Редитељке преузеле примат на овогодишњој Мостри

Холивудски ветерани прошетаће идуће седмице раме уз раме са неафирмисаним умјетницима и младим старлетама црвеним тепихом филмског фестивала у Венецији који се ове године фокусирао на редитељке. Роберт Редфорд први пут ће посјетити најстарији филмски фестивал на свијету гдје ће Теренс Маликов „Ка чуду” (To The Wonder) и Пол Томас Андерсонов „Господарr” (The Maste) наћи […]

субота, август 25, 2012 / 11:21

Холивудски ветерани прошетаће идуће седмице раме уз раме са неафирмисаним умјетницима и младим старлетама црвеним тепихом филмског фестивала у Венецији који се ове године фокусирао на редитељке.

Роберт Редфорд први пут ће посјетити најстарији филмски фестивал на свијету гдје ће Теренс Маликов „Ка чуду” (To The Wonder) и Пол Томас Андерсонов „Господарr” (The Maste) наћи међу 18 филмова који се надмећу за Златног лава.

Редитељке потписују 21 од 52 филма на фестивалу а нарочити фокус ове године је на економску кризу, арапско прољеће и вјерски фундаментализам, преноси АФП.

Музика је такође на менију са дуго очекиваним документарцем Спајка Лија „Bad 25” о поп икони Мајклу Џексону и филм Џонатана Демија, познатог по остварењу „Кад јагањци утихну”, о наполитанском пјевачу Енцу Авитабилеу.

„Фестивал не треба да буде само писта познатих”, рекао је новинарима директор фестивала Алберто Барбера. „Фестивал треба да се окрене својим оригиналним улогама истраживање, потраге за иновативним умјесто да се ослања само на познате продуценте”.

Барбера је рекао и да је „ризиковао” мјешавином „познатих редитеља и многих младих, непознатих редитеља из земаља без кинематографске традиције”.

Прва Мостра одржана је 1932. на тераси гламурозног хотела „Ексцелсиор” на венецијанском Лиду и на њој су приказани филмови тада најпознатијих свјетских редитеља попут Френка Капре или Хауарда Хокса.

Међу новајлијама ове године је Хаифа ал-Мансур из Саудијске Арабије – гдје су филмови забрањени а жене суочене са свакодневном дискриминацијом – са својим филмом „Вађда” о дјевочици која очајнички жели бицикл који не смије да вози.

Међу америчким звијездама ту су и Бен Афлек, Брајан де Палма, Кејт Хадсон, Селена Гомез и Винона Рајдер као и познати јапански редитељ Такеши Китано и Ким Ки Дук из Јужне Кореје.

Фестивал у сриједу, 29. августа, отвара ново остварење индијске редитељке Мире Наир „Неодлучни фундаменталистаt” (The Reluctant Fundamentalis) – политички трилер о младом Пакистанцу растрзаном између Вол Стрита и позива своје домовине.

Фестивал се завршава 8. септембра када ће жири, на челу са америчким продуцентом Мајклом Муром, изабрати побједника.

„Ка чуду” је тек седми филм у Маликовој каријери која је почела 1969. То је прича о турбулентном односу Марине (Олга Кириленко) и Нила (Афлек).

Андерсонов „Господар” сасвим сигурно ће изазвати олују својим слабо прикривеним портретом почетака сајентологије гдје Филип Сејмор Хофман глуми Ланкастера Дода – лик заснован на оцу сајентологије Л. Рону Хабарду.

Када је ријеч о Холивуду, на фестивалу ће се наћи и филм оскаровца Мајкла Ћимина (Ловац на јелене) и његова редитељска верзија епског вестерна „Врата раја” који је један од највећих филмских промашаја свих времена.

„Ово је закашњело али неопходно признање величини овог визионарског редитеља, једног од најинтензивнијих и најоригиналнијих гласова америчког филма у протеклих 40 година који је постепено сведен на мук”, рекао је Барбера.

Када је ријеч о савременијим темама, ту је „Зима незадовољства” (Winter of Discontent) Елија Батута о прошлогодишњим демонстрацијама на тргу Тахрир у Каиру када је са власти збачен предсједник Хосни Мубарак.

Прогатонисти филма су политички активиста, новинар, званичник државне безбједности чији се животи преплићу током револуције.

Редитељка из Туниса хинде Бужема у Венецију долази са првим филмом – документарцем „Било је боље сутра” (It Was Better Tomorrow) о жени која покушава да промијени свој живот током револуције у Тунису.

Међу редитељкама чији су филмови на фестивалу су и Џамила Сахрауи из Алжира, Аргентинка Џазмин Лопез и Американка Рама Брустајн.

„Можда је ово знак да се нешто коначно мијења у свијету филма који је, као што сви знамо, веома сексистички”, рекао је Барбера.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *