Рајко Дукић: Како управљати шумама?

Чланак објављен у Гласу Српске, "Газдинства у "Шумама РС", поред негативног пословања, имају и огромна потраживања", није ме оставио равнодушним, ни као грађанина, ни као привредника. Имам потребу да искажем свој став по питању газдовања "Шумама" Републике Српске, као једним од најзначајнијих природних и привредних ресурса. Здрав разум тешко може да схвати, да се експлоатацијом […]

среда, април 4, 2012 / 19:25

Чланак објављен у Гласу Српске, "Газдинства у "Шумама РС", поред негативног пословања, имају и огромна потраживања", није ме оставио равнодушним, ни као грађанина, ни као привредника.

Имам потребу да искажем свој став по питању газдовања "Шумама" Републике Српске, као једним од најзначајнијих природних и привредних ресурса.

Здрав разум тешко може да схвати, да се експлоатацијом шумског богатства, на којима се деценијама па и вијековима развијала људска цивилизација, прије рата скоро да није било општине у БиХ у којој нису били и успјешно радили индустријски капацитети везани за овај ресурс, од којих су неки, са својим производним брендовима били препознатљиви и на свјетском тржишту, данас производе губици.

Ситуација је још неразумљивија и несхватљивија ако се зна да је цијена дрвних сортимената, прије свега трупаца, не само најскупља у региону што је довело до затварања или непрофитабилног пословања прерађивача, него је та цијена знатно скупља у односу на предратно стање, када је више десетина хиљада запослених радило у овој грани остварујући профит који је омогућио функционисање и развој многих Локалних заједница.

Ако се има у виду да се више од 50% прихода троши на плате, цца 4.300 запослених, да се годишње сјече цца милион и осамсто хиљада кубних метара свих дрвних сортимената, што је, преведено по запосленом, десет пута мање него на Западу, добијамо црну и суморну слику хаотичног стања, економског и моралног пропадања у овој грани.

Познато је да неким Шумским газдинствима управљају и људи проблематичних моралних и стручних квалитета, који су за шуме опаснији од најопаснијих шумских губара.

Не без разлога навешћу неке податке:

Прије рата Компанија "Боксит" куповала је трупце од тадашњих Шумских предузећа за одређене своје потребе и могла је за једну тону продате руде боксита купити два кубика буковине просјечне класе. Сада кубик буковине плаћа по цијени колико вриједе три тоне руде боксита на паритету у Зворнику.

Да би се произвела тона руде боксита, потребно је откопати, и измјестити са рудног лежита, дванаест тона јаловине. И поред ових великих трошкова, као и других везаних за ову дјелатност, учешће плата, у укупном приходу, је испод 15%.
Компанија "Боксит", као акционарско друштво, има не само одговорност према акционарима него итекако одговорност према Друштву које му је дало, посредством Владе, концесионо право на експлоатацију природног ресурса.

Садашња организација Шумских газдинстава и њихово функционисање нема никакву технолошку ни економску логику, нити друштвену оправданост изузев да задовољи прохтјеве, потребе, па и сујету одређених локалних номенклатура.

ШГ "Милићи", након оснивања послије рата, па све до прије три-четири године, када је принудом ушло у ШГ "Бирач" Власеница, са својих педесетак запослених, исказивало је перманентну годишњу добит у просјеку око милион марака, радећи стручно и одговорно.

ШГ "Бирач" Власеница, не само да сваке године исказује велике губитке, већ има и значајна ненаплаћена потраживања. Било би јако важно сазнати ко су дужници и како су настали ти дугови.

Влада Републике Српске, односно Надлежно министарство, односно Јавно предузеће има законску и моралну обавезу према Друштву, у чије име управља, поред осталог и Јавним добрима, да под хитно предузме мјере ради заштите овог природног добра које треба да је носилац развоја Републике Српске, а неке од мјера које предлажем су:

– Да се изврши смјена свих руководних кадрова-менаџмента гдје су направљени губици и на њихова мјеста именују стручни, умјесто подобних кадрова.

– Да се утврди карактер и структура губитака, као и статус дужника.

– Да се изврши реорганизација Шумских газдинстава и да се Шумска газдинства врате у оквир Локалних заједница.

– Да се утврди технолошки вишак, а он је веома велики, те да се сходно Закону предузму одређене мјере како би се ријешио тај проблем.

– Да се предузму и све друге неопходне радње, поштујући Закон и Шумски ред, са циљем да се експлоатација шума учини што рационалнијом и профитабилнијом, како би се створиле и претпоставке да дрвни сортименти буду јефтинији за дрвопрерађиваче.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ја не знам да ли је овај Рајко и даље кадар снсд-а, ако јесте, онда је све ово шупља прича!
    Тачно је да се управљање и газдовање мора вратити локалним заједницама, у том случају постојање политичке номенклатуре зване јавно предузеће „ШС“ је бесмислено и несолвентно!
    Ко и зашто би финансиро ту филијалу владе РС?
    Управљање је доведено до криминалног нивоа, а очито је да су та криминална предузећа баш на истоку РС, што опет показује праву намјеру власти из лакташа према овом народу овдје, чим су преузели функције, кренули су у деструкцију система, тако да више ништа не остане као ослонац овом народу на истоку РС за преживљавање!

  2. Ovo su mi interesantni podaci, ovo o odnosu cijene rude boksita i kubika drveta. Jasno pokazuju svu dubioJozu problema sa Šumama. Rješenje je zapravo vrlo jednostavno i ne treba mnogo pametovati i izmišljati toplu vodu.

    Gazdovanje šuma nije nikakva posebna tehnologija ili poseban no hau. Treba samo prepisati te procedure, pravilnike, formulare, organizacionu strukturu i spriječiti klasičnu krađu.

    Svi vidimo da ekipa koja radi sa šumom vozi bijesna auta. Cijepaju ljudi cjepanice i ne izlaze iz A7 ili Q7. To neko mora da plati a plaćaju naše bukve i naši borovi. Kobajagi prave šumske vlake pa te radove fakturišu po bezobrazno visokim cijenama i po tom osnovu vuku šumu koju dodatno zakidaju na kubikaži a u dogovoru sa šumarima.

    Dakle, pogrešno je pitanje – ko gazduje šumama? Pravo pitanje je – kako gazdovati šumama? Odgovor je najbolje prosto prepisati od onih koji to rade najbolje – Finci, Šveđani, Austrijanci, Slovaci, Kanađani…

  3. ex-1978, 05.04.2012. 10:57:47

    Хехехе…ма немој ми рећи, да они што цијепају цјепанице узимају Q7?
    Погледај ти то мало боље, највише цијепају од шуме управо ти шумари, па тзв управници, отпремачи, запремачи,..ко зна какве су ту све шарафе измислили, па кад купац дође да узме уплаћену прву класу, а они му измјењају оне пластиканере бројеве и тутну трећу класу, још му се смију иза леђа…јер јбг, сва разлика је њима у џеп, зато видимо како преко ноћи ничу опасне куће од тих „шумских дјелатника“ ко виле, што неко ни у Њемачкој не заради за 20 година, шумари, управници и директорчићи овдје стекну за годину или двије „газдовања“ шумама!

Оставите одговор