Ранка, Миле, Рајко и ја у ММФ филму

Друг Рајко Васић изнио је у јавност теорију по којој иза протеста синдикалаца не стоји опозиција, него странци. Ово им је (као) генерална проба.

Пише: Дражен Милосављевић

13.2.2013. године, прије скоро три године, објавих текст "ПРОЉЕЋНО РАСП(Л)АКИВАЊЕ ДОДИКА", у којем најављујем управо тај сценарио:

"…y контексту Штиглицевог тумачења четири ММФ корака посебно је занимљив САСТАНАК ДРУГАРИЦЕ РАНКЕ МИШИЋ СА ЗАМЈЕНИКОМ ДИРЕКТОРА ММФ другог дана штрајка. НИЈЕ МОГУЋЕ ДА ЋЕ ДРУГАРИЦА МИШИЋ ДА СТАНЕ НА ЧЕЛО ММФ ПРОТЕСТА?! Храниш куче да те уједе?!".

Основа за текст био је текст нобеловца Џозефа Штиглица објављен јој 2001. године у "Обзервер"-y "ММФ-ова четири корака до проклетства" у којем (између осталог) пише: "КАД ЈЕ ДРЖАВА НА КОЉЕНИМА И НАЛАЗИ СЕ ПРЕД ПРИВРЕДНИМ УНИШТЕЊЕМ, ПРОГРАМИРАНО СЕ ПОЈАЧАВА ВАТРА И ПОДИЖЕ ТЕМПЕРАТУРА, ТЕ НАСТУПА 4. КОРАК – ММФ ПРОТЕСТ".

Нема сумње да је ММФ режирао догађаје пред НСРС. Власт се понаша попут овисника који је спреман побити и властиту дјецу и распродати и намјештај из куће и кућу за још један "шут", за дозу без које не могу преживјети. У задњем интервјуу за РТРС и Предсједник Србије Тома Николић говори о завјери према Додику (али и Српској), чиме несмотрено ставља знак једнакости да је рушење Додика рушење Српске. Врло вјероватна је претпоставка да је другарица Мишић имала задатак да по сваку цијену спријечи доношење Закона о раду. Њено понашање унутар НСРС јасно сугерише тако нешто, али власт се позива на теорије завјере заборављајући при томе да је њима и другарици Мишић послодавац заједнички – ММФ. Они су добили задатак да по сваку цијену усвоје Закон о раду. Другарица Мишић им је саучесник само у 4.кораку до пакла, а прва три (о којима је писао Штиглиц) провели су сами. Чак и сам Тома Николић тврди да је власт у Српској у позицији уцијењеног, да их странци условљавају да ће скидати надлежности Српске ако не испуне њихове жеље. Дакле, грађани Српске постали су таоци уцијењених појединаца из врха власти. Такве је некад описао проф. Чосудовски: "Много је практичније да се на чело државе поставе барабе зато што је барабе много лакше држати под контролом него изабране поштене људе."

Нема сумње да циљ јесте Додик (али првенствено и дестабилизација Српске и ширег региона). Да не би завршио попут свог политичког идола Милошевића, за њега лично и за народ Српске било би најбоље да сада одступи, као некад предсједник Караџић, склони се с породицом у Москву (као Мира и Марко Милошевић) или у Белизе (да му је ближе банкомат). Тиме бисмо избјегли људске жртве, срамоту да нам Предсједника Српске хапсе агенције са сједиштем у Сарајеву.

Нажалост, у сјени Закона о раду (намјерно) усвојен је Закон о полицији, којим се Додик спрема за унапријед изгубљену битку. Министар Лукач нам саопшти да закон није ништа ново, да је сличан постојао још у вријеме комунизма, чиме је потврдио да Српском владају неокомунисти и да су спремни и Ранковића да реанимирају.