спреман да гази преко мртвих. Прочитај само коментаре на теми о БН водоводу, молим Те!“

    Не разумјемо се, зрака сунца је и кад урадиш нешто за своју душу, од ових информација и коментара у мени се утроба окрене, интернет ми служи да скупим информације како да покренем ДЕСТИЛЕРИЈУ, вријеме прохибиције је пред нама 😉

    Јеб’о им Водовод мајку, све су то сељачине и онда се питаш зашто пропадамо. Не умијемо да будемо слободни, овај народ је навикао на подаништво и ситне интересе, на главу се можеш усадити али га промјенити нећеш.

  9. Kod nas zemljače nema da nema. Ko voli nek’ izvoli: drenja, loza, šljiva, kruška, jabuka.Stara i po dvadeset i više godina.
    A, što se tiče ovoga :urrraa… Sve što smo uradili mi, i oni prije nas je zalud ako ne dovršimo. Kada smo pomislili da smo se izborili za Nju, da Je imamo i da ćemo Je ostaviti nsšoj djeci i njihovoj djeci, uzeše Je u ruke nečastivi. Nema šta od Nje ne rade: čerupaju, kidaju, otimaju, čereče, prodaju, prepisuju na sebe i na svoje luciferke i luciferiće, lome, arlauču, kidišu, pale i ruše… Zbog onih u zemlji koji živote svoje dadoše za Nju, zbog njihove i naše djece morali bismo da Je uzmemo iz ruku poganih, da Je poljubimo i predamo onima zbog kojih smo je i stvarali.
    Pozdrav jahaču iz PD od prijedora. Navrati na čašu, i eglena ,i brlje.

  10. Свака част на тексту. Види се да Симић око себе окупља озбиљну екипу и такође ме веома охрабрују овакви текстови. Битно је да нас тотално не заглупе и да изумру или се обесхрабре сви који имају памети макар и мало.

    Окренуће се точак историје поново, испливаће праве вриједности на своје мјесто.

    Свитлице свака част.

  11. Ево зашто је све ово шупља прича

    „Među današnjim političarima i javnim ličnostima koje imaju bogatu porodičnu istoriju je državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen, srpski ambasador u Švajcarskoj Milan Protić, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, portparolka Specijalnog suda Maja Kovačević, a dubok trag je ostavila i komunistička porodica Marković, najpoznatija po tome što iz nje potiče supruga Slobodana Miloševića.“

    http://www.alo.rs/vesti/44367/Iste_porodice_decenijama_na_vlasti

  12. pakeza drkenda, 10.12.2011. 16:18:29

    Дроњак је „ставио тестисе на пањ“, а не крије се иза туђег имена, као ти!

    Чисто неки коментар да се овај текст држи на врху листе. 😉

  13. Totalitarni um je teško naslijeđe. Kod jednih (vladara) i kod drugih (podanika) izaziva sljepilo. Kada se taj um iskombinovao sa tranzicijom ka kapitalizmu, napuštene su sve moralne i ljudske vrijednosti. Oholost i bahatost nailaze na aplauze, a snishodljivost i poslušnost se reklamiraju kao poželjni obrasci ponašanja.
    Što se mene tiče potrebno je otkloniti ovu izrazitu političku neravnotežu i monopol. Ravnoteža straha je solidno rješenje u nedostatku boljih. Biće potreban dug period za prevazilaženje demencije ovog društva, možda jednak trajanju totalitarnog perioda. Da se razumijemo, to totalitarno u ovoj geografiji djeluje od vajkada, od aga i paša, okupatora, ljubitelja kraljevskog dvora, članova jedne partije itd. Zemlja bez imalo demokratske tradicije dopala nas je šalom istorijskih okolnosti. zato se i mi moramo našaliti sa zemljom i njenim vladarima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *