Прва пјесма руског двојца Т.А.Т.У. била о бомбардовању Србије

„Тату“, најпопуларнијa рускa поп-група у свијету, започела је своју каријеру пјесмом „Југославија“, посвећеном бомбардовању Београда од стране НАТО-а 1999. Група која је почетком трећег миленијума освојила свијет музиком, али и контраверзним имиџом, прву пјесму посветила је бомбардованој Србији, али та пјесма није ушла ни у један њихов албум. Ова дирљива балада одразила је расположење одређеног […]

уторак, децембар 25, 2012 / 17:10

„Тату“, најпопуларнијa рускa поп-група у свијету, започела је своју каријеру пјесмом „Југославија“, посвећеном бомбардовању Београда од стране НАТО-а 1999.

Група која је почетком трећег миленијума освојила свијет музиком, али и контраверзним имиџом, прву пјесму посветила је бомбардованој Србији, али та пјесма није ушла ни у један њихов албум.

Ова дирљива балада одразила је расположење одређеног дијела руског друштва, најрадикалније настројеног према Западу.

Композитор Александар Војтински је овако објаснио смисао песме: „Ми смо се осрамотили тиме што смо се уздржали од учешћа у рату. Ја сам и сам хтео да одем у Југославију, али сам се уплашио да ћу погинути. Овде сам замолио да ми се опрости мој кукавичлук.“

Пјесма није ушла ни у један албум групе „Тату“, јер је Војтински ускоро напустио пројекат, али је ипак постала најпознатије и једино дјело руске поп-културе посвећено ратовима 90-их у Југославији.

Тату: „Југославија“

Изнад вечерњег Дунава се шири
Бела боја, бела боја, бела боја.
И сећању се намеће мелодија
Протеклих година, протеклих година, протеклих година…

Нису се разлетеле као јата птица
Једноставне речи песме наше.
Ти одлазиш у огањ, Југославијо!
Без мене! Без мене! Без мене!

За ноћ под кишом олова,
За то што ја нисам ту негде,
Опрости ми, сестро моја, Југославијо!

За смрт под кишом пролећном,
За то што ти нисам био спасење!
Опрости ми, сестро моја, Југославијо!

Као црноока збуњена девојчица,
Стојиш на другој обали.
Али да допрем до те обале
Не могу, не могу, не могу.

Изнад вечерњег Дунава се шири
Бела боја, бела боја, бела боја.
И сећању се намеће мелодија
Протеклих година, протеклих година, протеклих година…



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *