Радишић са два радника гради пословни комплекс

Миле Радишић морао би бити проглашен за најуспјешнијег привредника на планети у овом вијеку! Разлог је једноставан: његова фирма „Гранд траде“, која има само 2 (словима два) запослена радника, гради у сред Бање Луке баснословно скуп стамбено-пословни објекат, од 15 спратова над земљом и три под њом. О како великом пројекту се ради, свједочи чињеница […]

среда, август 22, 2012 / 12:21

Миле Радишић морао би бити проглашен за најуспјешнијег привредника на планети у овом вијеку!

Разлог је једноставан: његова фирма „Гранд траде“, која има само 2 (словима два) запослена радника, гради у сред Бање Луке баснословно скуп стамбено-пословни објекат, од 15 спратова над земљом и три под њом. О како великом пројекту се ради, свједочи чињеница да само у гаражама будућих „Кула“ има 12,6 хиљада м2.

Само неко генијалан, натчовјечанских могућности и, наравно, изузетно близак овдашњој власти, у стању је са два радника и фирмом чије је пословање било готово скроз залеђено током 2009, 2010. и 2011. године, могао је током 2012. кренути у пројекат свих пројеката са само два упосленика. При том је важно нагласити да у поменуте три године Радишићева фирма није имала на рачунима малтене ни жуте банке.

Према документима, које имате прилику видјети, стална имовина „Гранд траде“ током 2009., 2010. и 2011. године износила је цца 5,5 милиона КМ и ријеч је о 27 дунума земљишта које је овој фирми за багателних 4,4 милиона КМ уступио Град Бањалука још давне 2003. године.

Радишић је те паре требало да уплати мјесец дана по добијању рјешења за земљиште (крајем 2003.), али он није уплатио сав новац, што се види и из документације коју презентујемо, а у којој је под ставком „краткорочне финансијске обавезе“ наведено да је „Гранд траде“ добављачима дужан 1.423.786 КМ. Добављач је у овом случају Град, јер „Гранд траде“ других добављача није ни имао, што значи да до краја 2011. године он још увијек није исплатио сав новац за земљиште.

Специјално тужилаштво РС утврдило је током 2010. да је Радишић још 2004. године фалсификовао уплатнице, те да је Граду остао дужан најмање 960 хиљада КМ, али су и њему и одговорнима из градске управе „прогледали кроз прсте“!!!.

„Гранд траде" има и кредит од 4 милиона КМ, који помало отплаћује. Како није имао готово никаквих прихода, морао је лани да подигне краткорочни кредит од 157.768 КМ да би измирао рате за овај дугорочни милионски.

Радишић је на изградњи гаража за мегаобјекат ангажовао фирму „Бутмир“, чији је власник Хусеин Сејо Хасибовић, лични градитељ Златка Лагумџије, особа оптужена у афери „рекет“ и лик који је учествовао у пљачки милиона Евра Адила Зулфикарпашића, док је овај бошњачки политичар био на самртној постељи.

(Ускоро на овом блогу-Досије „Гранд траде“, или све што сте жељели да сазнате о додјели земљишта Радишићу, а није вам допуштено)



0 КОМЕНТАРА

  1. Devedesetih godina sva ta lokacija je bila SLOBODNA ZONA VISOKIH TEHNOLOGIJA. Čovijek koji je to napravio i u njoj bilo ŠEST FABRIKA-RADILO evo njegovoga CV pa vidite šta je onda bila ta lokacija a šta je danas. Koje su fabrike i kompanije došle na ove prostore. Otom ja govorim stalno. Program nam treba da dovedemo velike kompanije na naše prostore da zajedno sa nama projektuju razvoj.

    СЛОБОДАН (ОСТОЈА) Цвјетић, Предсједник

    ЛИЧНИ ПОДАЦИ:

    Датум и место рођења: 01.. Фебруар 1942, Лапово, Србија
    Држављанство: Србија („Србија и Црна Гора“) и „Босне и Херцеговине“
    Породица: Ожењен
    Адреса: книнска 9, Бања Лука
    Матерњи језик: српски језик
    Међународни језик: енглески

    ОБРАЗОВАЊЕ

    Студије електротехнике, дипломирани инжењер електронике на Електротехничком факултету Бањалуци (ИУ)
    Међународни стручњаци за програме „Цомпутерс анд мемори“ – Теледине систем фирме & ЕММ СЕСЦО (САД)
    Постдипломске студије у „технологија решавању развојних проблема“, Универзитет у Загребу („Европски центар за мир и развој“ (ЕЦПД) Универзитета Уједињених нација за мир)

    Професионалне активности
    1973-1975 „Електронска телепринтерски“ – „Руди Чајавец“, Истраживачки центар
    1975-1982 „Рачунарски системи Фабрика високо поуздане меморије“, „Руди Чајавец“, Професионална електроника
    1980/1981 „Стање и дугорочни развој истраживачких активности у БиХ“ (Група експерата у скупштини БиХ за развојну стратегију)

    Аутора програми
    1981/1991 „Програм Медицинске електронике“ (ПМЕ)
    1987-1991 Медицински Електроника, Центар за медицинска истраживања и развој јавног здравља, Бањалука

    Инвестициони програм (ПМЕ)
    Стварање „Међународног центра високих технологија“
    Стварање цврсте „Медицинска електроника“
    (Професионално едуковани за самосталан рад, следећи профитабилних центара:)

    Фабрике

    Фабрика пејсмејкере (имплантати) Телецтроницс (САД, Аустралија, Француска)
    Фабрика слушни апарат – Ректон (Швајцарска, Данска, САД)
    Фабрика кардиоваскуларне инструменти Хевлетт Пацкард (САД, Немачка)
    Фабрика лабораторијске опреме Иу производу (домаћа развој)
    Фабрика опреме Аудиологија Иу производу (домаћа развој)
    Фабрика опреме за рехабилитацију Иу домаћи производ (развој)
    Инжењеринг
    Израда пројеката у здравственим установама „Архинг“ (група архитеката из Бањалуке)
    Изградња здравствене установе „УНИЛЕС“, Словенија и Крајине, БиХ
    Образовање
    „Електронски техничара и медицинских инструмената сервисно“ „Технички центар Бања Лука“
    „Биомедицинске и клиничке инжењери“ Универзитет у Бањалуци
    „Специјалисти програм на носилаца развоја и технологија власницима“
    Развој
    Центар за медицинска истраживања и развој примарне здравствене заштите „др Андрија Штампар“
    Сарадња центар за сарадњу између Југославије здравствених услуга и Светске Здравствене Организације. Циљ је увођење савремене опреме у здравственим службама, за потребе примарне / превентивне здравствене заштите и образовања.
    „Институт за развој“ медицинских инструмената, специјалиста за софтвер
    Међународни пројекат „Развој експертских система“ (кардиологија, вертебрологи)
    Истраживачки пројекат, добио на јавно надметање, у сарадњи Италији / Југославија реф. Но ТТИ/тмц/3661, почевши од 19.06.1991 (1.5 милиона САД $, неповратив) 1992

    „Аутор Иницијатива“

    >> Европска будућност, програм за мир и развојЈ

    PA SADA SE SVI MORAMO ZAPITATI GDJE SU NAMA TAKVI LJUDI I ZAŠTO NJIH NE KORISTIMO ZA RAZVOJ NAŠE REPUBLIKE.

  2. To vam je otac i tvorac MEDECINSKE ELEKTRONIKE U Banja Luci.Pa evo šanse i ostalim kandidatima da stave svoj CV PA NEKA NAROD VIDI KO JE ŠTA RADIO I NAPRAVIO da se ne svađamo i ne nagađamo koji nam je kandidat najbolji. A naš narod ima loše navike da svoje velike ljude lako zaboravlja ili ih se sijeti poslije njihove smrti.Banja Luka je tada bila lider u regionalnom razvoju čitave BiH pa tako može da postane i danas. Bez integrisanog tj. cjelokupnoga razvoja RS nema ni dobre ekonomije.

  3. „Pobo Mile kocice…“

    Ispod je jedna druga vijest koja mozda …

    Шарићев хотел под хипотеком Ђукановићеве банке

    Луксузни хотел „Макс престиж“ у Будви који се формално води на српског држављанина Бојана Станојковића, главног ортака одбјеглог наркобоса Дарка Шарића, налази се под хипотеком Прве банке на износ од 15 милиона евра.

  4. Драги наш куме Миле!
    Само ти настави са радовима и не обазири се на ове завидљивце.
    Њима је криво што си ти тако паметан,вриједан,способан,школаован,честит а нарочито што имаш оваквог кума као што сам Ја.

    твој кум Миле

  5. Nažalost iz svih ovih komentara vidljivo je da se niko ne upušta u ozbiljnu diskusiju koja se zove RAZVOJ.Neznam zašto je naš narod tako nezainteresovan da priča o toj temi. A ova naša prepucavanja ne vode ničemu. Možda ipak i nismo zaslužili bolje,kada nas ne interesuje opstanak nas samih ovdje. Što bi to interesovalo bilo koga drugoga POGOTOVO ONE NA VLASTI kada im je ovako dobro. Uzimaju i rade koliko hoće i šta kod stignu. Neznam dali nam se dobro piše u budućnosti.

  6. Мићо, као што Славија рече, гдје ћеш причати о развоју док је пљачка у току, па ми би тако само даље развијали пљачкашки процес!
    То је исто као кад би сад у сред пожара око Требиња људи почели да разишљају о плантажама палми, ананаса, кивија,..умјесто да прво угасе пожар!?

  7. Samo na prvi pogled ova vijest nije direktno povezana sa „MILETOM“

    09. 10. 2012. | 13:46
    Za šest godina RS se zadužila za gotovo milijardu novih inokredita

    Republika Srpska se od 2005. do 2011.godine kod inostranih kreditora zadužila za novih gotovo milijardu maraka.

    Vanjski dug je posebno povećan u periodu 2009.-2011. i on u ukupnom dugu Republike Srpske, koji je na kraju prošle godine bio četiri milijarde i 249,35 miliona KM, iznosi dvije milijarde i 396,12 miliona KM.

    Republika Srpska je 2005. imala tzv.“stari dug“ od 997,4 miliona, a „novi“ od 689,6 miliona, što je ukupno iznosilo milijardu i 689,6 miliona KM.

    Nakon četiri godine „stari“ dug bio je 829,2 miliona, a „novi“ milijardu i 28 miliona, što je ukupno iznosilo milijardu i 857,5 miliona. Razlike koje se pojavljuju rezultat su otplaćenih glavnica, kao i „povlačenja“ ugovorenih/odobrenih kredita.

    Na kraju 2011. „stari“ vanjski dug RS-a bio je još manji i iznosio je 777,43 miliona, a novi dug se drastično povećao i bio je čak milijardu i 618 miliona KM ili u ukupnom iznosu dvije milijarde i 396,1 milion KM.

    „Posmatrajući kretanje stanja vanjskog duga vidljivo je da „stari“ dug kroz protekli period ima tendenciju pada (usljed njegovog redovnog servisiranja), a „novi“ tendenciju rasta u ukupnom stanju vanjskog duga Republike Srpske, a što je prouzrokovano novim zaduženjima i kontinuiranim povlačenjem sredstava u svrhu finansiranja projekata čija je implementacija u toku“, priznaje i Vlada RS-a u informaciji o dugu sa stanjem na kraju prošle godine.

    Kraj 2011. RS je dočela s ukupnim dugom od četiri milijarde i 249,35 miliona KM, a njen unutrašnji dug bio je milijardu i 853,23 miliona KM, a čine ga: dug Republike Srpske (budžeta) u iznosu od milijardu i 440,71 milion KM, zatim dug općina u iznosu od 255,89 miliona KM i dug fondova socijalne sigurnosti iznosi 156,63 miliona KM.

    Iznos ukupnog duga Republike Srpske od četiri milijarde i 249,35 miliona KM u odnosu na BDP iznosi 49,17 posto, s tim da je Vlada RS-a procijenila BDP-a za 2011. godinu od osam milijardi i 642 miliona KM.

    Iznos javnog duga Republike Srpske na dan 31.decembra 2011. je bio tri milijarde i 568,94 miliona KM i u odnosu na BDP iznosi 41,30 posto.

    U RS-u je u 2011. povučeno 538,32 miliona KM kreditnih sredstava, i to po osnovu: vanjskog duga 255,94 miliona KM, indirektnog unutrašnjeg duga 85,5 miliona i unutrašnjeg duga 196,88 miliona, koji je upotrijebljen za finansiranje budžetskog deficita.

    Iz Vladine informacije vidljivo je i da su inostrana zaduženja u najvećem iznosu utrošena za javnu, odnosno budžetsku potrošnju, zatim za instrastrukturu i na kraju u privredu.

  8. Samo na prvi pogled ova vijest nije direktno povezana sa „MILETOM“

    09. 10. 2012. | 13:46
    Za šest godina RS se zadužila za gotovo milijardu novih inokredita

    Republika Srpska se od 2005. do 2011.godine kod inostranih kreditora zadužila za novih gotovo milijardu maraka.

    Vanjski dug je posebno povećan u periodu 2009.-2011. i on u ukupnom dugu Republike Srpske, koji je na kraju prošle godine bio četiri milijarde i 249,35 miliona KM, iznosi dvije milijarde i 396,12 miliona KM.

    Republika Srpska je 2005. imala tzv.“stari dug“ od 997,4 miliona, a „novi“ od 689,6 miliona, što je ukupno iznosilo milijardu i 689,6 miliona KM.

    Nakon četiri godine „stari“ dug bio je 829,2 miliona, a „novi“ milijardu i 28 miliona, što je ukupno iznosilo milijardu i 857,5 miliona. Razlike koje se pojavljuju rezultat su otplaćenih glavnica, kao i „povlačenja“ ugovorenih/odobrenih kredita.

    Na kraju 2011. „stari“ vanjski dug RS-a bio je još manji i iznosio je 777,43 miliona, a novi dug se drastično povećao i bio je čak milijardu i 618 miliona KM ili u ukupnom iznosu dvije milijarde i 396,1 milion KM.

    „Posmatrajući kretanje stanja vanjskog duga vidljivo je da „stari“ dug kroz protekli period ima tendenciju pada (usljed njegovog redovnog servisiranja), a „novi“ tendenciju rasta u ukupnom stanju vanjskog duga Republike Srpske, a što je prouzrokovano novim zaduženjima i kontinuiranim povlačenjem sredstava u svrhu finansiranja projekata čija je implementacija u toku“, priznaje i Vlada RS-a u informaciji o dugu sa stanjem na kraju prošle godine.

    Kraj 2011. RS je dočela s ukupnim dugom od četiri milijarde i 249,35 miliona KM, a njen unutrašnji dug bio je milijardu i 853,23 miliona KM, a čine ga: dug Republike Srpske (budžeta) u iznosu od milijardu i 440,71 milion KM, zatim dug općina u iznosu od 255,89 miliona KM i dug fondova socijalne sigurnosti iznosi 156,63 miliona KM.

    Iznos ukupnog duga Republike Srpske od četiri milijarde i 249,35 miliona KM u odnosu na BDP iznosi 49,17 posto, s tim da je Vlada RS-a procijenila BDP-a za 2011. godinu od osam milijardi i 642 miliona KM.

    Iznos javnog duga Republike Srpske na dan 31.decembra 2011. je bio tri milijarde i 568,94 miliona KM i u odnosu na BDP iznosi 41,30 posto.

    U RS-u je u 2011. povučeno 538,32 miliona KM kreditnih sredstava, i to po osnovu: vanjskog duga 255,94 miliona KM, indirektnog unutrašnjeg duga 85,5 miliona i unutrašnjeg duga 196,88 miliona, koji je upotrijebljen za finansiranje budžetskog deficita.

    Iz Vladine informacije vidljivo je i da su inostrana zaduženja u najvećem iznosu utrošena za javnu, odnosno budžetsku potrošnju, zatim za instrastrukturu i na kraju u privredu.

Оставите одговор на vozi misko Одустани од одговора