Путин: Закон о страним НВО Американци имају од 1938. године!

У Русији дјелује 654 стране НВО, које су за четири мјесеца од увођења закона о страним агентима примиле готово милијарду долара иностраних донација. За то вријеме, у ЕУ и САД дјелују само двије руске НВО.

Владимир Путин, предсједник Руске Федерације, боравио је у званичној посјети Њемачкој, која је требала имати прије свега економски контекст при посјету сајму. Сам новинар интервјуа који слиједи у свом посљедњем питању предвиђа „политичку сијенку“ на економску посјету.

Очекивано, она се и десила. Не и случајно. Инцидент са дјевојкама у топлесу је био шлагворт да се покрене тема о тоталитаризму у Русији, а у свјетлу новог руског закона о невладиним организацијама, које уколико се баве политиком и финансирају из иностранства, морају бити правно регистроване као „страни агенти“.

Сам Путин је ту тему, са своје тачке гледишта, већ раније објаснио у интервјуу за њемачког јавног емитера АРД (Arbeitsgemeinschaft der öffentlich-rechtlichen Rundfunkanstalten der Bundesrepublik Deutschland). Већина западних медија није се ни потрудила да пренесе неке од кључних података на тему из иностранства финансираних НВО, па чак ни Ал Џазира или слични емитери. Просто је настављен једнострани пласман информација, гдје неколико пари обнажених женских груди увијек добро дође.

Фронтал је зато одлучио да преведе дио транскрипта интервјуа који је с Путином водио Јорг Шоненборн, а који се тичу овог проблема који је у Српској и Србији можда још и погубнији него што је то случај у Русији, која још увијек има обрисе велесиле. Просто наш јавни простор, који је због истог тог финансирања из иностранства у још горем самоубилачком и аутошовинистичком стању него руски, неће пропустити кроз филтер податке као онај да у четири мјесеца Запад филује НВО у Русији са готово милијарду долара. Новац који је довољан да се ријеши проблем банкарске кризе на Кипру.

Интервју за АРД

Јорг Шоненборн: Добро вече господине предсједниче. Њемачка и Русија уживају посебне односе и, економски говорећи, одлично се подударају. Ипак, постоје неке тешкоће са политичке тачке гледишта. Велики број Нијемаца прати упаде у руске канцеларије њемачких фондова са великом бригом. Руска јавност мора да је престрављена. Зашто то радите?

Владимир Путин: Ви сте ти који плашите њемачку јавност. Ништа слично се не дешава и молим вас да не плашите јавност. Медији би требали да преносе догађаје објективно. А шта значи објективно?

Нови закон усвојен крајем прошле године у Русији налаже да невладине организације (НВО) укључене у унутрашње политичке процесе у Русији и спонзорисане из иностранства морају да се региструју као „страни агенти“, дакле организације које учествују у политичком животу наше земље о трошку страних земаља. Ово није новост у међународној политици. Сличан закон је на снази у Сједињеним Америчким Државама још од 1938. године.

Ако имате нека додатна питања, биће ми задовољство одговорим у циљу разјашњења ситуације и да објасним вама и вашим, и у овом случају, нашим гледаоцима.

ЈШ: Господине предсједниче, није ми познато да се слични упади проводе у САД. По нашем мишљењу, термин „страни агент“, како би се те организације требале називати, звучи помало хладноратовски.

ВП: Допустите да објасним. Прије свега, САД су усвојиле сличан закон који је на снази још од тада (1938.) и наше, руске организације, слиједе исту праксу која је установљена у тој земљи деценијама прије.

Показаћу вам документ у којем, не тако давно, америчко Министарство правде тражи од НВО да доставе документа која потврђују да ће њихове активности бити финансиране из иностранства. Листа је веома дуга.

Ми смо усвојили сличан закон, који не забрањује ништа. Допустите да нагласим – закон не забрањује ништа, не ограничава ништа и не затвара ништа. Организацијама финансираним из иностранства није забрањено да врше било који тип активности, укључујући и унутрашње политичко ангажовање. Једина ствар коју хоћемо да знамо је ко добија новац и куда он иде. Понављам: овај закон није нешто што смо ми измислили.

Зашто ми мислимо да је то толико важно данас? Шта мислите колики је број НВО спонзорисаних од стране Русије, које раде у Европи? Имате ли представу?

ЈШ: Бојим се да не могу да то процијеним, господине предсједниче.

ВП: Дајте да вам ја кажем. Једна таква организација ради у Паризу, и једна у Сјеверној Америци. И то је то. Само двије – једна у САД и једна у Европи.

Постоји 654 НВО које дјелују у Руској Федерацији, које су спонзорисане, како се испоставља, из иностранства. 654 организације су озбиљна мрежа широм земље, која укључује и друге руске регионе.

За четири мјесеца по усвајању закона о којем говоримо, рачуни ових организација су се увећали за… шта мислите колико пара су добили? Тешко можете и замислити, ни ја сам нисам знао бројку: 28, 3 милијарде рубаља, што је готово милијарду америчких долара. Од тога 855 милиона рубљи преко дипломатских мисија.

Ове организације су укључене у унутрашње политичке активности. Зар наше друштво не би требало бити обавијештено ко добија новац и за које сврхе?

Такође бих волио да нагласим и желим то да знате, желим да људи у Европи, укључујући Њемачку, знају да нико не забрањује овим организацијама да проводе своје активности. Ми само тражимо да признају: Да, ми смо укључени у политичке активности и финансирани смо из иностранства. Јавност има право то да зна.

Нема потребе да се било ко плаши причама да се људи окупљају, хапсе, да им се конфискује својина, мада би конфискација била разуман потез ако ови људи крше закон. Неке административне санкције су предвиђене у овим случајевима, али мислим да то све потпада под правила уобичајена у цивилизованим друштвима.

Сада обратимо пажњу на документа које наше организације у САД морају обезбједити. Пазите ко тражи ова документа, а потписан је у дну странице – Контраобавјештајно одјељење. Не Врховни јавни правобранилац, већ Контраобавјештајно одјељење америчког Министарства правде (бави се борбом против шпијунаже оп.прев.).

Ово је званичан документ који је организација добила. Обратите пажњу и на број питања која постављају. Је ли ово демократски?

ЈШ: Господине предсједниче испитаћемо тај документ. Само ја не знам да су се било какве истраге дешавале у САД. Волио бих вас питати још једном: ми разумијемо демократију као суживот власти и опозиције. Политичка утакмица је неотуђиви дио исте. Да ли Русија треба јаку опозицију?

ВП: Наравно. Требамо најмање то. Вјерујем да данас без такмичења нема развоја ни у економији, ни у политици, те ми желимо да осигурамо овај развој за нашу земљу и наш народ.

Без тог такмичења нећемо бити у стању да доносимо учинковите, јасне и оправдане одлуке. Зато ћемо ми недвосмислено стремити да поставимо такмичење као угаони камен у свакој сфери нашег друштва, укључујући политику.

Али, ово не значи да опозиција треба да буде финансирана из иностранства, зар не? Или ви имате другачије мишљење?

ЈШ: Да ли то значи да опозиција има право да слободно учествује у демонстрацијама?

ВП: Апсолутно, док год поштују закон. Постоје одређена правила за разне облике политичких активности. Гласање представља јавно изражавање вашег мишљења, као што је и учествовање у демонстрацијама. Постоји закон. Добар или лош, он може бити промијењен демократским начином, али мора се поштовати до тад. Ordnung muss sein. То је добро познато правило. Оно је универзално и примјењиво у било којој земљи. Мора постојати ред и не смије бити хаоса. Сјеверна Африка је жив примјер у шта хаос води. Да ли било ко то жели?

Што се тиче активности опозиције, волио бих вам усмјерити пажњу на сљедеће чињенице. Не тако давно, политичке партије су морале имати 50.000 чланова да би се регистровале. Ми смо радикално смањили тај број и сада требате само 500 чланова да региструјете партију и да се укључите у политичке активности.

Већ се регистровало 37 партија и, ја мислим, још неколико десетина су попунили формуларе за пријаву. Тако ће то бити – ми ћемо охрабривати политичко надметање.

Промијенили смо процедуру за избор чланова горњег дома руског парламента, они се сада бирају тајним гласањем грађана њихових региона. Успут, мислим да се горњи дом њемачког парламента не бира на овај начин. Ако се не варам, његови чланови се бирају тајним гласањем од стране њихових посланика (landtag).

По овом питању ми смо отишли корак даље, а ту мислим на бирање челника руских региона (губернатора) који сам ја поново вратио. Вратили смо се на непосредно тајно гласање. Њемачка бира начелнике својих региона преко посланика.

Многи учесници нашег политичког живота су били мишљења да би требали да се вратимо формирању парламента кроз мјешовити изборни систем са простом већином и искључивом номинацијом преко партијских листа. Дошли смо на власт путем тог мјешовитог система, а сада настављамо даље, тражимо оне облике организовања нашег друштвеног и политичког живота, који ће нам бити најпогоднији у овом тренутку и који ће задовољити наше захтјеве и тежње као народа.

Ово се, наравно, тиче политичких партија такође. Природно, желимо политичко такмичење.

ЈШ: Путујете у Њемачку на велики трговачки сајам. Вјерујем да су економски односи између наших земаља важни за вас. Бринете ли се да ће ова питања о којима смо управо разговарали бацити сијенку на вашу посјету?

ВП: Не, напротив, веома ми је драго због тога. Драго ми је и због данашњег интервјуа такође, јер нам даје прилику да разјаснимо ситуацију, д аобјасимо шта се зпараво дешава и шта нас је нагнало на то.

И шта је ваше прво питање? О истрагама и хапшењима. Какве истраге? Каква хапшења? Ко је био ухапшен? Можете ли ми навести барем једно име? То није истина. Не измишљајте.

ЈШ: Ја нисам ништа говорио о хапшењима. Говорио сам о упадима (рацијама).

ВП: Звучи алармантно: Еј, људи! Погледајте! Ужасне ствари се дешавају овдје!

Па, да, постоји Врховни тужилац Руске Федерације који је обавезан да осигура да се закони усвојени у Руској Федерацији поштују.

Сви грађани, све организације, сви појединци и правна лица који дјелују у Русији морају водити рачуна да имају обавезу поштовања руских закона.