Ревизија: Руска црква искључила 36 светаца

Руска православна црква је, без посебног објашњења и поступка деканонизације, искључила из календара за наредну годину 36 светитеља "новомученика", који су канонизовани последњих петнаестак година, јавила је Верска информативна агенција (ВИА). Из кругова Патријаршије објашњавају да изостављање 36 свjетитеља није грешка и да је то урађено према списку добијеном од Комисије за канонизацију. Формално, поступка […]

понедељак, децембар 31, 2012 / 08:32

Руска православна црква је, без посебног објашњења и поступка деканонизације, искључила из календара за наредну годину 36 светитеља "новомученика", који су канонизовани последњих петнаестак година, јавила је Верска информативна агенција (ВИА).

Из кругова Патријаршије објашњавају да изостављање 36 свjетитеља није грешка и да је то урађено према списку добијеном од Комисије за канонизацију. Формално, поступка деканонизације није било, наводи агенција и подсjећа да се то дешавало и у прошлости, али питање зашто је до тога дошло, ипак, лебди у ваздуху.

Јавност се посебно заинтересовала за "брисање" светог Василија Кинешемског, епископа града Кинешма, ухапшеног 5. новембра 1943. године. Он је умро у затвору 1945. године, а указује се да је свjедочио против неких особа.

У патријаршијским круговима се истиче да није за светост довољно да је неко био ухапшен, осуђен, стрijељан, или уморен у логору. Древни мученици у првим вјековима хришћанства, али и касније, "страдали су јавно", пред вјерницима, били погубљени на трговима, а пред страдање "свједочили вјери" и нису се ње одрицали.

Секретар Комисије за канонизацију игуман Дамаскин указује на тешку доступност архиве тајних служби.

"Није сваки клирик страдао због вере и верности Христу, већ као грађани, као и други. Неки клирици су такође свједочили против других, бројне материјале треба тек изучити" наводи се у црквеним круговима.

Близак сарадник патријарха Кирила, професор и протођакон Андреј Курајев објашњава да је "деканонизација горка истина".

Објављујући списак изостављених светитеља, са подацима о њима, он констатује да су сада доступне многе архиве које су до скоро биле неприступачне, сада је могуће са свим подацима сагледати нечије страдање.

Он указује да је Руска црква прекинула са праксом масовности канонизације која је постојала до скоро. Има случајева, каже Курајев, да неког народ поштује као светитеља, али црква не. Такав је пример Климента Александријског.



Оставите одговор