Радници ”Неимарства”: Либија је уређена, а народ је добронамјеран

ТРЕБИЊЕ – Либија је специфична земља која вам се увуче под кожу након пар мјесеци боравка у њој, а тамошње становништво је добронамјерно према странцима, па ниједног тренутка нисмо осјећали страх током боравка посљедњих мјесеци, испричао је Срни Радомир Трапарић, директор грађевинског предузећа “Неимарство” након што се из Либије вратио у Требиње. Трапарић, који је […]

среда, март 23, 2011 / 18:00

ТРЕБИЊЕ – Либија је специфична земља која вам се увуче под кожу након пар мјесеци боравка у њој, а тамошње становништво је добронамјерно према странцима, па ниједног тренутка нисмо осјећали страх током боравка посљедњих мјесеци, испричао је Срни Радомир Трапарић, директор грађевинског предузећа “Неимарство” након што се из Либије вратио у Требиње.

Трапарић, који је синоћ допутовао из Триполија гдје су радници требињског "Неимарства" посљедњих десет мјесеци градили тамошњу болницу, каже да приликом евакуације нису имали никавих проблема, као ни током боравка у том граду.

"Ни у једном тренутку нисмо осјећали страх за своју безбједност, нити смо били угрожени на било који начин, већ смо једноставно осјетили да је бесмислено да будемо тамо, а градња је обустављена", рекао је Трапарић, истичући да их је једино било страх да путеви не буду не блокирани у потпуности.

Са Трапарићем је био још један радник требињске грађевинске фирме и преводилац који су заједно са још шесторо колега из фирми "Енергоинвест" и "Босна С" уз пратњу возила представника амбасаде БиХ у Триполију таксијима дошли до Туниса, а затим авионом до Београда.

"Приликом евакуације није било никаквих проблема. Војска је била наоружана и врло често су нас заустављали, али на одговор да смо из БиХ пуштали су нас, не тражећи нам ни пасоше", нагласио је Трапарић.

Осврћући се на претходна два мјесеца, Трапарић истиче да је само у фебруару једну ноћ у Триполију било алармантно када је запаљено неколико полицијских станица и зграда парламента, након чега се све смирило и нормализовало, каква је ситуација и данас.

"Био сам у Сарајеву када се заратило. Када су почели немири прву ноћ све је опљачкано и поломљено, док у Триполију те ноћи нико ништа није дирао, ниједна радња није опљачкана нити девастирана", прича своје импресије Трапарић.

Он каже да не знају стварно стање у осталим градовима Либије, али да су приликом евакуације и приласка до Триполија могли да примијете да је било артиљеријских дејстава, али да они не знају детаље.

"Болница коју смо ми градили била је у центру Триполија, а ми смо били смјештени у близини у једној кући.Нормално смо се кретали и куповали, све је радило. Ни по ноћи нам нико није бранио да се крећемо", каже Трапарић и додаје да су били у сталном контакту са амбасадом БиХ која им је пуно помогла.

Он је истакао да је убијеђен да социјална компонента не може бити разлог немира, јер, како каже, све много боље ријешене него у многим другим земаљама, те додаје да му прича да нису нису имали слободе није јасна.

"То је специфична земља. На први поглед све изгледа прљаво, несређено, хаос у саобраћају, али након неког времена проведеног у тој земљи, схватите да је то пијесак из пустиње који је свугдје присутан, и да, у ствари, све функционише као ријетко гдје. Постоје ти фанатици који раде то што раде, али генерално народ је добронамјеран", нагласио је Трапарић и напоменуо да је већина становништва у Триполију лојална Муамеру Гадафију.

Према Трапарићевим ријечима, у Либији је из БиХ, осим педестак медицинских радника распоређених у разним болницама, остало и радника који су радили у фабрици сокова "Џафара".

Трапарић је рекао да ће пратити ситуацију у Либији и да ће се, када буду створени услови, требињски неимари без размишљања поновово вратити у ту земљу како би наставили градњу започетих пројеката.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. e, pa dragi moji Trebinjci, objasnite vi to radmanoviću.
    on i njegov šef, od nekidan kada je digao ruku za bombardovanje libije nisu više samo kriminalci, pohlepni i samoživi neprijatelji svoga vlastitog naroda, već su i ubice libijskog naroda.
    Sram ga bilo, otpala ruka svakom onome ko ju je digao protiv libijskog naroda, kao i onome ko je bio da se bombarduje moj srpski narod.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *