Рафинерија нафте и губитка?

Предузеће Рафинерија нафте у Броду је на крају 2012. године исказало губитак у износу од 51.774.372 марака, док су краткорочне обавезе биле веће од његове обртне имовине за 417.723.869 марака. Како је објавила Бањалучка берза, Рафинерија има акумулирани губитак већи од 455,1 милион КМ. У неконсолидованом финансијском извјештају за 2012. поново се упозорава да је […]

четвртак, март 7, 2013 / 14:22

Предузеће Рафинерија нафте у Броду је на крају 2012. године исказало губитак у износу од 51.774.372 марака, док су краткорочне обавезе биле веће од његове обртне имовине за 417.723.869 марака.

Како је објавила Бањалучка берза, Рафинерија има акумулирани губитак већи од 455,1 милион КМ.

У неконсолидованом финансијском извјештају за 2012. поново се упозорава да је "способност овог предузећа да настави пословање у складу с начелом сталности пословања, зависно од континуиране финансијске подршке матичног предузећа", а матично предузеће је доставило писмо подршке Рафинерији у којем се обавезало да ће пружити сву неопходну финансијску подршку за период од 12 мјесеци од датума приложених финансијских извјештаја, да би ово предузеће наставило своје редовно пословање.

Бродска рафинерија је на крају прошле године имала просјечан број запослених од 1.487, а у односу на годину раније имала је 107 радника мање.

Дугорочне обавезе према матичном предузећу – ОАО "Нефтегазова Иновационна Корпорацja", Москва, Руска Федерација – односе се на обавезе по основу одобрена три кредита: од 78,2 милиона КМ, затим од 141,8 милиона КМ, те од 189,5 милиона КМ.

Дугорочне обавезе према повезаном предузећу (ОАО ”Зарубежнефт” Москва, Руска Федерација) – које се односе на обавезе по основу одобрења у овом случају два кредита: у укупном износу од 72,7 милиона КМ, те од 124,6 милиона КМ.

Остале дугорочне обавезе: Порескa управa и Владa РС

Обавезе према Пореској управи РС – са стањем 31. децембра 2011. Рафинерија је дуговала 101,4 милиона марака, а односе се на репрограмиране пореске обавезе за неизмирени порез на промет, као и неизмирене порезе и доприносе на лична примања.

Репрограмиране пореске обавезе су одобрене бескаматно, стоји у овом извјештају и наглашава се да је рок за измирење ових обавеза, на основу измјена Споразума о репрограмирању дуговања, продужен за три године, односно отплата дуговања почиње тек 1.јула 2014.године у 60 једнаких мјесечних рата (до 1. јуна 2019. године).

Обавезе према Влади РС – Дугорочне обавезе са стањем од 31. децембра 2012. године су у износу од 3.382.206 марака и односе на репрограмиране бескаматне обавезе за коришћење градског грађевинског земљишта и комуналну накнаду коју је Влада РС, у име овог бродског предузећа, измирила према Општини Брод.
Обавеза је настала по основу Протокола о књиговодственом евидентирању међусобних потраживања и обавеза потписаног између Владе РС и овог предузећа 28. новембра 2008. године. Протоколом је дефинисано да се наведена обавеза мора измирити у 60 једнаких мјесечних рата (до 1. јуна 2016. године) уз грејс период од четири године.

Тужбе, спорови

Рафинерија се такође повремено јавља као тужена страна у споровима које добављачи воде ради наплате дуговања. На крају 2012. године ово предузеће је водило судске спорове ради наплате својих потраживања у износу од 2.945.331 КМ, али је наплата неизвјесна због непостојања средстава на рачунима фирми, предузећа у стечају или она послују а нису брисана из судских регистара.

Истовремено, процијењене потенцијалне обавезе по судским споровима у којима је бродско нафтно предузеће тужена страна износе 12.008.844 КМ, не укључујући ефекте потенцијалних затезних камата.

Међу њима је 11.127.000 КМ "тешка" тужба љубљанског "Петрола" из периода прије приватизације, који ће у складу с Уговором о куповини и продаји акција предузећа из Брода измирити Влада Републике Српске.

Година: претпрошла

Закључно с 31.децембром 2011. године задуженост Рафинерије је износила 530.143.385 марака, односно нето задуженост је била 529.786.026, а капитал 100.545.956 КМ.

Ту годину Рафинерија је завршила исказавши укупни губитак у износу од 46.316.055 КМ, док су на дан 31.децембра 2011. њене краткорочне обавезе веће од њене обртне имовине за 119.983.690 КМ, упозорила је тада, у финансијском извјештају ревизорска кућа „Дилојт“ Бањалука.

Позитивно уље

Док су  три предузећа из групације "Нестро" – Рафинерија нафте Брод, "Нестро петрол" и "Оптима група" пословали са губитком, позитиван пословни резултат остварила је Рафинерија уља Модрича.

У финансијском извјештају Рафинерије уља Модрича који је објављен на Бањалучкој берзи наводи се да је ово предузеће у прошлој години остварило добит од 28.074 марака, док је годину раније добит износила 238.878.

Укупни приходи предузећа лани су износили 82,51 милиона КМ, док су расходи износили 82,42 милиона марака.

Предузеће "Нестро петрол" остварило је губитак од 7,4 милиона КМ, док је у 2011. години имало добит од 584.566 марака.

– Та добит је нижа од оне коју смо очекивали, али то је било из објективних разлога. Основни разлог исказаног нето губитка "Нестро петрола" је што смо, по препоруци ревизора, морали да извршимо процјену капитала, тако да је тај губитак у највећем износу генерисан тиме што је процјена показала да капитал није био реалан. Дакле, губитак "Нестро петрола" није из пословања него из пада вриједности капитала – рекао је Славко Шћепановић, замјеник директора Оптима Групе

Он је истакао да су Рафинерија нафте Брод и "Оптима група" и планирале да послују са губицима и да је до краја модернизације односно до 2015. године тешко очекивати да оне изађу из минуса.

– На овом технолошком нивоу на којем се налази Рафинерија није могуће пословати позитивно – рекао је Шћепановић и додао су све планиране инвестиције у Рафинерији до сада извршене.

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. “Закључно с 31.децембром 2011. године задуженост Рафинерије је износила 530.143.385 марака, односно нето задуженост је била 529.786.026, а капитал 100.545.956 КМ.”
    +++++++++++

    Оће неко да јави специјалном тужилаштву или???

    јади наши, па ето ти:-Д

  2. zmaj , 08.03.2013. 10:12:30 [70161]
    Sa Dodom na čelu i naftna nalazista u Kataru bila bi u gubitku

    Да додам… у сахари би плаћали најскупљи пијесак!

    Видиш змаје како се слажемо, како је лијепо кад проради она, “крв није вода”.
    Како је лијепо са својима и међ’својима.
    Још да сте тако били паметни и 90-тих… 😉

  3. pa nek masa ove popupismene i poluobrazovane stoke od naroda i ovaca za šišanje nastavi da glasa za “traktoristu” i co, i neka ih on kupuje sa pola kile janjetine i prasetine i pjevanjem ispod šatora i svojim ponašanjem, i da ga održavaju na vlasti – pa će na kraju većina njih doći u takvo stanje da će jesti korjenje…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *