Рајко Васић: Језик не може да чека

Ту, недавно, пишем о језику, роде, а нисам ни знао, као ни многи, као ни они који се баве културом и умјетношћу, озбиљно, а не, као ја, стваралачки неоизбиљно и неодговорно, да је формиран Институт за језик и књижевност Републике Српске. Погрешно је. Ако је такав редослијед ријечи у називу, поготову. Морало би да буде […]

четвртак, децембар 8, 2011 / 07:36

Ту, недавно, пишем о језику, роде, а нисам ни знао, као ни многи, као ни они који се баве културом и умјетношћу, озбиљно, а не, као ја, стваралачки неоизбиљно и неодговорно, да је формиран Институт за језик и књижевност Републике Српске.

Погрешно је.

Ако је такав редослијед ријечи у називу, поготову. Морало би да буде Институт Републике Српске… јер Република Српска нема свој језик. Има Српски језик. Али да не будем језикословно цјепидлачан, рећи ћу да је погрешно да се тај Институт формира у склопу Академије наука. Академија наука је спора институција. Формирали институт а нико не зна. Добро да јучер нисам умро. Не бих сазнао. Не бих ни данас да Неда не објави.

Институт за језик и књижевност мора да буде динамична институција. Општа је пљачка књижевности и језика на просторима Бивше Социјалистичке. Ако се не дјелује брзо, Срби на подручју Насеобине БиХ, односно Републике Српске, могли би да остану без књижевности и језика. Овдје се краду и отимају и нације. Па што не би књижевници и језик. Не треба се чудити ако ускоро, за коју деценију, Меша буде носилац Златног Комшића и припадник сарајевске књижевности.

Срби и Српска још имају времена. Језик нема времена.
Стога академијска тромост и спорост овдје одмажу.
Нарочито ако старачки почну да распредају о једном бићу српског језика, о јединственом рјечнику и правопису, о потреби да се језичари, почесто као бабе језичаре, сложе око основних темеља, конструкта и постулата. А никад досад нису.

Одмагаће и већ виђена теза како је све српски језик. Један Српски Језик у Свим Српским Државама. А није.

Ако се на томе буде инсистирало, онда ће Српски језик најебати као што су најебали Сви Срби у Једној Држави.

Српски језик у Републици Српској није исто што и Српски језик у Србији. То се мора изучавати, очувати и хранити одвојено. Не само због тога што се Српски језик Овдје темељи на ијекавици, то је још једино подруље на ком је остала српска ијекавица, због тога што се темељи на чистоти и мелодиозности какве више нигдје нема, него зато што је овдје Српски језик у опасности а у Србији није.

Српски језик у Републици Српској је ствар очувања Српског народа. у Србији није. Српки језик у Републици Српској је ствар подјела. У Србији није. Да. Подјела. Нама су Овдје потребне подјеле, и језичке, да нас не би прогутале мраке и мракови. Република Српска нема Косова за нелегална отцјепљења.

Српски језик у Републици Српској, као и сама Република, под већинским је ударом и налетом на простору Насеобине. У Србији то није случај.

Стога се језик Овдје мора самостално и одвојено очистити, заштитити, истраживати, изучавати и даље градити.

Заштитити и очистити. Прије свега од турцизама јер је то највећа опасност по Српски језик у Републици Српској. Ми више Овдје не живимо са Турцима. Нема ни комшија, да би тај турцизам требао да живи. У Србији, Басара и други, могу да пуне књиге турцизмима. Овдје је то пролијевање сопствене крви.

Због тога Институт треба одвојити као самосталну установу, установу од најважнијег националног интереса, уградити у њу најважније националне и културне задатке, финансијски је помоћи, програмски и стручно конструисати и захтијевати резултате. Одмах.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ајде Рајкане да и ти нешто смислено, па макар то изгледало као киша око Крагујевца НАПИШЕШ. Није језик угрожен Васићу, писмо ти је угрожено. Можеш ти сам урадити много више него било какви институти, и остале кучине овоземаљске. За почетак лобирај унутар странке да се донесе макар одлука, којом се налаже власницима продавница и тржних центара, да робу коју продају мора бити означена и ћирилицом.

  2. ја се све скањујем да напишем, реко` да нисам пуко данас.. који ми је.. овај стварно написао нешто што иоле има смисла. кад се човјек добро загледа.

  3. Vidi, vidi ko je to borac za nacionalne interese! Rajkan pasić.
    …“ustanova od najvažnijeg nacionalnog interesa…“ A, ko će da radi u toj ustanovi? A, što ne održiš koji čas dopunske nastave srpskog jezika svom predsjedniku, da ne govori onim kočijaškotraktordžijskim jezikom.
    Pozdrav izvršnom sekretaru ZA SVOJ NAROD zločinačkogenocidne bande!

  4. Рајко је као и увијек све у праву.Он је једина права опозиција у РС. Штета што га нико у његовој странци не слуша ништа. Рајко васић за предсједника

  5. Рајкане кад мислиш пријавити раднике које држиш на „црно“
    Џаба се извлачиш, када дође час и твоја кожа иде на решето. Врати коко шта си позобала.
    Доле СНСД-слобода народу.

  6. Г. Васићу, лијепо сте ово написали. Ипак, има и неких кроатизама или како се то већ зове. Нпр. “ јучер“ и сл.

    Чувајмо језик!

    Добро је да се подсјетимо…

    „Завештање Стефана Немање о језику и писму

    Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава(из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

    Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ – изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

    Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

    Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

    Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу“.

  7. Ања, драго ми је да си сјетила Ѕавештања Стефана Немање , и да ти није било тешко исписати га, да се сви који коментаришемо подсјетимо великих мисли изречених прије 8 вијекова.
    А до Рајка ако допре, допре.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *