Рачић: КЦ Бања Лука у класичном дужничком ропству

Клинички центар Бања Лука налази се у класичном дужничком ропству, саопштио је вршилац дужности директора највеће здравствене установе у Републици Српској Душко Рачић. Укупна дуговања КЦ Бања Лука, навео је Рачић, достигла су износ од 50 милиона КМ, радницима доприноси на име пензионог и здравственог осигурања нису плаћени од аугуста 2012. године, а ту су […]

понедељак, април 29, 2013 / 14:03

Клинички центар Бања Лука налази се у класичном дужничком ропству, саопштио је вршилац дужности директора највеће здравствене установе у Републици Српској Душко Рачић.

Укупна дуговања КЦ Бања Лука, навео је Рачић, достигла су износ од 50 милиона КМ, радницима доприноси на име пензионог и здравственог осигурања нису плаћени од аугуста 2012. године, а ту су дуговања и према добављачима те комерцијалним банкама за које ова установа само по основу камата годишње издваја 3,5 милиона марака.

У бањалучком Клиничком центру запослено је близу 2.700 радника и у њему се свакодневно лијечи 1.100 пацијената. Из тих разлога, истакао је Рачић, без помоћи свих структура власти РС постоји озбиљна опасност да ова установа престане с радом.

У циљу стабилизације и консолидације стања у КЦ те осигуравања дневне ликвидности, Рачић који је на функцију в.д. генералног директора именован почетком овог мјесеца, јавности је данас представио свој извршни тим од пет чланова који би у наредном периоду требали ову установу ставити на ноге.

Рачић је саопштио да његов тим окончава нову систематизацију радних мјеста како би се утврдио вишак запослених, а донијета је и одлука о укидању свих уговорених плата које су биле далеко изнад оних које су регулисане гранским колективним уговором.

Посебан проблем у КЦ Бања Лука јесте недостатак лијекова, прије свега цитостатика, казао је Рачић. Потврдио је да је у претходном периоду кориштена пракса наручивања лијекова без сагласности управе КЦ те истакао да је донио одлуку о забрани таквог пословања.

Подсјећамо, након избора нове Владе РС са функције министра здравља смијењен је Ранко Шкрбић, а новоименовани министар Слободан Станић одмах је смијенио и цјелокупно руководство КЦ Бања Лука.

У ништа бољој финансијској ситуацији није ни Фонд здравства РС чија су дуговања близу 400 милиона КМ, али захтјеви опозиције да се отворе истраге о одговорности и Шкрбића и бивших челних људи фонда који су на тим позицијама били више од седам година за сада нису наишли на одјек код извршне власти и правосудних органа РС.



0 КОМЕНТАРА

  1. Dr. Račić je ok i sigurno hoće da nešto pomjeri naprijed, ali ne može se govoriti o mijenjanju nekih stvari koje su bile štetne, neprofesionalne pa možda čak i kriminalne, a da se ne govori o tome ko je za to odgovoran.

    Prema tome, Račiću će se vjerovati samo ako bude insistirao na odgovornosti onih koji su ostavili bolnicu bez citostatika, koji su skuplje nabavljali ljekove, pravili ugovore o radu sa astronomskim platama i koji su radili niz drugih štetnih stvari zbog kojeg je KC danas, kako reče Dr. Račić, u “dužničkom ropstvu”.

    Bez toga, Račić će biti shvaćen kao samo još jedan SNSD-ov stranački vojnik, koji će biti potrošen za kratko vrijeme.

  2. I ko je kriv za ovakvo stanje …. Federacija , opozicija , strani plaćenici …. ko ???? E moj jadni narode , hoćeš li ikada progledati? Hoćeš li ikada početi misliti svojom glavom?

  3. Дијагностикована је болест и то је предуслов како би се започела терапија. Чини се да се ипак највећи помак тренутно дешава у здравству, али зашто не извести пред суд јавности оне који су довели здравље народа у позицију дужничког ропства?

  4. Ko ih je doveo u duzničko ropstvo? Između ostalog jedan od krivaca je osoblje KC, zaposleni tamo u svom primitivizmu nisu mogle odoleti svom konzumerizmu da troše nezarađeno, strane banke su im dale mogućnost da troše preko plate. Gospodo lekari i ostali to što se se nazaduživali u KC sada vraćajte od plata.
    Kupovne moć njihovih usluga je sve manja, pa će i prihodi i bolesnih biti sve manji, moraju to imati u vidu.
    Rešenje otpuštanje viška zaspolenih i smanjenje plata, preusmeravanju u proizvodnju; na njivu za plugove ili u fabričke krugove, da malo osete strugove.

  5. SVETE BANDERE !!!!!!!!!

    Hrabrim koracima vlada korača u poglavnikov davno sanjani san: Zatiremo sve što je srpsko, materijalno, biološki , duhovno, kulturno, …. Još malo i Srba nestalo!!!!!!

    UBIJ SE , NESREĆO NAŠA !!!!!!!!!!!!!!!!!

  6. Glas Naroda, 30.04.2013. 20:16:32

    “u svom primitivizmu nisu mogle odoleti svom konzumerizmu”

    Позната реченица проф. Кулића! Није лоше подсјетити се с времена на вријеме: http://www.youtube.com/watch?v=Zan21w5Ca7s

    “……strane banke su im dale mogućnost da troše preko plate. Gospodo lekari i ostali to što se se nazaduživali u KC sada vraćajte od plata.”

    Oвдје сте дјелимично у праву. Лијечници су били плаћени више него Република Српска може реално да исплаћује. Међутим, та њихова примања су знатно испод нивоа примања у многим земљама Европе, а тражена су бранша на тржишту рада. Уколико их не исплатите, они ће отићи тамо гдје су боље плаћени. Рецимо, данас 30-ак доктора из УКЦ Бања Лука активно уче њемачки језик. То може довести до великог проблема за грађане Републике Српске,а онда ће до здравља морати преко граница Српске и то ће моћи само они који имају новац.Није нереално, изузев ако ће наставити на Медицинском факултету у Бањој Луци штанцати оне који полажу испите без показаног знања, што и није ријеткост. Што је рекао некадашњи радикалски посланик у НСРС из Требиња, др Спајић, “има доктора којима не бих дао да лијече моју крепалу мачку”. С друге стране, никоме не требају “стручњаци” с новоформираних бројних приватних универзитета, отвараних у халама пропалих фабрика. За њима нико неће заплакати, а ту постоји велики простор за смањење плата (у складу с потребама тржишта рада) и преусмјеравање у производњу, што активно заговарам годинама. Исти новац чак им исплатити из буџета, али да раде у производњи. Бар неће бити штете у смислу потрошње електирчне енергије, канцеларијског материјала и тоалет папира.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *