Ревизија прошлости у режији великих сила

Поново су оживљена настојања да се на Србију свали не само одговорност за Први свјетски рат, већ и да се то доведе у везу са крвавим догађајима на југословенским просторима у посљедњој деценији прошлог вијека, пише београдска "Политика".

Лист наводи да је најављено да ће 28. јуна наредне године у Сарајеву бити обиљежено 100 година од почетка Првог свјетског рата и да ће у организовању манифестација бити ангажоване Аустрија, Њемачка и Француска.

"Сама идеја да почетак рата буде померен месец дана уназад и изједначен са атентатом у Сарајеву, а онда симболички и са Видовданом, сведочи не само о пристајању на неку врсту накнадног плаћања империјалних рачуна, него и на неку врсту патологије", оцјењује "Политика".

Лист подсјећа на чињеницу да је Први свјетски рат почео 28. јула 1914. године, објавом рата Аустро-Угарске монархије Србији, те да су "Аустро – Угарска и Њемачка изазвале Први свјетски рат, користећи као повод Сарајевски атентат, који се десио мјесец дана раније.

Гаврило Принцип, припадник "Младе Босне", групе национално-ослободилачких револуционара, извршио је 28. јуна атентат на аустријског престолонасљедника Франца Фердинанда.

"Политика" напомиње да је сличног мишљења био и њемачки филозоф Макс Вебер, који је прије једног вијека написао да онај ко аустроугарски "ултиматум Србији из 1914. /а тиме и сарајевски атентат/ жели да представи као разлог за овај рат, тај је једноставно слабоуман".