Промовисана „Историја Срба и Руса“

Историчар Јован Деретић, члан Руске академије наука и умјетности, у Требињу је промовисао књигу „Историја Срба и Руса“. Пише: Небојша Вукановић Дба братска словенска народа одувијек су имали блиске односе, али је било и тренутака када су међусобни интереси били супростављени. Србо и Руси су два братска словенска народа који су све до седмог вијека […]

петак, октобар 15, 2010 / 11:08

Историчар Јован Деретић, члан Руске академије наука и умјетности, у Требињу је промовисао књигу „Историја Срба и Руса“.

Пише: Небојша Вукановић

Дба братска словенска народа одувијек су имали блиске односе, али је било и тренутака када су међусобни интереси били супростављени.

Србо и Руси су два братска словенска народа који су све до седмог вијека имали заједничку историју. У свим великим ратовима Срби и Руси били су на истој страни, али је било и ријетких тренутака када су међусобни интереси били супростављени, и када су односи двије државе били затегнути. Србија и Бугарска су се бориле ко ће имати руску наклоност на Балкану, а иако су Срби у ратовима против Турака у 19-ом вијеку значајно помогли Русима да прошире територије и свој утицај, руска дипломатија у Сан-Стефану је заступала бугарске, а не српске интересе.

Професор Деретић сматра да су за то одговорне германске дипломате, које су биле бројне и имале велики утицај на двору Романових. Поред тога, током промоције своје последње објављене књиге „Историја Срба и Руса“ историчар Јован Деретић је истакао да су се Срби  сами ослободили турске окупације, док су Руси ослободили Бугаре, и због тога су они били у подређеном положају.

„Све до седмог, а у неким догађајима чак и до почетка деветог вијека, у кључним тренутцима кроз историју, ми смо дијелили судбину, патње и страдања. У свим великим ратовима у прошлости били смо на истој страни и имали смо заједничке непријатеље. Ми и Руси смо два братска словенска народа, веома блиска и повезана, и увијек смо једни другима били спремни да помогнемо. Односи два народа увије су били бољи од односа њихових представника и државника.

Нажалост било је и тренутака када су нам интереси били међусобно супростављени, нарочито током 19-ог вијека када смо водили борбу за ослобођење народа и стварање националне државе која би обухватила сва српска етничка подручја на балкану. Тачно је да смо имали и тренутака када смо се разочарали у руску политику. Тако је било и током сан-стефанског мира 1878. године када су Руси оворено стали и заступали бугарске интересе на штету Срба, аико смо ми ратовали на страни Руса, и помогли им у рату са Турцима. Срби су имали помоћ Русије у осободилачким ратовима, бунама и устанцима против Турака, али смо се самии ослободили вишевјековног ропства.

За разлику од нас, Бугаре су директно ослободили Руси, и зато су они ту земљу сматрали као свој протекторат и своју губернију. То је био и разлог зашто су Руси, помало себично, заступали бугарске интересе, и Ниш, Пирот, Врање и Лесковац прикључили тзв „Великој Бугарској“. Поред тога треба само погледати имена тадашњих руских дипломата, и схватићете да је мали број имао руска имена. Германски фактор је био бројан и утицајан у руској дипломатили током 19-ог вијека, и сигурно је да су их они више гурали у Азију, и настојали да их што више удаље не само од Срба, већ и од осталих словенских народа у Европи, јер су они жељели да код Словена имају доминантан утицај“, елаборира писац књиге Историја Срба и Руса.

Деретић је прошле године постао члан Руске академије наука, и један је од три Србина који су чланови ове велике и утицајне научне установе. Познати историчар није задовољан тренутним односима Србије и Русије, и сматра да би они могли да буду знатно бољи, и за погоршање односа оптужује актуелно руководство Србије које је превише окренуто Европи, него традиционалним савезницима и пријатељима.

„Што се тиче актуелних односа Срба и Руса ја морам да признам да нисам задовољан, и да би они могли да буду много бољи. Што се тиче става и држања Руса односи су добри, али су лоши од стране Срба. Политика Србије ништа не ваља, јер су Руси испали већи Срби од Срба. Мени су отворено рекли како ми можемо да бранимо Косово када га је Тадић и српско руководство не брани и када га је продало.

Тренутном политиком Србије према Русији, дошла је у питање и изградња Јужног ток гасовода и многе друге важне ствари јер Србија жели у НАТО пакт. Србији не треба савез са том војном алијансом, и затезање и нарушавање односа са Русијом и пријатељским народима. Оваквим ставовима ми губимо ослонац у спољној политици, и ми не треба да се љутимо на Русију јер не кваре они него Срби међусобне односе. Искрено се надам да ће се односи Србије и Русије поправити још на већи ниво у будућности, и да ће се промијенити ставови Србије према неким важним питањима“, истакао је професор Деретић.

Јован Деретић је рођен у Требињу, а од прошле године је члан Руске академије наука.

„Свугдје је поћи а кући доћи, и драго ми је да сам дошао у прилику да одржим предавање и промовишем своју књигу у родном граду. Ја сам 9-ог октобра прошле године нпостао члан Руске академије наука, и један сам од три Србина који су тренутно чланови ове престижне научне установе“, закључио је Деретић.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *