Привид или обмана: Милорад Додик или Дејвид Коперфилд?

Сада, када смо и званично ушли у референдумски процес, руководећи се оном ‘трипут мјери – једном режи’, бавићемо се мало теоретском разрадом привида и обмане у политици. Пише: Богдан Елез У теорији сам прочитао да се илузија политике може испољавати као привид или обмана. Привид је отприлике када постоји нека полуоствареност лијепог и добро уређеног […]

четвртак, април 14, 2011 / 11:39

Сада, када смо и званично ушли у референдумски процес, руководећи се оном ‘трипут мјери – једном режи’, бавићемо се мало теоретском разрадом привида и обмане у политици.

Пише: Богдан Елез

У теорији сам прочитао да се илузија политике може испољавати као привид или обмана. Привид је отприлике када постоји нека полуоствареност лијепог и добро уређеног друштва коју не прати неки посебан циљ онога који ствара илузију, политичког илузионисте, односно носиоца власти у датом друштву.

Када су дјеловање и свијест илузионисте руковођени, прије свега личним интересима и циљевима, као што су каријера, моћ, богаћење и сл., онда је политичка илузија обмана оних којима је илузија циљно намјењена. Тако каже теорија, а шта каже пракса, конкретно на овим нашим просторима, прије свега просторима Републике Српске.

Пракса каже да је цјелокупна савремена политичка историја ових простора историја привида и обмана, било да се ови елементи појављују самостално, у једном или другом облику, или заједно у некој хибридној мјешавини.

Краљевина СХС – прва обмана

Прва Југославија, односно Краљевина СХС, па касније Краљевина Југославија била је класичан примјер политичке обмане (свјесне или несвјене) српског народа да ће са осталим Јужним Словенима живјети срећно, задовољно у миру, толеранцији и просперитету у заједничкој држави.
Исход, жртве и негативне посљедице које је српски народ претрпио због тога добро су познате.

СФРЈ – први привид

Након Другог свјетског рата, вољом и договором великих сила, створена је СФРЈ. Пошто је обмана већ била учињена у претходној зајеници, овога пута се једино могло играти на карту привида, па је тако готово пола вијека стваран привид уређеног друштва социјалне правде и једнакости, гдје прије свега царују братство, јединство и љубав између њених народа.
Наравно, и овога пута привид је имао крвави исход.

Босна и Херцеговина – наставак привида

И поред свих крвавих ратова, поново живимо у једној врсти привида. Тај привид нам намеће међународна заједница, а он се зове Босна и Херцеговина. Овдје обмане нема, јасно је да се ради о привиду суживота, толеранције између конститутивних народа уз економско благостање на путу ка прикључењу ЕУ и НАТО.
Наравно, све по мјери Сарајева, Анкаре и Вашингтона.

Ко су наши илузионисти?

Али није једина илузија живота и политике Босна и Херцеговина. И ми у Републици Српској смо итекако изложени привиду и обмани као неизоставним елементима сваке политичке илузије. Прије свега то се односи на илузију живота у РС уопште (политичког, економског, културног и сваког другог).

Сама Република Српска као политичко-правна и национална категорија није политичка илузија, јер је настала као жеља српског народа за самосталношћу, очувањем идентитета и жртвовањем и борбом наших очева од којих су многи дали своје животе за своју отаџбину и народ. А да ли су се они борили за овакав живот, за овакву илузију, привид и обману живота у РС?

Да би се што боље схватила илузија живота и политике у РС морамо је прво «рашчланити на просте факторе», а ти рашчлањени фактори су: привид, обмана, носиоци политичке власти и народ.

Кренимо од носилаца политичке власти као оних који креирају политичку илузију. Да ли је политичка илузија за њих привид, обмана или обоје? Најтачније би било да се код њих политичка илузија испољава комбинацијом ова два елемента, с тенденцијом ка класичној политичкој обмани. Већина оних унутар владајућег миљеа добро живе, имају некретнине на неколико мјеста, имају по неколико прватних фирми, дјецу школују на универзитетима у иностранству. Неки имају и љубавнице…

Многи од њих, полазећи од властитог комформизма, заиста вјерују да ми живимо у сасвим пристојно уређеном и социјално одговорном друштву гдје има „мјеста под сунцем за сваког“.

Шта нам они креирају?

Како се данас политика рефлектује на обичан свијет у РС, односно како је њени кратори сервирају грађанима Републике Српске кроз привид или обману (у зависности како је грађани доживљавају):
• Република Српска је простор економске, социјалне, политичке и сваке друге стабилности и просперитета
• Република Српска има позитиван и стабилан раст друшптвеног бруто производа.
• Милорад Додик је човјек који је зауставио пренос надлежности институција РС на ниво БиХ и тако зауставио њено урушавање
• Милорад Додик се залаже за стварање трећег (хрватског) ентитета и подржава Хрвате у тим настојањима зато што ће то ојачати Републику Српску и њене политичке и економске позиције

• Влада води крајње одговорну социлајну и економску политику, тако да је угроженост категорија као што су пензионери, ратни инвалиди, борци и студенти посљедица глобалне економске кризе која се одражава на све сегменте друштва у Републици Српској, а не само на ове категорије
• СНСД-ова власт једина има ексклузивитет над идејама социјалне правде и једнакости, једина може стабилно да води и влада Републиком Српском и као таква уопште нема политичку алтернативу
• Власт социјалдемократа је крајње демократска а Република Српска је мјесто највишег нивоа поштовања основних људских права, медијских слобода, слободе исказивања јавног мишљења и свега што иде уз то
• Република Српска је бољи дио БиХ
• Дисолуција БиХ је неминовна, а независност Републици Српској ће донијети управо Милорад Додик

(у сљедећем наставку бавимо се питањем – шта је реалност?)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *