Равноправност

Равноправност у политичком животу представља основно полазиште и ако ње нема, онда нема ни демократије, нити и једног облика политичке активности. У друштвеном животу многи појмови су од великог значаја за креацију и само функционисање друштва и система те као такви надилазе и само теоретско одређење. Равноправност, не само политичка, него и општа се подразумева […]

уторак, новембар 15, 2011 / 06:08

Равноправност у политичком животу представља основно полазиште и ако ње нема, онда нема ни демократије, нити и једног облика политичке активности.

У друштвеном животу многи појмови су од великог значаја за креацију и само функционисање друштва и система те као такви надилазе и само теоретско одређење. Равноправност, не само политичка, него и општа се подразумева и представља малтене константу у људском организовању. Ипак, и у овом делу има разних приступа и решења да је потребно веома пажљиво прилазити и самом појму као и његовом садржају.

Равноправност означава да је нешто равнопрабно по величини и значају посматрајући по количини, вредности, положају, чину, способностима и многим другим параметрима. У својој основи равноправност је једна од моралних вредности која као своју садржину реализује, по правилу, кроз политичку, правну или социолошку категорију.

У политичком смислу равноправност означава да су сви положаји, функције, звања и одговорности приступачни свима, при чему је основни критериј демократски приступ поштовање политичке воље. Овако постављена суштина равноправности представља покретачки мотив и идеал коме теже људи од појединаца до колективитета, па све до глобалног нивоа организовања.

Е сада настају проблеми на локалном нивоу организовања у БиХ са часним изузетком Републике Српске. Сваки покушај, тежња, жеља и намера Српске да крене путем равноправности као битне категорије демократског друштва дочекује се “на нож” у Сарајеву али и многим међународним круговима.

Ово је посебно исказано у условима кад Српска жели само да задржи оно што јој по писаним и неписаним законима, нормама и обичајима припада, тако да се иде толико далеко до самог захтева за укидање права да представници Срспке имају право на сосптвено исказивање воље, а о нападима на симболе да и не говоримо.

Политички представници сарајевске политичке кухиње иду тако далеко да покушавају квазиправним средствима да оспоре равноправност Српске, а тиме и српског народа, што представља не само преседан,већ и један од најгрубљих примера нарушавања основних људских права која су природна и ни од кога дарована. Право на отпор свим облицима неравноправност је природно право и Српска га користи на потпуно демократски начин.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *