Републикa Српска – опраштање и заборављање

Никоме и никад опростити, никоме и никад заборавити, и сваки покушај угрожавања наше државе и народа одмах и без милости сасјећи у коријену свим могућим средствима … Пише: Ненад Стевандић Ово је, парафразирам, али је 90% исто, 19.04.2015. у Градини, поводом 70 година од покушаја пробоја логораша из Јасеновца, изговорио представник jеврејске државе и народа. […]

недеља, април 26, 2015 / 13:13

Никоме и никад опростити, никоме и никад заборавити, и сваки покушај угрожавања наше државе и народа одмах и без милости сасјећи у коријену свим могућим средствима …

Пише: Ненад Стевандић

Ово је, парафразирам, али је 90% исто, 19.04.2015. у Градини, поводом 70 година од покушаја пробоја логораша из Јасеновца, изговорио представник jеврејске државе и народа.

Изговорио је то гласно пред огромним бројем људи, амбасадора највећих земања, ОХР-а , и бројним присутним дипломатама . Сви смо се најежили. Нико није уложио приговор или показао „гунђајуће“ гестове. Добро , иза њега стоји богата и моћна држава наслоњена на још моћније и богатије, али без тога става Јевреји данас не би ни били богати, ни моћни, а можда не би ни постојали.

А ми ?

Готово да су нам властити политичари у задњих 70 година – иначе неспорне улизице и удворице по провинијенцији – у духовни ДНК уписали како треба да опраштамо, али ето можемо да памтимо, пардон не заборављамо. Дакле, навукли су нас на погубан пројекат гдје је нормално да мајка опрости што су јој дијете заклали у Јасеновцу, дјеца да опросте што су им дједове и очеве убијали маљем, и ето, сви преживјели могу да се сјећају, али да случајно не претјерују у сјећању, јер је то раније третирано као рушење братства и јединства, а данас као национализам. А то што вехабије оштре ножеве, што Томпсон пјева и слави кољаче, што нам поново забрањују писмо , то је ваљда по некој свјетској и европској повељи о људским правима…

Да будемо искрени. Покољи у НДХ су били посљедица тога што смо изгубили своју државу а тиме и своју слободу. То што смо ми раније , оне који су нас поклали у НДХ , помагали кад они нису имали своју државу и слободу, није нам помогло.

И да будемо још искренији, наша судбина ће бити слична иста или гора од судбине Срба у НДХ , ако ту своју државу изгубимо.

Република Српска, а и Србија наравно, морају да одбаце мантру о опраштању јер је не само понижавајућа већ, са сигурношћу се може рећи, узрок је што смо дискриминисани у односу на друге народе Балкана и дијела Европе. То наше опраштање је довело до тога да сви сем нас имају права на референдум, да ако се десе сукоби окриве нас без обзира на истину или право. То наметнуто и програмирано опраштање је могући узрок да су само нас некажњено и беспримјерно бомбардовали иако никог нисмо напали или угрозили. Могао бих још да набрајам…

Умјесто набрајања поново парафразирам:

„Никоме и никад опростити, никоме и никада заборавити, и сваки покушај угрожавања наше државе и народа одмах и без милости сасјећи у коријену свим могућим средствима!“
Ето, толико од мене, у сусрет 9. мају 2015. поводом 70 година од слома фашизма.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *