Процјена БИС-а: Свјетске банке морају да набаве 374 милијарде евра!

Према процјени Банке за међународна поравнања (БИС), да су нови прописи већ ступили на снагу, највеће свјетске банке морале би да “набаве” укупно 374 милијарде евра додатног капитала. Нови прописи поступно ће ступати на снагу од почетка сљедеће године, а у цијелости би требало да се почну примјењивати од 2019. године. БИС сваких пола године […]

петак, септембар 21, 2012 / 13:43

Према процјени Банке за међународна поравнања (БИС), да су нови прописи већ ступили на снагу, највеће свјетске банке морале би да “набаве” укупно 374 милијарде евра додатног капитала.

Нови прописи поступно ће ступати на снагу од почетка сљедеће године, а у цијелости би требало да се почну примјењивати од 2019. године.

БИС сваких пола године објављује процјене о износу који недостаје банкама да би достигле прописану стопу адекватности основног капитала од седам одсто.

Најновија процјена о недостатку 374 милијарде евра за 111 милијарди је мања од процјене коју је БИС имао у априлу.

Тада је БИС израчунао да би банке морале прикупити 486 милијарди евра да су прописи ступили на снагу крајем јуна прошле године.

Просјечна стопа адекватности основног капитала, према новим прописима, требало би да износи 7,7 одсто, а у узорку од 102 банке – њих 30 не би испунило те услове.

БИС наводи да се у узорку од 102 банке налази 13 америчких, 13 јапанских, осам њемачких, те по шест банака из Уједињеног Краљевства, Канаде, Кине и Турске…Имена банака нису наведена.

Европска агенција за банке (ЕБА) процијенила је да би 27 од 48 највећих банака морало да намакне 242 милијарде евра додатног капитала да је нови стандард био на снази у јуну прошле године.

Нови прописи могли би донијети проблеме у периферним економијама – упозоравају финансијски стручњаци.

Због нових прописа банке су посљедњих година присиљене да прикупе додатни капитал.

Нови приједлози у ЕУ иду у том правцу, јер се планира стварање Фонда у који ће све банке давати доприносе, а оне које се нађу у проблемима онда би се санирале управо средствима из тог фонда.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *