Раде Радивојац дао кућу избјеглици из Травника

Бањалучанин Раде Радивојац (84), бивши јасеновачки логораш, који је посредством Пресса РС пре петнаестак дана поштеној сиротињи или избјегличкој породици понудио викендицу на трајно коришћење, послије више од 100 телефонских позива и сусрета са потенцијалним станарима, своју кућу у Доњим Орловцима код Приједора дао је Драги Крстановићу, сиромашном избјеглици из Травника!

Раде, који није хтио да кућа буде празна поред толико сиромашних без крова над главом, каже да је његов оглас потврдио да у Српској скоро да нема поштене сиротиње.

– Нећете вјеровати, 99 одсто људи који су долазили хтјели су само да моја имовина постане њихово власништво. Осим градова Крајине, долазили су чак из Бијељине, Брчког, Братунца… Од више од сто примљених позива, само два човјека нису питала да ли могу да продају имање. Долазили су до моје куће у бањалучком насељу Туњице у најновијим аутомобилима који коштају по 45.000 КМ и тражили да им џабе препишем кућу – препричава Радивојац.

Многи хтјели да се овајде

Раде наводи да му је једна госпођа чак рекла да би викендицу користила за сусрете са швалером.

– Изјавила је да јој је незгодно да љубавника доводи кући јер муж може да је ухвати на дјелу. Одбио сам је, као што сам одбио и дјевојке које су навеле да би кућу мало користиле, па продале. Ти људи су се „примили” на моје ријечи да постоји могућност да поштеној сиротињи препишем викендицу. Једини циљ им је био да дођу у посјед имовине, а не да ту живе и стан колико-толико одржавају. Срећом, у мору заинтересованих нашао сам овог несрећника из Травника који се пати као и ја некада. Када је рекао да три дана хљеб није окусио и доказао да је болестан и неспособан за рад, одмах сам се одлучио за њега. Биће добар домаћин, а пожелио сам му да се опет ожени и доведе младу у своју нову кућу – истиче Раде.

Наш саговорник каже да ће викендицу ускоро окречити, обезбједити Драги дрва за зиму и бити стално уз њега.

– Гладан не смије да буде! Потписали смо и једногодишњи уговор о бесплатном коришћењу. Плаћаћу струју, воду и остало, и мјесечно му давати 40 КМ, а ако буде добар, преписаћу му ово трајно. Чак сам овластио синовца да настави бригу о Драги ако умрем, а овом приликом захваљујем редакцији Пресса РС јер сте објавили и ову причу која, нажалост, показује да многи грађани РС стално кукају, а гледају да се овајде. Као да су заборављени поштење, људство и чојство који су нас вијековима красили – истиче овај логораш, који цијелог живота помаже унесрећенима.