Рента-а-легенда Џајић

Спортско новинарство је у принципу препуно фраза и флоскула које тешко пролазе лингвистичку анализу. Неке од њих су се прелиле у свакодневни говор, као што су град младости и спорта. Пише: Марко Шикуљак Лијепо звучи, али никад нема смисла. Шта значи бити град младих? Да тако нешто може постојати, постојао би бар један град који […]

недеља, септембар 30, 2012 / 12:41

Спортско новинарство је у принципу препуно фраза и флоскула које тешко пролазе лингвистичку анализу. Неке од њих су се прелиле у свакодневни говор, као што су град младости и спорта.

Пише: Марко Шикуљак

Лијепо звучи, али никад нема смисла. Шта значи бити град младих? Да тако нешто може постојати, постојао би бар један град који се рекламира као град средње генерације, град људи у најбољим годинама, град идеалан за живот пензионера…

Шта је мјерило да неки град буде град спорта? Да имају један клуб за који живе сви становници, или да има мноштво клубова, попут Београда, или да има запажене успјехе, у било којој од ове двије опције?

Најгора ствар је кад неко почне да вјерује и кад се саживи са замишљеном сликом коју му је неко, или он сам, створио. Република Српска је препуна градова младости из којих млади одлазе, а има још више спортских градова, а да никаквих спортских резултата нема. Ни регионално битних! Гдје су ти млади таленти? Који је играч, формиран у неком нашем клубу, заиграо вјечити дерби?

Спорт је нама толико битан, да битније ствари нема. Чак и у Бањој Луци, кандидати опозиције, у граду са хиљадама уништених радних мјеста у привреди, у излагању шта не ваља у граду почињу са: Бањолучки спорт је уништен.

Има ко да се брине за бањолучки спорт. Баш у ово доба 2008. У Бањој Луци су замислили да направе стадион. Направљен пројекат, локација на Бањолучком пољу. Само што је првобитна цијена била у висини годишњег буџета града, а није била комплетна, јер је у току прављења пројекта скакала цијена сваког материјала, посебно челика.

Није тешко докучити да је битан моменат за прављење стадиона у Бањој Луци локација старог, на коме би се градио хотелски комплекс уз административни центар. Предузимачима вазда радости и весеља.

Вратимо се стадиону, кога би већ и заборавили, јер се постојећи озбиљно реновирао и дограђиване су неке трибине. Но да се не заборави, сјетила се администрација Града, у добар час, у септембар изборне године. Ради озбиљности довела је легенду Драгана Џајића.

Прича је била шупља и празна. Договора се сарадња, а да нема ниједног детаља сарадње који би се изнио, чак ни у којим областима. Али смо имали сјајне наслове: Џајић подржао градњу спортског комплекса! У изјави, Бања Лука свакако заслужује овако нешто. Само да у ФК Борац направи тим да буде конкурентан у Европи?! Како легендо, кад Звезда и Партизан нису конкурентни задњих 20 година?

А домаћини рекли, Џајић ће да помогне у изградњи стадиона. Нема сумње, Џајић након одласка из Бање Луке није могао спавати размишљајући који инвеститоре би могао покренути за овај велелепни пројекат. А он би као и сличан пројекат у Лакташима, спортска дворана, зврјао празан шест дана у седмици, а и седми ће чим Игокеа киксне, па се не пласира у Јадранску лигу.

Иза свих политичара, сликача са спортским легендама и младим талентима, крије се наша тужна прича о спорту који то није. Удомљавање "угледних спортских радника", пребацивање пара из буџета које само мало перу за добро спорта (као и Џајић својевремено, све да се спаси та институција, звана Звезда), резултата нема, навијачи мало улете у терен кад им је досадно, и тако док се не уђе у дебео минус, па се мољака за помоћ.

Сви спортски клубови су код нас удружења грађана, а у њима се сви боре за плате и управне одборе, а све махом плаћају буџети општина и јавна предузећа. Играчи (махом нису домаћи) се плаћају несразмјерно резултатима и нашем животном стандарду (често и они остану кратки за пар плата сваке сезоне) док се дјеци која тренирају наплаћује чланарина.

На крају, спортски новинари много воле флоскулу о заслугама. Пласман и резултат који неко заслужује, као да урађено на терену није заслужено, као што и народ има власт коју је заслужио.



0 КОМЕНТАРА

  1. У суштини, ово је потпуно легитимно. Мислим на довођење истакнутих личности и прикупљање политичких поена на тај начин. Ајде да оправдам Џајића па да кажем да он вјероватно није ни знао да је предизборна кампања у току.

    Какав стадион који неће имати од чега да се одржава имајући у виду стање у друштву и тугу у спорту. Наравно, неће га бити, али…

    Мислм да би неко требао обавезно да се позабави стратегијом о развоју спорта у Српској. Нпр. школе рукомета по којој је БЛ била позната, школске лиге које су дале шампионе свијета и ОИ у рукомету… Ујединити безброј малих клубова у свим спортовима и спријечити распиање новца на све стране…

  2. Боже правде па кад др Стевандић буде изабран, неће бити оваквих злоупотреба.
    Да ли је Драган Џајић легенда знао или не да је упао у предизборни млин…то и није важно. Важно је да су га они који су се сликали са њим употребили на зао начин.
    Имају избори, па их треба адекватно наградити.

  3. И сад оно што вриједи видјети АНКЕТА ФРОНТАЛА :

    Највише општина и градова на локалним изборима освојиће:

    СДС
    34.1%

    СНСД
    33.0%

    ДНС
    9.1%

    ПДП
    7.4%

    ДП
    4.5%

    Независне листе
    4.0%

    НДС
    3.4%

    СРС РС
    2.3%

    СНС РС
    1.1%

    СП РС
    0.6%

    НСП
    0.6%

    СЗДС
    0.0%

    СРС – др Војислав Шешељ
    0.0%

  4. Читајући још један одличан осврт овог аутора, решио сам да се такође јавим на Фронталу, иако сам до сад био углавном у улози читаоца.
    Бања Лука неће одустати од градње стадиона вредног 50 милиона евра, а једини разлог досадашњег „кочења“ припремих радова је хињски удар светске економске кризе на планове градских власти. Ово је отприлике рекао одлазећи градоначелник Драгољуб Давидовић, на састанку са представницима фирме са којом је договорена и израда пројекта изводљивости а ради се о фирми „Омниструктуре из Београда и Москве“ која је 2009. године победила на конкурсу за идејни пројекат новог бањалучког стадиона.

    Упркос анализама које стижу из земаља са неупоредиво већим искуством у градњи, одржавању и исплативости оваквих објеката (посетом и стандардом поготово), код нас нема одустајања од кредитног задуживања како би се направио нови, речником спортских новинара речено, „храм спорта“ у Бањој Луци. Бања Лука, кажу представници власти која је на последњим изборима изабрана већином гласова грађана, „заслужује“ тај стадион, а надлежни у градској управи сматрају са су „дужни“ да га изграде. О тим и таквим заслугама и дужностима, Марко је већ рекао све.
    Спортисти и спортски радници, бројна маса у којој се сваких неколико година појави неки „изрод“ па каже нешто што се разликује од испразних фраза којима се у јавном говору служи овај део популације, по обичају су „поздравили“ овај пројекат. Сви они су о новом стадиону рекли, као и увек – исто, тако да њихов став о било чему, па и о кредитном задуживању у висини градског буџета, није ни важан, ни смислен, а самим тим ни вредан помена.

    Оно што јесте важно и о чему треба да се прича јако је једноставна ствар, лака за разумети чак и за математичке лаике попут моје маленкости, а то је бројка – 50.000.000 евра. Педесет. Пола од 100, пет пута десет. Нула има таман толико да их треба бројати при писању. Шест комада. Па пута званични курс. Са каматама.

    Како би избегли спортсконовинарске приче о „граду спорта“, „склањању младих са улице“, „спортској метрополи овог дела Европе“ и полуфиналима европских првенстава која ће се играти на Бањалучком пољу, једноставно ћемо обратити пажњу на то шта Бањалуци, као и Републици Српској, чији буџет ће такође понети свој терет у изградњи стадиона, значи 50 милиона евра, а шта нови стадион.

    Користећи искључиво изјаве и информације од највиших функционера градских и републичких власти и медија који преносе њихова саопштења, летимичним прегледом вести можемо доћи до закључка да је за 50 милиона евра могуће изградити 1.428 и по спортских игралишта попут оног недавно изграђеног у Лазареву или покренути производњу у 70 погона за прераду воћа и поврћа. Десет пута могао би да се санира и опреми Касиндо, или да се двадесет година подстиче запошљавање или туризам на нивоу РС.

    50 милиона евра, осим бањалучког спортског храма, Бањој Луци и Републици Српској би могло да значи и следеће: осмогодишње улагање у инфраструктуру Дервенте, три годишње плате запосленима у градској управи, 200 годишњих подстицаја производње у Бањалуци, шест и по смањења буџета РС како би се испоштовао ММФ, двадесетак капиталних пројеката у Бањалуци, скоро половину укупне задужености грађана Бањалуке, педесетак регионалних водоводних система, три дефицита Фонда ПИО, сто годишњих буџета фонда за треће и четврто дете, више од сто годишњих субвенција каматних стопа за стамбено збрињавање младих брачних парова, 200 година борбе против наркоманије на републичком нивоу, годишњи и по буџет за пољопривреду, три досадашња улагања у покретање производње у „посрнулим“ предузећима, куповину 44 предузећа у стечају, скоро па укупан дефицит фонда здравства, два дуга ФБиХ према Републици Српској по основу индиректних пореза…

    Ово би се могло наставити до сутра, па они вештији са бројевима и рачунањем могу да ме исправе, као и да допуне списак ставки – шта све стане у 50 милиона евра. Ја сам ишао редом, како се шта појављивало на претраживачу. Не сумњам да има пречих и јефтинијих пројеката.
    50.000.000 евра и то кредитних средстава уз камату од неколико и по посто, по свему судећи је износ о коме би глас требало да дају грађани, чак и ако није изборна година. Сложили би се бар ђаци у Рекавицама који немају воду, али имају пољски клозет. За добар део грађана та цифра не значи ништа (без обзира што се ради о 142.857 њихових плата) све док им не натрљате нос о подове у згради хирургије.

    Право питање није треба ли Бањој Луци нови стадион. Нови стадион, ако баш хоћете, треба и мени лично. Што да не. Нека га иза куће, ако је на поклон. Право питање је, да ли је градња стадиона од 50 милиона евра најбољи начин за трошење нашег новца?

Оставите одговор на anja banja luka Одустани од одговора