Протести у преко 400 градова против Монсанта

Организатори су саопштили да је два милиона људи у САД и преко 50 других земаља учествовало на протестима против биотехнолошке компаније “Монсанто” која је највећи поризвођач хербицида глифосата и генетски модификованог сјемена. Учесници "Шетње против Монсанта" су рекли да су хтјели да скрену пажњу јавности на опасности од генетски модификоване хране и великих компанија које […]

недеља, мај 26, 2013 / 18:56

Организатори су саопштили да је два милиона људи у САД и преко 50 других земаља учествовало на протестима против биотехнолошке компаније “Монсанто” која је највећи поризвођач хербицида глифосата и генетски модификованог сјемена.

Учесници "Шетње против Монсанта" су рекли да су хтјели да скрену пажњу јавности на опасности од генетски модификоване хране и великих компанија које производе такву храну.

Оснивач покрета и организаторка "Шетње против Монсанта" Теми Канал је рекла да су протести одржани у 436 градова у 52 земље.

Покрет "Шетња против Монсанта" настао је прије само неколико мјесеци када је Теми Канал 28. фебруара направила "Фејсбук" страницу на којој је почела да позива на протест против начина пословања компаније "Монсанто".

"Да ми се придружило 3.000 људи сматрала бих то успјехом", изјавила је она јуче. Међутим њеном позиву се одазвало два милиона људи.

Она, блогерка и активисткиња из Сијетла Емили Ренсинк и Ник Барнаби из Анти-Медиа. орг сарађивали су са А Револт. орг дигиталном анархијом у обавјештавању свјетске јавности о протесту.

Друштвене мреже за протест против тровача

Каналова је рекла да је одзив био "невјероватан" и похвалила друштвене медије које је назвала средством за повећавање могућности активизма, пренио је АП.

Она је рекла да је захвална на томе што су протести били мирни и што нема извјештаја о хапшењима, упркос масовности.

"Било је моћно и инспиративно видјети толико људи, толико људи из различитих сфера живота како остављају по страни разлике и уједињују се. Ми ћемо наставити све док Монсанто не испуни захтјев потрошача. Они трују нашу дјецу, нашу планету. Ако ми нешто не преузмемо, ко ће?", додала је она.

"Монсанто", са сједиштем у Сент Луису, јуче је саопштио да поштује право људи да изражавају мишљење о тој теми, али да остаје при ставу да сјеме које производи побољшава пољопривреду зато што помаже фармерима да произведу више на својој земљи и да истовремено очувају ресурсе попут воде и енергије.

Не можете да бирате, није обиљежено

Америчка агенција за храну и лијекове не тражи да произвођачи на прехрамбеним производима морају да напишу информацију да се ради о генетски модификованој храни, али компаније које производе органску храну и неке потрошачке организације све интензивније траже да то постане обавезно. Оне тврде да се модификовано сјеме преноси са поља на поље и да загађује традиционалне усјеве.

Генетски модификоване биљке расту из сјемена које је направљено тако да буде отпорно на инсектициде и хербициде, имају додате нутритивне вриједности или повећавају приносе чиме доприносе побољшању у снабдијевању храном на глобалном нивоу.

Највећи дио кукуруза, соје и памука који се гаји у САД данас је генетски модификован. Међутим, неки генетски модификовани организми могу довести до озбиљних здравствених проблема и нанијети штету животној средини.

Употреба генетски модификоване хране посљедњих година је предмет све интензивније дебате и поборници здравог живота траже да се уведе обавезно обиљежавање генетски модификованих производа на етикетама, мада влада и многи научници тврде да је та технологија безбједна.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *