Дани(ј)ел Симић

Ретроактивна издаја

Негдје у два иза поноћи, НСРС је дигла гузицу из фотеље и пошла кући да спава. Остао је усвојен приједлог да се кривично гони пренос надлежности. Одлично!

четвртак, октобар 22, 2015 / 14:20

Опозициони посланици су демонстративно напустили сједницу прије гласања, без обзира што је приједлог одличан и треба му се дати дужна пажња. Вјероватно скоро иста као за референдум о тзв. Суду и тзв. Тужилаштву тзв. БиХ. То је дало један редовно мучан воњ, какав кандише при било каквим покушајима свесрпског саборовања на теме минимума заједничког интереса.

И то је наша срамота.

Прије свега, јер од завршетка рата није било никаквог искреног, озбиљног, те надасве заједничког покушаја, да се стане на пут разградњи Дејтонског мировног споразума. Односно, да се спријечи класична велеиздаја националних интереса Српске. Није то било ни ово засједање Народне скупштине, окончано јуче у ситне сате.

Доцкан политикантство

Та иницијатива је деценијама окаснили, прозрив естрадни наступ владајућих у Бањој Луци. У циљу наставка до сада веома успјешне политике опадања републичке опозиције за издајство. Наглашено мотивисано губитком добро плаћених позиција у сарајстанским паразитским институцијама, чије полуге за цуцлање новца грађана користе сада њихови политички противници. Аванзовани опозиционари се, пак, зачуђујуће млако и несхватљиво лежерно бране од оваквих напада, без обзира што су били главно предизборно оружје владајућих и несумњиво им донијели превагу у бици за већину у НСРС.

У свим тим медијским маневрисањима, кребечењима и халабучењима; највише боли често кориштење етикете издајника. У нашем поратном политичком животу, много је оних које се без икакве сумње може назвати издајницима. Исто као што се Богића Богићевића могло назвати у рату. Зато то није олака ријеч за потезати у јавности, јер у васпитаним заједницама казна за доказан преступ против државе се свирепо кажњава.

И ја сам за.

Надам се да спадам у јавне појаве којима ни позиција, ни опозиција, не може ни уз крајњи напор пришити етикету издајника и непријатеља Републике Српске. Самим тим нијесам ни посједник било чије партијске књижице, па могу смирено написати да је натукница израде овакве измјене Кривичног закона РС изванредан приједлог за размиљање. Осим мане да касни, он може бити ваљан само ако се примјени РЕТРОАКТИВНО!

Поријекло издајничке имовине

Као што се од тога бјежи кад је у питању Закон о испитивању поријекла имовине, тако скоро сви кључни актери нашег политичког живота бјеже од тога да се негдје, од демократски изабраних представника, изгласа да издаја не застарјева. Од овога једнако страхују и башчаршијска позиција, и она из Господске улице.

Највише опет зебе тиранска окупациона управа, још очитована кроз реликвију звану ОХР. Данас више нема војних снага које би насилно проводиле њихове законодавне егзибиције на штету Српске, а рат је био толико давно да ни ЕУ не може више пренебрегнути да тиранијом зове игнорисање закона које доносе институције изабране непосредном народном вољом. Високе представнике тек треба тужити за противзаконито и противуставно дјеловање у Дејтонској Долини Плача.

Дакле, није ни чојствено, ни спортски, ни демократски; да приједлог кривичног кажњавања нарушавања Дејтонског мировног споразума и преноса надлежности Српске (без ретроактивности) покреће партија Милорада Додика, за чијих премијерских мандата је пренесено толико овласти и нарушено толико државних и идентитетских беочуга, да би се ЕПС-ово бројило забројало.

Учитељица живота

Да се разумијемо, без сваке сумње треба стати у одбрану уставно-правног поретка РС, институције предсједника и чувати њене позиције у наметнутој и плеонастичкој Парламентарној скупштини, али то звучи неубједљиво из уста оних који су у прошлости насилно (уз спонзорство ОХР и СФОР) смијенили демократски изабраног предсједника државе, Николу Поплашена. Укинули динар као платежно средство, личне карте, саобраћајне, пасоше, ћириличне таблице, грб са орловима, Боже правде, те крунски уградили арбитражну одлуку за Брчко у тзв. Устав тзв. БиХ. Ово само овако, са површине да заграбимо кајмак…

Исто тако, још је блесавије слушати о политичкој тиранији непримјерној за 21. вијек и борби против апартхејда од Драгана Чавића, који је поносно био на челу колоне при укидању Војске Републике Српске. Каква апартхејдска етикета звучи увјерљиво од Менделе који је без оставке предсједниковао за вакта ОХР-кадија, који су ускраћивали основна људска права чак и људима из партије којој је тада припадао? О Иванићу, који је јавно изговорио да је био за укидање ВРС, а да полицију неће дати, па потом потписао у Мостару институционално самоубиство о реформи полиције – не вриједи ни причати. (Од истог нас је незаситошћу спасио Харис Силајџић, слава му и хвала)

Није држава игра кликерима, гдје онај којем то сада одговара мијења правила по принципу "пуј пике не важи". Прошло је довољно времена да добре приједлоге (нпр. декларација о генодицу НДХ) подрже сви, као и да се зна ко је шта био, без обзира шта је данас.

Са гађењем очекујемо наставак најновије епизоде тв-сапунице, у којој глумци упорно одбијају да уваже смисао дизајна на логотипу са 4С.



0 КОМЕНТАРА

  1. слажем се са основном тезом текста, ово нејединство између српских партија постаје дегутантно.
    одавно је вријеме за нове политичке снаге јер ове нису у стању да ставе опште интересе изнад личних ни када се ради о кључним питањима опстанка рс, њених институција и очувања суверенитета

  2. Спријечити, а не лијечити! Представа за јавност од прије два дана је давање терапије пацијенту на самрти. Али није палијативна, већ сипање соли на живе ране.

    Предлагача треба питати зашто није истовремено предложио правни акт којим ставља ван снаге све претходно наметнуте и насиљем страниих намјесника изнуђене правне акте?

    Господина Чавића би требало питати каквим је притисцима био изложен у оно вријеме? Да ли су му пријетили смрћу, угрожавањем чланова породице, да ли су српским представницима стављали тестисе у пресу или су их уцјењивали обавјештајним подацима о криминалу?

    Има ли неко да му није јасно да предлагач не би организовао ову представу да им нису измакнуте фотеље у Сарајеву? Да не би организовао ово „јавно суђење“ ако је ретроактивно, ако би анкетна комисија испитала Додика ко га је и зашто спојио са Сејфудином Токићем у Перуђи маја 1995. у вријеме операције Бљесак, у предвечерје одсијецања српских глава на Возући. Оно што је јачи повод од губита власти јесте губитак контроле, што потврђује галама око Одбора за заштиту свједока. У замјену за слободу, неке птичице би могле пропјевати.

    Да ли је предаја Јасеновачке грађе Загребу преко САД издаја? Да ли је садејство с Вестендорпом на смјени легално изабраног Предсједника Српске издаја? Потпис у Пруду? Гласање за тзв. Уставне промјене и увођење конститутивности? Као код прељубе, први пут је ломљење, касније је рутина. Тако накин таблица, пасоша, касније проблем није био дати и ВРС. Да смо вјешали на трговима за први пренос, други се не би десио.

    Једино посланици СРС РС из претходних сазива не би робијали, а ови из ДНС би имали мање казне. Брчко и дисконтинуитет територије Српске више нико и не помиње. Вратите што сте дали, а до тада гледајте у огледало, уз питање „да ли сам ја издајник“ и ћутите!

  3. Да, апсолутно се слажем да је добро што је донесен овај Закон о кривичном гоњењу сваког представника Републике Српске који се убудуће буде понашао мимо Устава,управо (не)представљајући нас у тзв.заједничким иституцијама.

    Жао ми је што је до овога морало доћи, нажалост другачије не може, да сам на мјесту било кога од лидера,подржао бих то због будућег времена.

    Тај Закон је чак и помоћ нашим у Сарајеву, управо због притисака који се врше на појединце због разних разлога, то им је брана од евентуалних личних санкција тзв.високог представника јер ће имати оправдање да морају слушати вољу народа, вољу изражену кроз Скупштину Републике Српске.

    Знам да је он оружје овог момента у рукама позиције, али је исто тако и оружје заштите народа од издаје-самовоље, или продаје наших појединаца у Сарајеву, односно, изнуђено одбрамбено оружје једине легитимне институције српског народа и свих грађана Републике Српске, НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

    Нажалост, Закон не може ретроактивно дјеловати, али може морално дјеловати одмах, односно може се формирати стручна комисија, испитати свака пренесена надлежност, те на основу тога дати у НСРС и јавност тачне податке да се зна, ко је, зашто и када то радио?

    Наравно да би и тада могло бити посљедица по те људе, није само затвор казна, зар не?

    Данијел је у тексту навео многе ствари као јавна личност која има свој став, личност која овим путем упућује критике, могу слободно рећи оправдано и аргументовано свим досадашњим режимима.

    Иде ново вријеме,преузеће Републику Српску нови људи сигурно.

    Ипак, мене брине данас, иде прије нових људи неминовно нимало угодан период, односно јак сукоб два непомирљива блока.

    Не смије нико данас ћутати, Данијел је своје рекао, сигурно ће још рећи, позивам и друге јавне личности које нису острашћене, које доказано национално одговорно размишљају да се у јавности огласе и дају своје мишљење, као и приједлоге рјешења.

    Мој и приједлог ЗОРЕ је јасан, Милораду Додику као предсједнику Републике још од краја маја предлажемо да распусти ову владу, данас је то потреба и једино рјешење више, него у мају.

    Да покрене иницијативу за формирање ВЛАДЕ НАЦИОНАЛНОГ СПАСА, замоли све парламентарне партије да у том прелазном периоду подрже владу која ће покренути Српску привреду, успоставити истинску правну државу и тиме вратити повјерење народа у изабране народне представнике и политику.

    То је његова дужност, то је по мени сада неопходна и одговорна државотворна политика, понашање које треба да је испред сваког личног и партијског интереса.

    То је по нама у ЗОРИ једини могући начин очувања дигнитета предсједника Републике Српске као симбола државности и јединства Републике Српске.

    Дигнитета на који је оправдано указао и Данијел у тексту, у осталом,велика је политичка, морална и економска криза, однекуд се мора кренути, зар не?

  4. Menšćini da oni ne mogu da nađu zajednički imenitelj zato što su sve već pokrali…nemaju više oko čega da se udružuju…

    Dokle ide ovo samolaganje živo me interesuje…tekst nije loš samo mu nedostaje čitav jedan dio koji je naslovljen, ali izbačen – “porijeklo izdajničke imovine“…

    Ne znam kako može biti u opštem interesu bilo kakvo udruživanje sa partijom koja je učinila sve da uništi opšti ineres… malo sam zbunjen…

    Totalno sam zbunjen…da je partiji koja sistematski uništava opšti interes stalo do opšteg interesa – ne bi ga uništavala – primjećujete besmislicu???

    Za sada – da se ne lažemo – ni jednoj ni drugoj strani nije stalo do opšteg interesa…

    Strani A je stalo da spašava svoje kriminalce i ubice jednako kao i strani B. Ako je to opšti interes – ok.

    Čitava bijeda RS politike – po ko zna koji put – se nalazi u crtici između Jugović-Vukelić….

Оставите одговор