Ранко Шкрбић: Здравство стоји сасвим добро

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић у интервјуу за Агенцију ОНАСА, између осталог, говори о плановима за провођење нове европске здравствене политике у Српској. Које су обавезе Министарства здравља и социјалне заштите и РС на провођењу нове европске здравствене политике, о којој је било ријечи током Трећег форума министара здравља Југоисточне Европе […]

уторак, новембар 15, 2011 / 08:31

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић у интервјуу за Агенцију ОНАСА, између осталог, говори о плановима за провођење нове европске здравствене политике у Српској.

Које су обавезе Министарства здравља и социјалне заштите и РС на провођењу нове европске здравствене политике, о којој је било ријечи током Трећег форума министара здравља Југоисточне Европе који је недавно одржан у Бањој Луци?

-Ми смо као чланица Здравствене мреже Југоисточне Европе били организатори овог скупа и покренули смо једно питање да се на здравље не гледа само кроз Министарство здравља, већ да комплетне владе тих земаља треба да заузму сасвим другачију политику када су у питању одлуке које у својој коначници могу имати позитивне ефекте на здравље становништва.

На примјер, у саобраћају би то било везивање појаса, поштивање ограничења брзине, стављање заштитне кациге, изградња стаза за бициклисте. Такве мјере требало би провести и у другим областима као што су грађевинарство, шумарство, екологија, индустрија, пољопривреда… Свака непроведена одлука у било којем сектору на крају може да има значајне посљедице на здравље.

У којим смо то стварима ми испред неких земаља?

Изненађује да имамо јако висок степен писмених. Већи број становника станује у кућама, мање их је у становима, што је добро. Просјечна површина стамбеног простора по особи је 32 метра квадратна и ту смо слични другим европским земљама. Кад су болести у питању, имамо нижу стопу дојеначке смртности него што то, рецимо, има Федерација Босне и Херцеговине (БиХ).

Имамо нижу стопу студеначке смртности него што то имају неке земље Југоисточне Европе. Број евидентираних, дијагностификованих и потврђених који болују од АИДСА значајно је нижи него у неким земљама Источне Европе. Имамо готово европски просјек када је у питању удаљеност од амбуланти породичне медицине која износи просјечно осам километара и 50 километара просјечне удаљености од болнице.

Да ли смо достигли европски просјек када је у питању пружање услуга у тим здравственим установама?

-Један од начина како то можете мјерити је задовољно становништво. Други начин је квалитет здравствене услуге. У недавно проведеном истраживању поставили смо питање колико су анкетирани задовољни здравственом заштитом, на основу чињенице да су у посљедњих годину дана били у посјети код породичног доктора или у болници. Више од 90 одсто њих је рекло да су задовољни породичном медицином, те да су добили правовремену и квалитетну услугу.

Више од 70 одсто пацијената било је задовољно болничком услугом. Са друге стране, ми смо значајно подигли квалитет, услове рада и број здравствених услуга који се пружају у здравственим установама. Имамо и више врста здравствених услуга које пружамо, тако да се смањио и број одлазака на лијечење у иностранство.

Колико је здравствена политика РС усаглашана са Здравственом мрежом Југоисточне Европе?

-Не постоје рокови за усаглашавање.Можете бити само члан и посматрати како се ствари дешавају. Уколико постоје неки негативни трендови, на примјер, уколико имате лошу покривеност имунизацијом, или уколико број обољелих од неке болести нагло расте, представници влада тих земаља ће вас алармирати. Онда притисак иде и до предсједника владе и предсједника државе. Они користе разне политичке методе да укажу да нешто иде драстично лоше, зато што у том случају угрожавате и здравствено стање у другим земљама региона. Позитивно је што смо ми у региону препознати као министарство које је агилно и спремно да уноси промјене.

За сљедећу годину најавили сте доношење појединих стратешких докумената који треба да допринесу унапређењу здравственог сектора.

-Да. Желимо да дамо свој локални допринос у сусрету великом документу "Политика здравља Европе до 2020.године". Ми хоћемо локалном политиком да идемо укорак са овим документом и да донесемо два значајна документа на локалном нивоу. Први би био "Политика унапређења здравља становништва РС до 2020.године".На овај документ треба да се надовеже документ стратешког плана унапређења рада здравствених установа који треба да допринесе остваривању појединих циљева у области здравства.

Који су то циљеви којим треба да одговори ова стратегија?

-У примарној здравственој заштити циљеви су нам да радимо на унапређењу и комплетној покривености територије Републике Српске  тимовима породичне медицине, модернизацији, увођењу електронског здравства, лакшој комуникацији, бољем прикупљању података, едукацији, додатним сервисима као што су центри за ментално здравље, физикална рехабилитација, центри за рани раст и развој, боља сарадња са центрима за социјални рад.

Ту су и активности на промоцији здравља и превенцији болести које радимо са Институтом за заштиту здравља Српске. Тај дио јавног здравственог јачања ће наредних десет година бити доминантан. У болничком сектору циљ нам је повећати оперативност, што значи да болнице буду спремне да прихвате, брзо одраде посао и врате све на примарни ниво, јер је лежање у болници скупо. Ми смо већ створили предуслове за то.

Када ће у пракси заживјети најављено увођење електронских картона и шта ће то значити пацијентима?

-Ми већ са новом годином уводимо значајне сегменте тога пројекта. Неки региони већ од нове године моћи ће користити ову новину. Сада тестирамо електронски рецепт. Од нове године пацијенти неће морати да иду овјеравати књижицу у Фонд здравственог осигурања.

Да ли ће се ресорно министарство укључити у рјешавање питања дуговања домова здравља у Српској?

-Проблеми дуговања домова здравља нису тако велики да би зауставили здравствени систем. У договору смо са Министарством финансија како би ријешили овај проблем. Влада и Скупштина РС су донијеле одлуку да се иде у кредитно задужење од 170 милиона КМ како би репрограмирали неке обавезе и приспјеле дугове.

Ова кредитна линија могла би бити реалаизована већ до краја мјесеца. Министарство финансија РС је у преговору са локалним банкама. Сва сретства ће бити враћена здравственим установама које ће платити неизмирене обавезе и на тај начин покрити дефицит који у овом тренутку постоји.

Шта је са болничким сектором, да ли су планирана даља улагања?

-Ми смо задовољни оним што смо направили у болничком сектору. У наредној години чека нас завршетак Опште болнице у Бијељини. То је нова болница са новом опремом, а значајан дио опреме већ имамо. Крећемо са реконструкцијом Клиничког центра Бања Лука, са изградњом јужног крила Клиничког центра, за које имамо договорене кредитне линије.

Почетак радова на јужном крилу очекујемо у фебруару или марту. На Сокоцу завршавамо изградњу и реконструкцију објекта за форензичку психијатрију. Ово је јединствена болница ове врсте у БиХ. Она је у здравственом систему РС, али ће опслуживати цијелу БиХ. У плану је завршетак радова на болници у Невесињу. Радимо на изналажењу рјешења за болницу Касиндо, јер изгледа да ништа нема од предвиђене грчке кредитне линије. Ту ћемо морати кренути или у реконструкцију павиљона Србија болнице Касиндо или у изградњу потпуно новог објекта.

За то морамо донијети одлуку у току ове године како би у прољеће могли покренути рјешавање питања овог објекта. Изведбени пројекат реконструкције објекта Србија је већ завршен и ту би већ могли да распишемо тендер, али грчка страна је ту стала. У неколико важних захвата у које ћемо морати да уђемо сљедеће године сврставамо и питање Института за јавно здравство РС.

Планирамо наћи рјешење за сопствене објекте Завода за стоматологију и Завода за медицину рада и спорта. Радићемо на реконструкцији појединих сегмената на болници у Добоју, а настојаћемо да на прољеће започнемо изградњу два центра за хемодијализу у Фочи и Требињу.

Какво је здравствено стање становништва у Српској?

-Када су у питању хроничне незаразне болести, ту дјелимо судбину са другим земљама. Сваки други становник РС умире од посљедица кардиоваскуларних болести, затим долазе малигне болести па болести метаболизма, као што је дијабетес и хронична опструктивна болест плућа, а након тога повреде.

Забрињава значајно повећање стопе гојазности, посебно повећање просјечне тјелесне масе више од 57 одсто, јер је 21 одсто становништва гојазно. Расте и број гојазне дјеце, што прати физичке деформитете дјеце у развоју и може да има посљедице на психичко здравље у адолесцентном периоду. Уочено је чешће оболијевање од повећања крвног притиска, што указује на то да становништво редовније контролише притисак.

Смањен је број пушаћа, али је повећан број корисника алкохола, посебно међу мнладима. Што се тиче сексуалног понашања, запажено је да су млади много више одговорни и више информисани.

Да ли ће и како бити побољшан положај инвалидних лица и лица којима је потребна туђа њега и помоћ, посебно када је ријеч о запошљавању?

-Имамо лица која су инвалидитет стекла по основу рата, по основу рада и рођењем, идентичног су здравственог стања, а имају различите принадлежности. Значи, постоји дискриминишући однос према инвалидима с обзиром на начин настанка њихове инвалидности.

Ми то управо сада покушавамо да ријешимо. Требаће више година да дођемо до баланса. Рјешења су привредни раст, нова категоризација инвалида на једном мјесту по истим принципима, по истим међународним критеријима. Треба да се мјери функционалност, а не да ли је инвалидност неко стекао на овај или онај начин.

То не може ријешити један, већ више закона. Запошљавање инвалидних лица ријешено је Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида по којој свака компанија на 17 радника мора да прими једног инвалида, а уколико то не учини, свеједно мора да уплати осигурање за једног инвалида.

Постоји ли начин како ријешити негативан демографски тренд који прати европске земље?

– Ту дијелимо судбину са другим развијеним земљама Европе, што је забрињавајуће за све. Још увијек у РС више становништва умире него што се рађа. 



0 КОМЕНТАРА

  1. Али важно је да „дијелимо“ судбину са високо развијеним земљама Европе, кад је ријеч о умирању, а то што овдје људи умиру од муке, то је мање важна ставка у оптимизмом напумпаном министру за умирање!x-(

  2. Безвезе прича, ни рјечи о стварном проблему а то је што 99,99 одсто љекара узима мито. Већина их пацијенте тако третира и због тога немају повјерења у државне здравствене установе.

  3. nije istina da baš 99.99% ljekara uzima mito.. ali i to je lako utvrditi.. uporedi se imovinski karton sa prihodima i za dva-tri mjeseca riješena stvar.. međutim, očigledno je da to niko neće da uradi i sada su svi osuđeni na ovu etiketu: korumpirani….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *