Ратко Радановић: Мит о Богумилима

У данашње вријеме, када је усљед дневнополитичких дешавања и најскорија прошлост упитна, причати о прошлости средњовијековне Босне није ни мало лако, још мање комерцијално. Сутрашњи догађај засјени данашњи, а о јучерашњем да и не причамо.

четвртак, март 3, 2011 / 07:00

Разговарала: Маја Благојевић

Ратко Радановић је и поред тога одлучио да сними филм о Богумилима, који је изазвао велику пажњу интелектуалне јавности, а прије свега као карика која је недостајала. Филм је урађен у продукцији Алтернативне телевизије, а причу о Богумилима Ратко је испричао уз помоћ неколико историчара са ових простора.

Како сте дошли на идеју да направите овај филм?

Читао сам. У новијој историјографији Босне и Херцеговине дошло је до одређене митологизације историје ових просора, па ме занимало колико је период Средњег вијека у Босни и Херцеговини био заправо мрачан.

Какве су реакције на филм?

Прикладне гледатељству наших медија.

И то на националној основи?

Не. Нашем гледатељству је према резултатима разних анкета и истрживања потребан документарни програм, а кад се прикаже тако нешто, пребаце канал и погледају народну музику, или ријалити шоу.

Какве су реакције званичних институција?

Није их ни било.Филм није ни рађен за то.

Шта је порука филма?

Ако узмемо да смо у старој Југославији период Средњег вијека називали мрачним, па се поставља питање колико је био мрачан, хтио сам да се запитамо колико познајемо историју ових простора и колико нас занима.

Код Срба је карактеристична заинтересованост за Немањиће, њихов период, и цркве из тог периода, а има толико историјских мјеста овдје у Босни иХерцеговини.

Како сте бирали саговорнике?

Пошто су мишљења на ову тему подјељена, у зависности од националне припадности и саме теорије одређеног историчара, настојали смо да окупимо историчаре из свих бивших југословенских република, из цијелог региона, и полако уклапапали причу, која се разликује од историчара до историчара.

Да ли је било тешко радити овај филм?

Било је продукцијски тешко, јер свугдје у свијету овакве пројекте раде продукцијски тимови који истражују причу и раде на њој, а ја сам морао сам "пјешке" истраживати, а то је одузело много времена.

Тешко је било и због тога што сваки историчар има своју причу, па је полако један дио приче направљен и према њему је рађен остатак, јер тешко је било уклопити свих 21 вијек, које филм обухвата.

Незахвално је причати о оваквој теми, јер не постоје чврсти докази ни за једну, ни за другу страну приче. Бошњачки историчари залажу се за то, да су Богумили аутохтоно дуалистичко племе ових простора.

Па јесу ли?

Ту онда имамо имамо три основна питања, која су врло упитна, да се тако изразим. Богумили као појам не постоје у средњовијековној историографији Босне и Херцеговине.

Стећци, који се помињу као богумилски надгробни споменици, распрострањени су у готово свим дијеловима Балкана. Могу се наћи и у Србији и Хрватској, а сам термин је настао како би се разликовали ови у Босни од истих у Србији и Хрватској. На многим од стећака, између осталих, пронађени су мотиви крста, а неки од њих имају чак и облик крста.

Богумили, или добри хришћани, како су сами себе називали, дуалисти су и вјерују у два Бога. Бога добра и свега духовног, те Бога зла, свега материјалног на земљи. И сад они не вјерују у крст, а иза себе остављају материјалне споменике на којима налазимо мотиве крста!?

Занимљиво је да и сам Кулин бан, који је био оптужен за стварање богумилске јереси, градио цркве, те своју чувену Повељу почиње и завршава помињући хришћанског Бога. (У име оца, и сина, и светога духа)

Да ли сте планирали још оваквих пројеката у будућности?

Ни једна државна, ни приватна институција, не финансира овакве пројекте, јер су некомеријални и никоме није у интересу њихово финансирање.

Овај филм је урађен је продукцији Алтернативне телевизије, без икакве помоћи са стране, тако да је тешко причати о оваквим пројектима у будућности, јер за то нема пара.



0 КОМЕНТАРА

  1. И кад ће бити премијера филма?! Баш ме интересује та тематика и на који је начин обрађена, јер данашњи Бошњаци имају теорију да су настали од тих богумила. А ти богумили какви год да су били, били су Хришћани!

  2. „Не. Нашем гледатељству је према резултатима разних анкета и истрживања потребан документарни програм, а кад се прикаже тако нешто, пребаце канал и погледају народну музику , или риалити шоу.“

    Поздрав Рале теби, Драгани и екипи! Ваше докумнтарце гледа и мањина која објективно јесте интелектуална и естетски захтјевна! Ви то у АТВ наравно знате, и настављате да вршите своју мисију. Лако је угодити већини на вашару, само одврнеш до даске! 🙂
    Честитке, само гурај и добро здравље!

  3. Nisam gledao emisiju, pa cu se zadrzati na intervjuu. Kaze autor, stecci se mogu naci u svim zemljama Balkana. Pa, mogu, ali oko 90% u danasnjoj BiH i po par % u rubnim dijelovima Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Ovo samo po sebi ne dokazuje nista. Sto se tice krstova kao oznake, procentualno veoma malo stecaka ima oblik ili oznaku krsta, vecina njih ima „paganske“ simbole. Takodje, najveci dio njih je postavljen na „neosvecenim“ mjestima iz ugla zvanicne crkve – na privatnim posjedima, proplancima itd. Kulin Ban je vodio dvostruku igru – zvanicno je podrzavao oficijelnu religiju i papu, a cim papa ne gleda, surovao sa prvim ljudima Crkve bosanske. Stvar je u tome da su stecci postali malo siri fenomen od cisto vjerske price – u jednom periodu bio je prestiz za one koji su to mogli priustiti, da imaju stecak kao nadgrobni spomenik, cak je bilo vazno koji ce majstor isklesati stecak (kovac), a koji ce isklesti tekst (dijak). Ova pojava je definitivno specificna za prostore srednjevjekovne Bosne.
    E, sad dolazimo do momenta politicke zloupotrebe ove price, gdje svaki od naroda BiH pokusava da protumaci ovo u svoju korist. Naravno, najvise je to prisutno kod Bosnjaka, pa se tezi reci da je to bio nekakav specifican narod od koga ce kasnije nastati Bosnjaci, za sta nema bilo kakve potvrde. Kod Srba i Hrvata iste su teze – nije bilo nikakve Crkve bosanske, nego su to samo verzije pravoslavne ili katolicke crkve koja je malo zastranila.

  4. Цркве босанске је било, и сједиште јој је Бобовац и касније у Милама код Високог гдје се и данас могу наћи остаци цркве св. Николе.
    Црква босанска је била православна наклоњена босанској властели, имала је хијерархију а њен епископ се звао Дјед, вјерници лаици!
    Сва имена тих епископа су српског родослова Радислав, Милован, Радован, Данило, Драгохна, Драгиша,Милоје, Радослав, Ратко,…користили су народна имена умјесто грчко-латинских или јеврејеских, служили су литургије на старословенском језику, а од стране римо-католика оптуживани за шизму, патаренство, манихејство.. живјели су слободно у босанским христијанским хижама заједно жене и мушкарци!
    Билинопољска повеља јасно показује да се радило о политичком утицају папе на овим просторима, исти тај притисак је трпила и православна Црква српске властеле, познато као конкордат!
    Падом босанске властеле под османску власт, босанска црква се утопила у српску православну цркву са вјерујућим народом, а дио вјерника је прешао на нову вјеру ислам.
    Спојити богумилство са босанском Црквом је иреално, богумили су били раширени и по Србији и нарочито Бугарској, то што их је Твртко примао под своје окриље у Босни гдје су се склањали од прогона не значи да је Твртко Котроманић био богумил. Богумилство је верзија манихејства, не признаје цркву, крст, васкрсење Христа, рођење Христово, Светог Духа,…ништа од свега што је било оријентација службе цркве босанске! Најобичнија је глупост сврставати и стећке уз богумилство, стећака има свих врста, од келтских, илирских, паганских симбола, римских саркофага, до кршћанских са симболима крста којег богумили не признају у својој догми! Лук и стријела пагански симбол старословенског поријекла, танатос, грчка божанства, различити су мотиви на стећцима и тешко их је индентификовати уз само једну вјерску цјелину!

  5. Nisam gledao emisiju, pa cu se zadrzati na intervjuu. Kaze autor, stecci se mogu naci u svim zemljama Balkana. Pa, mogu, ali oko 90% u danasnjoj BiH i po par % u rubnim dijelovima Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Ovo samo po sebi ne dokazuje nista. Sto se tice krstova kao oznake, procentualno veoma malo stecaka ima oblik ili oznaku krsta, vecina njih ima „paganske“ simbole. Takodje, najveci dio njih je postavljen na „neosvecenim“ mjestima iz ugla zvanicne crkve – na privatnim posjedima, proplancima itd. Kulin Ban je vodio dvostruku igru – zvanicno je podrzavao oficijelnu religiju i papu, a cim papa ne gleda, surovao sa prvim ljudima Crkve bosanske. Stvar je u tome da su stecci postali malo siri fenomen od cisto vjerske price – u jednom periodu bio je prestiz za one koji su to mogli priustiti, da imaju stecak kao nadgrobni spomenik, cak je bilo vazno koji ce majstor isklesati stecak (kovac), a koji ce isklesti tekst (dijak). Ova pojava je definitivno specificna za prostore srednjevjekovne Bosne.
    E, sad dolazimo do momenta politicke zloupotrebe ove price, gdje svaki od naroda BiH pokusava da protumaci ovo u svoju korist. Naravno, najvise je to prisutno kod Bosnjaka, pa se tezi reci da je to bio nekakav specifican narod od koga ce kasnije nastati Bosnjaci, za sta nema bilo kakve potvrde. Kod Srba i Hrvata iste su teze – nije bilo nikakve Crkve bosanske, nego su to samo verzije pravoslavne ili katolicke crkve koja je malo zastranila.

  6. Problem ove price je sto se uporno zamjenjiju vjerska i etnicka pripadnost.
    Govoriti da porijeklo jednog etnosa potice od vjerske grupe je suludo.
    Etnicki starosjedilacko stanovnistvo Bosne je istorodno Srpskom etnosu(etnos-genetski srodna skupina).U tom periodu,nisu identiteti bili izrazeni niti definisani kao danas.Identitet se vezivao za feudalca kome je kmet pripadao ili za crkvu.U srednjevijekovnoj Bosni je dakle Srpski etnos bio kroz cijelu istoriju podijeljen religijskim podjelama (srednji vijek srpska crkva,katolici,bogumili a naakon turske invazije pravoslavci,katolici,muslimani).Pred otomanskom prijetnjom (nakon pada bosne koja je bla zemlja srpske plemicke porodice Kotromanic i koju je naseljavao srpski etnos),bogumilska crkva se utapa u pravoslavnu.Tek nakon toga krece islamizacija jednog procenta stanovnistva.Tako da je suludo pricati da danasnji Bosnjaci imaju ikakve veze sa hriscanskom sektom Bogumilima.Sto se stecaka tice,to je stil pravljenja nadgrobnih spomenika u srednjem vijeku.Nadgrobne spomenike od kamena srecemo po cijeloj evropi,samo postoje razlike u stilu izrade.

  7. У љетопису попа Дукљанина, тог времена, стоји забиљежено да ријека Лим и Дрина дијели двије земље аутохтоног српског становништва! Нигдје се не спомиње популација богумилска, а у његовим исцрпним записима тако нешто би морало бити забиљежено да су постојали богумили то не би никако могло остати незабиљежено.

  8. Поздрав свима!

    Ево вам одређене информације које можда нисте знали…

    Наиме, у десетом вијеку, за вријеме цара Петра, реорганизовао је павлићанство у Бугарској Јеремије Богомил, те се по њему павлићанство у Бугарској назива „богомилство“ … Богомил, овај учени и племенити човек, претеча хришћанских реформатора, проповедао је на нардном језику против покварености Рима и Византинаца.

    Упућивао је народ на истине јеванђеља, на чисту хришћанску веру, без сујеверја, која једино пружа спасење. На вјеру, без које човек не може да постигне духовно и морално савршенство. Богомил и његови сарадници били су образовани, вредни и пожртвовани људи, који су ценили истину и врлине више неголи свој живот. Зато их је народ брзо заволео и радо примао.
    (Мирко Голубић, Историја цркве, стр. 174.)

    Следбеници попа Богомила нису се звали богомили, него „хришћани“.
    (Рачки, Богомили и Патарени, Српска академија, посебно издање, стр. 351.
    Цитирано у Голубић , стр.174.)

    Богомили су одбацивали поштовање икона, сматрајући их паганским идолима. Одбацивали су такође поштовање светаца.
    (Мирко Голубић, Историја цркве, стр. 175. )

    Осуђивали су даље оне наките у католичким црквама, онај сјај црквених одећа и посуда, ону свечаност у богослужењу, држећи да је све то напразно, измишљено по човеку и уведено против Божје заповести.
    (Рачки, Богомили и Патарени, Српска академија, посебно издање, стр. 527.
    Цитирано у Голубић 175.)

    Није никакво чудо што су ови предани хришћани ускоро навукли на себе мржњу од стране државне цркве која их је почела немилице гонити и уништавати.
    Кад је цар Алексеј I Комнен (1081-1118) првих година свог владања дошао у Пловдиву, да учврсти балканске границе … употреби он ову прилику да очисти онај предео од кривоверства. Цара су у том послу помагали пловдивски нетрополита и никејски Евстратиј.
    (Рачки, Богомили и Патарени, Српска академија, посебно издање, стр. 365.)

    У време цара Алексеја, спаљен је и вођа Богомила у Бугарској, по имену Василиј.
    Василије је био одведен у хиподром где је била подигнута ломача. Ту су довели и велики број богомила у ланцима као највеће злочинце да гледају смрт свог учитеља. Мноштво света је окруживало место где је Василије требало да буде спаљен. Ту су били и сам цар Алексеј и патријарх Никола и други црквени и државни великодостојници … Тада је одговорио деведесетогодишњи старац: „За своје учење готов сам претрпети мучење, огањ и хиљаде смрти.

    Shabbat shalom!!

  9. acoas 05.03.2011. 08:24:58

    Е сад још да кажеш овом горе звекану шта је још чича Константин написао у својим љетописима а у вези тадашњих народа и држава. Која ли је то још држава сем Бугарске и Србије била на западним границама Царства?! И помиње ли се још какав балкански народ у та времена осим Срба и Бугара. Ако су срби – слуге за цареве највећег и најсвјетлијег царства старог вијека, шта ли би то били они који нису били ни у примисли ни у плану постојања још хиљду и петсто година?

  10. Различите су те теорије о богумилству, у једном политичком моменту овдје је „службено“ прихавћена та теорија Рачког, док се запоставила много коинзистентнија научно теорија Клајићеве.

    Богумилство је дуалистичко вјеровање о два беспочетна Бога, бог зла и бог добра, то се вјеровање назива и манихејство јер нема рађања Христа од Пресвете мајке Божије, већ да он као анђео добра излази из уха дјеве Марије и прима људски облик!
    Нема распећа код манихејаца, нема св Тројства, светог Духа, нема ни Крста, Крст се презире, а као што видимо сљедбеници босанске Цркве свугдје се помињу као кристијани, а повеље босанских владара почињу са У име Отца и сина и свјатаго духа…

  11. а зашто бих ја кривио неког ко се прије 500 година одлучио да вјерује у нешто друго, од оног што је до тада вјеровао? То су ваљда појединачна лична права и убјеђења? На страну то што је богумила било незнатан број у Босни, јер нису били сљедбеници цркве босанске, од тог броја, све да узмемо теорију да су сви богумили прешли на ислам, опет је већи број припадника цркве босанске прешао на ислам, а и од збира једних и од других је реципрочно једнако остало уз цркву босанску која се касније утопила у српску православну цркву!

  12. ne govorim ja o bogumilima, znam ja da je njih bilo malo, bili su ljudi koji su se zvali hristjani i to su bili tadašnji stanovnici srednjevjekovne bosne, dobri bosnjani…to što neki tvrde da su bogumili ili ne dokazuje da je bosna srpska zemlja ili da su isti srbi…a što se tiče srpske pravoslavne crkve nemoj lupat živ bio, srpska pravoslavna crkva na tlu BIH datira tek od skora, od 1920. godine…to su činjenice…

  13. хохохохохо…тек од 1920? А што од тада? Којој епископији су припадали српски манастири по Босни и по Херцеговини??
    Ако ниси знао од обнаваљања Пећке Патријаршије, све те Цркве су у саставу СПЦ. Дакле, Моштаница, Гомионица, Папраћа, Крупа, Липље, Озрен, Ломница, Добрун, Житомислић, Тврдош, Добрићево,…чији су то манастири?Чија је стара Црква на Башчаршији? Псотојале су много прије 1920 године, а коме су припадале прије и чија служба се у њима вршила и ко су били митрополити, а ко вјерујући народ? ајд’ жив био па реци?

  14. pa bile su pravoslavne crkve, ko to spori, ali nisu bile srpske…čime to dokazuješ???svetim savom, nekim zadužbinama,jel???to je isto kao tvrditi da je većina džamija po bosni turska i arapska…SPC na tlu BIH egzistira tek od 1920, dotada pravoslavci u BIH su bili pod direktnom jursdikcijom glavnog patrijarha u Carigradu…naravvno, ti to nećeš priznati, ali ti si srbin tek kad te je tako kralj Aca odredio da budeš…

  15. Кад кажеш да су биле Православне и прије 1920 године, у реду, ајде да се сложимо, али који је народ долазио на службу у те Цркве, који их је народ градио? немој сад тврдити да су у њих улазили и муслимани, турци, аустријанци, мађари,…припадници које народне заједнице су учествовали у свему томе око Православља у БиХ? Ко је подизао Саборни Храм у Сарајеву? чије трговачке породице? Ко је био већински народ у БиХ прије гувернерата бењамина калаја, чији је језик био у употреби на подручју БиХ?
    Против чега је пјевао Аливерић Тузлак?

    Aliverić Tuzlak: SRPSKI JEZIK

    Pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove “zemaljski“ – kasnije i “bošnjački“a evo i danske „bosanski”.

    Srpski jezik, rajski jezik –
    Ne što njime zbori raja,
    Već za to, što u sebi
    Sve miline zvuka spaja.

    Srpski jezik, rajski jezik –
    Znaš kako s’ u duši hori,
    Kad nam majka, kad nam sestra,
    Kad nam ljuba njime zbori.

    Srpski jezik, rajski jezik –
    Znaš kako nas on potresa,
    Kad nam guslar njime pjeva,
    Te nas diže u nebesa.

    Srpski jezik, rajski jezik –
    Rane vida, l’ječi bole,
    Znaš kako nam duši prija
    Kad nas, starci njim sokole.

    Srpski jezik, rajski jezik –
    Za to velim, što da krijem:
    Svaki onaj Bogu gr’ješi,
    Ko ga zove zemaljskijem.

    ето толико…:P

Оставите одговор на Ведран лепир Одустани од одговора