Рафи, нери, и ја

Ових дана ћемо, на наставку засједања Народне Скупштине РС, разматрати Информацију о реализацији уговорних обавеза из Уговора о приватизацији предузећа из области нафтне индустрије Републике Српске. Из мени доступних информација и докумената, као и из Анализе коју је урадио Транспаренси Инт. БиХ, могу да извучем закључке и да слободно кажем: "Босна и Херцеговина ЈЕСТЕ заробљена […]

недеља, јун 21, 2009 / 01:37

Ових дана ћемо, на наставку засједања Народне Скупштине РС, разматрати Информацију о реализацији уговорних обавеза из Уговора о приватизацији предузећа из области нафтне индустрије Републике Српске.

Из мени доступних информација и докумената, као и из Анализе коју је урадио Транспаренси Инт. БиХ, могу да извучем закључке и да слободно кажем: "Босна и Херцеговина ЈЕСТЕ заробљена држава"!!! Ево зашто…

Наиме, констатовао сам сљедеће:

  • цијена акција државног капитала и акција Фонда реституције у предузећима из нафтне индустрије у износу од 110.409.900,00 евра плаћена на рачун Продавца (Владе) 01.10.2007.године,
  • цијена акција Фонда ПИО из нафтне индустрије у износу од 15.445.664,00 евра плаћена на рачун Фонда 01.10.2007.године,
  • износ од 72.550.000,00 евра којег је купац обезбиједио Продавцу (Влади) плаћен отварањем акредитива у износима и роковима како слиједи:
    • први акредитив на износ од 36.275.000,00 евра, 09.07.2008.године,
    • други акредитив на износ од 36.275.000,00 евра:
      • прва транша од 18.000.000,00 евра, 25.08.2008.године,
      • друга транша од 18.275.000,00 евра, 07.10.2008.године,
  • Влада је измирила обавезе предузећа из области нафтне индустрије (Рафинерија Нафте + Петрол) у укупном износу од 188.574.196,20 КМ или 96.416.455,53 евра,
  • Влада је репрограмирала обавезе предузећа по основу пореза и доприноса са даном 17.09.2007.године у износу од 139.787.628,06 КМ бескаматно на рок од 9 година, уз грејс период од 4 године, и исплатом у 60 једнаких мјесечних рата, почевши од 01.07.2011.године,
  • износ од 7.243.266,22 КМ који је по основу обавезе Рафинерије нафте а.д. Босански Брод за кориштење градског грађевинског земљишта и комуналну накнаду Влада исплатила Општини Босански Брод, биће враћен Влади од стране Рафинерије нафте а.д. Босански Брод у року од 9 година, уз грејс период од 4 године, и исплатом у 60 једнаких мјесечних рата, почевши од 01.07.2011.године,
  • у Рафинерији нафте реконструисана и пуштена у рад „стара линија"; Рафинерија од почетка рада, 27.11.2008.године прерадила око 600.000 тона сирове нафте, данас дневно прерађује 3.600 тона, обновљена постројења ИЗОМАКСА која омогућавају производњу еколошки чистих горива, тако да је отпочела производња евро-дизела, отпочела је и производња битумена и базног уљног штока, а забиљежен је и извоз деривата нафте, у оквиру Програма реконструкције нове линије у Рафинерији нафте у првом кварталу 2009.године уложено 7.762.592,87 евра,
  • у Рафинерији уља извршен ремонт и пуштено у рад постројење за производњу хидрокрекованих базних уља која су основа за производњу квалитетних моторних уља и мазива, при чему се користи базни уљни шток из Рафинерије нафте, у Петролу се врше припреме за санацију бензинских пумпи,
  • у предузећима нафтне индустрије данас је запослено укупно 2733 радника, уз напомену да је послије приватизације Рафинерија нафте запослила нових 243, а Рафинерија уља 50 радника, у периоду јануар-мај 2009.године на име нето плата у Рафинерији нафте је запосленима исплаћено 6.373.083,00 КМ…

Укратко, шта су ефекти за Републику Српску: саберимо 110.409.900,00 и 72.550.000,00 евра, и од тога одузмимо исплату повјерилаца Рафинерије 96.416.455,53 евра, и добијамо цифру од 86.543.444,47 евра за практично старо гвожђе. Додајмо томе 139.787.628,06 КМ пореза и доприноса које ће Купац исплатити кроз репрограм, будући да је процјена да ни 10% ових потраживања не би било исплаћено да је Рафинерија отишла у стечај, имамо преко 150 милиона евра разлога да кажемо да је БиХ „заробљена држава".

Наравно да је Телеком РС продат по већој цијени, за 646 милиона евра, али златна кока је златна кока, а старо гвожђе је старо гвожђе. Правити анализе под претпоставком да је Рафинерија радила пуним капацитетом у тренутку продаје, могу само они који мисле да су инвеститори са берзе имали намјеру измиривати обавезе предузећа од близу 100 милиона евра.

Ако се ефектима приватизације нафтне индустрије придодају плате и накнаде трошкова запослених у ТИ БиХ, који су мјесецима сједили и покушавали исциједити кап из суве дреновине и преломити копље на три половине доказујући на 45 страна да је Република Српска оштећена, а које су исплаћене са ко-зна-каквих рачуна у иностранству, грађани Републике Српске могу да буду презадовољни, јер живе у крајње „заробљеној држави".

Не знам на каквим дрогама бих морао бити, да напишем како се пад тржишне капитализације, тј. коригован пад капиталне вриједности РНАФ, може приказати као „расход Владе РС", те да је 326.269.777,00 КМ бесповратно изгубљено за Републику Српску, што ће рећи ваљда (на малом процентуалном узорку акција којима се трговало и тргује) однос велике потражње несувислих инвеститора код најаве „да Руси долазе", и још веће понуде акција кад су схватили да РНАФ неће остваривати добит, већ је тај посао препуштен предузећу Оптима Гроуп д.о.о., све са уплаћеним порезом Републици Српкој.

Не знам колико би ме неко морао платити да приказујем репрограм пореза и доприноса (139.787.628,06 КМ) и као „приход" и као „расход" Владе РС; да кредит Рафинерији „дозначен" од стране Њефтегазинкора (након приватизације, вјероватно за намиривање повјерилаца, реконструкцију и инвестиције) у износу од 112.500.000,00 евра приказујем било гдје у смислу односа Продавца (Владе РС) и Купца (Њефтегазинкора), а камоли у „расходу" Владе РС; да тврдим како корисник јединог транспортног пута, уколико постане његов власник „постане монополиста", итд… итд…

Не знам колико да смо као народ били „поробљени", и да не вјерујемо како се ишта у Републици Српској може урадити како ваља, „заробљеног" ума толико не можемо бити, да повјерујемо у причу како је приватизацијом нафтне индустрије Република Српска изгубила 549.541.859,69 КМ.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *