Путинов говор: Обнављамо везу наше прекинуте историје

Говор Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, на откривању споменика руским војницима из I светског рата у комплексу Поклонаја Гора код Москве, првог августа 2014.  Уважени пријатељи! Прије тачно једног вијека, Русија је била приморана да ступи у Први свјетски рат. Данас ми откривамо споменик њеним херојима – руским војницима и официрима. Откривамо га на […]

петак, август 1, 2014 / 22:52

Говор Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, на откривању споменика руским војницима из I светског рата у комплексу Поклонаја Гора код Москве, првог августа 2014.

 Уважени пријатељи!

Прије тачно једног вијека, Русија је била приморана да ступи у Први свјетски рат. Данас ми откривамо споменик њеним херојима – руским војницима и официрима. Откривамо га на мјесту које чува захвалну успомену на ратну славу Русије и свих који су током историје наше државе бранили њену независност, достојанство и слободу.

Своје заслужено мјесто данас овде заузимају војник Првог светског рата и његови ратни другови. Многи од њих борили су се касније и у Великом отаџбинском рату. Ови прекаљени ветерани надахнули су на подвиге младе војнике, предали им традицију ратног другарства, братства и војничке части.

Велику улогу у духовном расту нашег народа имале су тада вредности руске армије и херојско искуство генерације Првог светског рата. Њих је запало не само сурово искушење првог глобалног сукоба, већ и раскол у историји Русије учињен револуционарним превратом и братоубилачким грађанским ратом.

Њихови подвизи и жртве у име Русије дуго година су били осуђени на заборав. А сам Први светски рат, који цео свет назива Великим, био је избрисан из наше историје и назван просто „империјалистичким“.

Ми данас оживљавамо историјску истину о Првом светском рату и откривамо небројене примере личног јунаштва и војне вештине, истинитог родољубља руских војника и официра и целог руског друштва. Откривамо и улогу Русије у том сложном и преломном времену за свијет, посебно у предратним годинама. Она јасно одражава суштински карактер наше земље и нашег народа.

Током многих векова, Русија се залагала за снажне везе међу државама засноване на поверењу. Тако је било и на прагу Првог светског рата, када је Русија учинила све како би убиједила Европу да мирно и без крви ријеши сукоб између Србије и Аустро-Угарске. Али Русију нису послушали и она је морала да одговори на позив да заштити братски славенски народ и одбрани себе и своје грађане од напада извана.

Русија је испунила своју савезничку дужност. Њени напади у Пруској и Галицији омели су планове непријатеља, дозволили савезницима да одрже фронт и одбране Париз, и преусмерили пажњу непријатеља на исток, гдје су се руски пукови одлучно борили свом својом силом. Русија је издржала њихов удар, а затим прешла у напад. Цијели свијет је чуо о легендарном продору Брусилова.

Ту побједу су нашој земљи украли. Украли су је они који су призивали пораз своје земље, своје војске, који су сијали раздор унутар Русије и издали националне интересе како би себе довели на власт.

Данас ми обнављамо везу са временом и нашом непрекинутом историјом, враћањем херојима Првог свјетског рата, војницима и војсковођама, заслуженог мјеста у нашој историји и нашим срцима. Како вели наш народ: „боље касно, него никад“. Истина побјеђује на страницама књига и уџбеника, у медијима, у биоскопима и у споменицима попут овог који откривамо данас с вама.

Ово мора да се настави. Неопходан је обиман образовни рад и озбиљно истраживање архива. То ће нам омогућити разумијевање узрока и тока самог рата и састављање поименичних спискова учесника, како би нове генерације знале судбину својих предака и историју својих породица.

Од великог значаја је и достојно очување сјећања на руске војнике, проналажење и обиљежавање гробних мјеста Првог свјетског рата – којих је у Русији на стотине. У њима почивају војници различитих земаља, заувек спојени у заједничкој трагедији.

Они нас опомињу чему воде агресија и егоизам, када неограничене амбиције владара држава и политичких елита надвладају здрав разум и најуспјешнији континент свијета – Европу – уместо да чувају, поведу у пропаст. Добро би било да мислимо о томе и данас.

У историји свијета има много примјера стравичне цијене коју плаћамо када не слушамо једни друге, када газимо права, слободе и законите интересе других у име сопствених интереса и амбиција. Не би било лоше да научимо да гледамо и мислимо шта би донио следећи корак.

Крајње је вријеме да човјечанство научи и прихвати једну велику истину: да насиље рађа насиље. А пут ка миру и процвату гради се добром вољом, дијалогом и сјећањем на прошле ратове, на то ко их је отпочео и зашто.

Споменик војницима Првог свјетског рата није само посвећен њиховим подвизима, већ и упозорење и подсјећање свима нама колико је овај свијет крхак. Имамо обавезу да чувамо мир и најдрагоцјенију ствар на овој земљи – миран, спокојан и стабилан живот!

Вјечна успомена херојима Првог свјетског рата! Слава руском оружју и нашем војнику-хероју!

По-русски

Уважаемые друзья!

Ровно век назад Россия была вынуждена вступить в Первую мировую войну. И сегодня мы открываем мемориал её героям – российским солдатам и офицерам. Открываем на Поклонной горе, которая хранит благодарную память о ратной славе русского воинства, обо всех, кто на разных этапах истории нашего государства защищал его независимость, достоинство и свободу.

Своё законное место занял здесь и солдат Первой мировой, его боевые товарищи. Многим из них довелось сражаться затем и на фронтах Великой Отечественной войны. Закалённые ветераны вдохновляли на подвиги молодых бойцов, передавали им традиции боевого товарищества, братства, традиции воинской чести.

И большую роль в духовном подъёме нашего народа сыграли тогда великие ценности русской армии, героический опыт поколения Первой мировой войны. На его долю выпали не только суровые испытания первой глобальной мировой войны, но и революционный перелом, братоубийственная Гражданская война, расколовшая судьбу России.

Однако их подвиги, их жертвенность во имя России на долгие годы оказались в забвении. А сама Первая мировая, которую весь мир именует Великой, была вычеркнута из отечественной истории, называлась просто империалистической.

Сейчас мы возрождаем историческую правду о Первой мировой войне, и нам открываются несчётные примеры личного мужества и воинского искусства, истинного патриотизма российских солдат и офицеров, всего российского общества. Открывается сама роль России в то сложное, переломное для мира время, особенно в предвоенный период. Он отчётливо отражает определяющую черту характера нашей страны, нашего народа.

На протяжении многих веков Россия выступала за крепкие и доверительные отношения между государствами. Так было и накануне Первой мировой, когда Россия сделала всё, чтобы убедить Европу мирно, бескровно решить конфликт между Сербией и Австро-Венгрией. Но Россия не была услышана, и ей пришлось ответить на вызов, защищая братский славянский народ, ограждая себя, своих граждан от внешней угрозы.

Россия выполнила свой союзнический долг. Её наступления в Пруссии и в Галиции сорвали планы противника, позволили союзникам удержать фронт и защитить Париж, заставили врага бросить на восток, где отчаянно бились русские полки, значительную часть своих сил. Россия смогла сдержать этот натиск, а затем перейти в наступление. И весь мир услышал о легендарном Брусиловском прорыве.

Однако эта победа была украдена у страны. Украдена теми, кто призывал к поражению своего Отечества, своей армии, сеял распри внутри России, рвался к власти, предавая национальные интересы.

Сегодня мы восстанавливаем связь времён, непрерывность нашей истории, и Первая мировая война, её полководцы, солдаты обретают в ней достойное место (как у нас в народе говорят, «лучше поздно, чем никогда»), а в наших сердцах приобретается та священная память, что заслужили по праву воины Первой мировой. Справедливость торжествует на страницах книг и учебников, в средствах массовой информации, в кинолентах и, конечно, в таких мемориалах, который мы с вами открываем сегодня.

Это должно продолжаться. Необходима масштабная просветительская работа, серьёзные исследования в архивах. Они позволят точно узнать и причины, и ход этой войны, составить поимённый список её участников, чтобы новые поколения узнали о судьбе своих предков, сложили историю своих семей.

Принципиально важно достойно увековечить память о русских бойцах, найти и обустроить захоронения Первой мировой войны, которых в России немало – их сотни. Там покоятся воины разных стран, но все они навеки связаны общей трагедией.

Она напоминает о том, к чему приводят агрессия и эгоизм, непомерные амбиции руководителей государств и политических элит, берущие верх над здравым смыслом, и вместо сохранения самого благополучного континента мира – Европы – подвергают её опасностям. Хорошо бы помнить об этом и сегодня.

В мировой истории так много примеров, какой страшной ценой оборачивается нежелание слышать друг друга, попрание чужих прав и свобод, законных интересов в угоду своим интересам и амбициям. Неплохо бы научиться смотреть и считать хотя бы на шаг вперёд.

Человечеству давно пора понять и принять одну самую главную истину: насилие порождает насилие. А путь к миру и процветанию слагается доброй волей и диалогом и памятью об уроках прошедших войн, о том, кто и зачем их начинал.

Памятник воинам Первой мировой – не только дань великим подвигам. Это предостережение о том, что мир хрупок, напоминание всем нам об этом. И мы обязаны беречь мир, помнить, что самое ценное на земле – мирная, спокойная, стабильная жизнь!

Светлая память героям Первой мировой войны! Слава русскому оружию и нашему солдату-герою!

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *