Ревизија превенције поплава: Добро је што не пада киша

Српска уопште нема стратешке и оперативне планове одбране од поплава. Важни акти уопште нису донесени. Планови неусклађени, нема системског планирања, ресурси се троше без резултата. Новац од водних накнада се не враћа у ЈУ Воде Српске, већ попуњава буџет. Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је извршила ревизију учинка на тему функционисања превенције […]

петак, јул 10, 2015 / 09:16

Српска уопште нема стратешке и оперативне планове одбране од поплава. Важни акти уопште нису донесени. Планови неусклађени, нема системског планирања, ресурси се троше без резултата. Новац од водних накнада се не враћа у ЈУ Воде Српске, већ попуњава буџет.

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је извршила ревизију учинка на тему функционисања превенције од поплава у РС.

Проблем поплава и функционисање превенције су од великог значаја за РС и све њене грађане. Предмет је интересовања грађана, јавности, медија надлежних институција, нарочито након великих поплавних догађаја. Учесталост поплава и огромне негативне посљедице поплавних догађаја из 2010. и 2014. године подстакле су надлежне институције у РС да се активније суоче са овим проблемом. Генерално се овој проблематици дат већи значај и приступило се тражењу додатних финансијских средстава и укључивању у различите пројекте из ове области. Кључ успјешне борбе са поплавама су управо одговарајуће радње превенције у циљу смањења ризика од поплава и ублажавања њихових посљедица.Ова борба је велики изазов и за много економски богатија и системски уређенија друштва од РС.

Зато је систематичан, свеобухватан, стручан и плански приступ, који уважава потребе, али и могућности нашег друштва, од изузетне важности. Ограничене ресурсе је неопходно усмјеравати у приорите, те реализивати их на начин којим ће бити остварени највећи позитивни ефекти по друштво у цјелини. Проблем заштите од поплава је веома широк и комплекасан, тако да га је немогуће у цјелости саледати једним оваквим истраживањем.

У том контексту, ревизија се бавила испитивањем функционисања превенције од поплава у РС, превасходно са аспекта стварања одговарајућих претпоставки за њено успјешно функционисање, потуно свјесна да постоје и бројни проблеми и утицаји који нису обухваћени овим испитивањем.

У овом поглављу су презентовани закључци до којих је ревизија учинка дошла прово дећи испитивања на наведену тему. Постојећи стратешки, регулаторни и плански оквир, начин планирања, финансирања и реализације мјера превенције од поплава не обезбјеђују поуздану основу за ефикасну и ефективну заштиту од поплава.

Превенција од поплава се одвија у условима непостојања одговарајућег стратешког и непотпуног и неусклађеног планског оквира. Ово је посебно важно имајући у виду да је питање превенције од поплава у надлежности власти РС и локалних власти са наглашеним улогама и одговорностима бројних институција на различитим нивоима друштвеног организовања. Јасна стратешка опредјељења и концизни планови би требали бити основа за ефикасно и ефективно управљање јавним средствима.

Многи стратешки и плански документи нису усвојени или су у процедури доношења.
Посебно се издаваја Стратегија, којом се утврђују кључни правци развоја и дјеловања у области вода, стратешка опредјељења и стратешки циљеви власти РС.

Сходно томе, не постоје ни конкретни планови који би стратешка опредјељења конкретизовала. Одређена стратешка опредјељења су садржана у ОПРВ РС (Оквирни план развоја водопривреде РС), али исти није детаљно разрађен, нити је суштински праћена његова реализација. Процес израде, усаглашавања и усвајања ових докумената је неефикасан, временски дуго траје, ангажују себројни ресурси без видљивих резултата, ангажована су значајна финансијска средства, а процес је оптерећен и низом процедуралних потешкоћа.

На нивоу РС не постоје стратешки и оперативни планови одбране од поплава. Око 1/2 ЈЛС (Јединице локалне самоуправе) не посједу је планове заштите од поплава, док процјену угрожености од поплава нема њих 2/3, а овај документ би требао бити основа за израду плана заштите од поплава. Чињенице показују да нема системског приступа планирању да постојећи планови нису међусобно усклађени, да изради планова не претходе одређене процјене и анализе,те да је поступање по постојећим плановима са упитним ефектима.

Регулаторни оквир у ком функционише превенција од поплава је непотпун и недовољно јасан. Већина аката, битних за превенцију, чије је доношење предвиђено ЗоВ (Законом о водама), није донесено ни годинама након истека рокова у којима је то било предвиђено да се учини. Такође, организација водопривреде и улоге и надлежности институција у овој области нису јасно дефинисане. Важећим ЗоВ није прецизно регулисана превенција од поплава, у смислу јасно дефинисаних мјера, активности, радова, носилаца и сл, а што је пракса земаља у окружењу. Око 4/5 аката, који би на одређен начин, могли допринијети јаснијем позиционирању и спровођењу активности превенције од поплава, није донесен.

Обавеза израде Плана управљања поплавним ризиком, као кључним документом у области превенције од поплава, није пренесена у ЗоВ. Сама израда овог плана је оптерећена бројним проблемима. РС нема јасан модел организације водопривреде, а измјене ЗоВ, без одговарајућих анализа, су томе додатно допринијеле. Напуштен је један концепт, заснован на АОРС (Агенција за обласни ријечни слив) и јавним ВП (водопривредна предузећа) и прије него што је у цјелости изграђен. Нови концепт, базиран на ЈУ и са орјентацијом на привредна друштва у приватном власништву, није детаљно дефинисан и до краја осмишљен, што се негативно одражава на функционисање превенције од поплава.

Постојећи регулаторни оквир, у појединим сегментима, као што је управљање водотоцима и водним објектима, провођење одбране од поплава и сл, не дефинише јасно надлежности, улоге и одговорности институција. Отуда координација и комуникација између надлежних институција није си стемски уређена и не функционише на потребном нивоу.

Надлежне институције нису анализирале и преиспитивале постојећи начин финансирања у смислу његове адекватности, стабилности и дугорочне одрживости, нити су учинили довољан напор да га побољшају. Нису донијеле низ прописа и аката који су неопходни за свеобухватно сагледавање и оцјену постојећег начина финансирања. Не располажу ни детаљним процјенама потреба за финансирањем по сегментима, а и само трошење средстава у овој области се не прати на начин који би омогућио доношење поузданих одлука.

Прикупљена средства од водних накнада нису у цјелости усмјеравана у сектор вода. Постојећи систем финансирања превенције од поплава није анализиран, преиспитиван и прилагођаван актуелним условима и околностима. Институције из области вода, прије свега МПШВ (Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде) и ЈУ (Јавна установа Воде Српске), годинама указују на недовољност постојећих средстава, што је са аспекта декларисаних потреба тачно. У условима ограничених средстава, исте нису чиниле значајне напоре да јасно дефинишу приоритете и изврше одговарајућу расподјелу средстава како би иста била усмјерена у најважније области и послове.

Прописане обавезе, у вези са редефинисањем ра сподјеле и предлагањем одлуке о расподјели средстава, с циљем постизања одрживог управљања и одржавања система интегралног управљања водама, МПШВ није извршавало.

Акти од значаја за планирање потреба за финансирањем, као што су водни регистри и програми одржавања водних објеката нису донесени, што знатно отежава могућност сагледавања стварних финансијских потреба у овој области. Накнада за заштиту од вода је дефинисана у ЗоВ, али нису испуњени потребни предуслови да се она заиста може и примјењивати у пракси. Иако је заштита од поплава, а посебно, грађење и одржавање заштитних водних објеката углавном надлежност РС, ова накнада је предвиђена као приход ЈЛС. Значајан дио средстава од водних накнада се не расподјели у сектор вода. У посматраном периоду, око 7 милиона КМ је задржано у Буџету РС, чиме је ЈУ остала ускраћена за готово један свој годишњи буџет.

Текућем и инвестиционом одржавању заштитних водних објеката се не приступа организовано, плански и системски. Нису у спостављене поуздане евиденције о броју, врсти и стању заштитних водних објеката које би била основа за сачињавање програма текућег и инвестиционог одржавања.

Потреба организованог и планског приступа текућем и инвестиционом одржавању посебно је изражена у условима учесталих поплавних догађаја, постојећег стања заштитних водних објеката и ограничених финансијских могућности.

МПШВ и ЈУ нису успоставиле регистар, нити посједују потпуне податке о заштитним водним објектима. Прописани акти, попут правилника којим се утврђују елементи плана и критеријуми за одржавање, те програми одржавања водних објеката нису донесени, нити постоји било какав документ који поближе описује текуће и инвестиционо одржавање. Стога је и нејасно који послови требају бити обухваћени текућим и инвестиционим одржавањем, у ком обиму, када се реализују и сл.

Одржавање објеката је изузетно малог обима, а посебно инвестиционо, кога у 2014. години готово да није ни било. Кроз планска документа није довољно препознат значај текућег и инвестиционог одржавања за функционалност заштитних водних објеката. Текуће и инвестиционо одржавање поред недостатка финансијских средства, значајно је оптерећено и питањима власништва над водним објектима,односно неријешеним имовинско правним односима, непотпуним евиденцијама и непостојањем катастра водних објеката, те се утврђивање стварне надлежности поставља се као велики проблем.

Нејасно је, посебно са дугорочног аспекта, ко и под којим условима треба да врши ове послове. Највећи дио послова одржавања су обављала ВП, а након престанка њиховог функционисања већи дио послова, без јасно дефинисаних услова, преузела су приватна привредна друштва, а дио и сама ЈУ.

Реконструкцији и изградњи заштитних водних објеката се приступа без одговарајућих планских докумената, утврђених приоритета и динамике у реализацији, као и познатих очекиваних ефеката који се желе постићи.

Без системског приступа, постоји ризик да велика улагања у овој области постану „скупа инвестиција“ без остварених одговарајућих дугорочних ефеката. Влада и МПШВ нису извршили потребне при преме и испунили основне предуслове за реализацију сложених пројеката у овој области.

Нису свеобухватно дефинисане мјере, односно активности које треба предузети, нису дефинисани приоритети и критеријуми за њихово утврђивање. За мјере утврђене Пројектом ЕИБ-а (Европска инвестициона банка), није се приступило цјеловитом сагледавању њихове спремности за реализацију, идентификацији кључних проблема и њиховом системском рјешавању. Проблеми, попут недостатка одговарајуће техничке документације, нерјешености имовинско правних односа, одсуства дефинисаних радова у водопривреди и услова за њихову реализацију, планских цијена и сл, се рјешава ју стихијски по појединим мјерама.

Ургентним мјерама, које је налагао РШВС (Републички штаб за ванредне ситуације), активности санације нису јасно раздвојене од активности реконструкције и изградње заштитних водних објеката. Одређивању угентних мјера и њиховој реализацији се приступало недовољно транспарентно и без потпуног уважавања прописаних процедура.



0 КОМЕНТАРА

  1. Што рече Душица Савић, ови ревизори баш имају неке своје методологије, само да би збунили одговорну Владу.:D

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *