Приватизација и ревизија: Лоше да не може горе

Економисти су се на ову тему баш расписали. Много критике и нешто приједлога за поправку су ту. Радници су у социјализму били власници фабрика. Кад је дошла транзиција, њихове фабрике су добиле другог власника, а њима су дати ваучери. И били су сретни кад су за двадесетак ваучера добили 100 марака! Они који су ваучерима […]

среда, мај 11, 2011 / 09:02

Економисти су се на ову тему баш расписали. Много критике и нешто приједлога за поправку су ту.

Радници су у социјализму били власници фабрика. Кад је дошла транзиција, њихове фабрике су добиле другог власника, а њима су дати ваучери. И били су сретни кад су за двадесетак ваучера добили 100 марака!

Они који су ваучерима купили акције неке фирме никако не знају када и колика дивиденда их на крају године следује.

И поврх свега, десило се да фабрике нису прорадиле, већ се препродају због земљишта и имовине, а привредних активности нема. Наши економисти одговарају на питања:

Какав је досадашњи учинак приватизације у Српској? Да ли се могло урадити другачије?Да ли је могућа ревизија, или национализација неких предузећа?

Светлана Ценић:

Светлана ЦенићИ онда и сада кажем исто – најгори могући модел приватизације. Неки су се хвалили њиме, данас га куде и окривљују за све. Могло се и тада другачије урадити, али се правио трули компромис, посебно кад почеше доносити одлуке шта нам је све стратешко.

Темељ успеха сваке приватизације је владавина права, а ми кренули без тога у приватизационе сватове. Што се тиче ревизије, видимо како је прошла са том већ чувеном Комисијом за ревизију и честитам садашњем челнику ове Комисије на поштеном ставу да је треба укинути.

Национализација? Може ако сте Чавез, односно ако имате нафту и чланица сте OPEC-a, а нећете у ЕУ. Мислите ли да је то могуће са потписаним Споразумом о стабилизацији и придруживању, са тзв. Европским путем, који подразумева и да је, наравно, приватна својина неприкосновена? Спада у темењна људска права, а подсећам да смо ми потписници свих конвенција које третирају људска права. Свака најава таквих потеза тера инвеститоре далеко одавде.

А шта се може урадити? Наравно јасно праћење уговора о приватизацији и владавина права у којој нема подобних и неподобних, привилегованих и жртвених јараца. Одузимање нелегално стечене имовине, односн о свака криминална приваизација подлеже томе, па шта се чека? Не треба национализација, већ одузимање оног што је криминалом стечено. Дође на исто, али бољи ефекти.

Уосталом, остало је још да се прода ово енегетског сектора (а почиње на мала врата), земља (која ће ускоро бити као суво злато, па отуд и код нас и у региону журба за неким агробанкама које ће узимати земљу под хипотеку), вода и људство по килограму живе ваге. Остало и нема купца више и нико неће огољене зграде и празне објекте.

Сад је битно и хитно створити амбијент за иновације, односно истраживање и развој и вратити на цену знање. То би требало бар да знају и они који лепе етикете „естрадних економиста“ сваком ко припита где су паре, али то раде из заветрине једне од владајућих странака, удобно заштићени широким леђима првог човека. А владавина права пре свега!

Алекса Милојевић:

Алекса МилојевићДа смо којим случајем, одлучили да се уништимо и за то се обратили свом најљућем непријатељу, тешко да би могао да смисли било шта боље него што смо ми сами себи овом приватизацијом. Досадашњи учинак приватизације је катастрофалан. То је пројекат самоуништења који се мора зауставити.

Највећи проблем је што је то боље и једино исправно већ постојало и било у пуном замаху када се је на њега сручила сва сила зла ове приватизације односно сва сила зла необуздане политичке похлепе да се из политичког безнађа стигне на сами политички врх. Уништено је оно што је гарантовало потпун и изузетан напредак привреде и друштва, како је то свугдје гдје је такав концепт приватизације остварен. На то мјесто стигао је најгори криминал сваке врсте и упорно уништавање привреде али и друштва у цјелини.

Ревизија приватизације схваћена као поправка постојећег модела није могућа. Она ће се морати напустити. Нужно је остварити нову приватизацију. Умјесто постојећег модела приватизације у чијем центру је надмоћни појединац са оствареном ситносопственичком својином потребно је остварити нову приватизацију која ће у центар поставити раднике као сувласнике и распршене спољне акционаре, са корпоративном својином као својом суштином.

Национализација неких предузећа би била штетна. Са претежног власништва појединаца нужно је прећи на корпоративну својину са претежним власништвом радника. То је проблем који се мора ријешити и немогуће га је избјећи. Они који су ради остварења својих политичких амбиција донијели ову приватизацију односно донијели оволико зла овом народу требали би да одговарају, да положе рачун народу. Очекиват је да ће се то догодити.

Други принцип којег је било нужно слиједити у приватизацији је да се новац од продаје не слива у буџет него да остаје у предузећу које се приватизује, односно дјелимично продаје. Да се је слиједио захтјев остварења најразвијеније приватне својине кроз приватизацију до значајније продаје не би ни дошло. Остварила би се продаја уз велике попусте и та средства би природно остајала у предузећима. Остварила би се њихова докапитализација кроз приватизацију. Повећала би се штедња и инвестиције у привреди, што би повукло развој напријед.

Да се је у нашој приватизацији остварила претежност власништва радника био би то уједно и начин да дођемо до најквалитетнијег власника у нашој привреди. Тада би био обезбјеђен дугорочан и стабилан развој наше привреде.
Сав проблем је што је то код нас било увелико остварено. Концепт приватизације 1997. године, који је био заснован на свим овим принципима био је већ увелико одмакао када се на њега сручила необуздана политичка амбиција, подржана од странаца и уништила га.

Да је умјесто ове, остварена приватизација 1997. године овај народ и Република Српска би сасвим другачије изгледали. Не би знали за сиромаштво, незапосленост, дугове, дефиците. Сачували би сву своју претходну привреду, посебно крупна индустријска предузећа, управо онако како је то остварено у Словенији од чије приватизације смо се безначајно разликовали. Али није нам се дало. Дозволи смо да интерес појединца буде јачи од интереса народа.

Синиша Божић

Приватизацијом је државни удио власништва у стотинама предузећа у РС заправо поклоњен приватним власницима сумњивих, често нечасних и криминалних намјера. Успијешне приватизације се на прсте једне руке могу пребројати. Новчани ефекти приватизације су јако скромни. Дозвољене су такве катастрофалне грешке у легислативи, као нпр. могућност трговања и куповање државног капитала старом девизном штедњом.

На макро плану, није дошло до новог запошљавања (стопа незапослености остала иста и прије и послије приватизације), инвестиције су биле недовољне, око 50% приватизованих предузећа је ликвидирано или у стечају, док су нови власници државног капитала исти ‘прелили’ у своја предузећа гдје су 100%тни власници, док је 750.000 малих акционара у РС остало практично без икакве вриједности својих акција (а често, и без права која им по том основу припадају).

Ревизија приватизације, или чак национализација јесу могући, али за то треба да постоји политичка воља, које-нема. А нема је зато што су се многи политичари (бивши и садашњи), директно и лично окористили од овакве приватизације.

Дамир Миљевић:

Осим братске приватизације Телекома која је била успијешна, а од које су паре спискане највећим дијелом улудо, досадашњи учинак приватизације је миноран.

Нормално да се могло другачије, но није се хтјело. При томе не треба заборавити да су за овај модел приватизације гласале све политичке партије давне 1998.године и да од тада нити једна власт у РС није имала храбрости да промијени концепт.

Ревизија приватизације је рађена и ништа од тога, а национализацију предузећа власт ради, али изгледа у функцији јефтине продаје оданим тајкунима.

Оно што мене брине је да власт због недостатка новца не посегне за приватизацијом енергетског сектора. Ако се то деси то ће бити дефинитивна продаја земље.



0 КОМЕНТАРА

  1. Док се српска братија (и сестринство) на теми о изборима у Мркоњићу свађају и „дијеле“ Републику Српску на источни и западни дио, враћајући се у 90-е, економија изгледа никог не занима.

    Госпођа Ценић рече да је кренула приватизација ЕПРС (на мала врата), што и ја мислим. Прича о Угљевику 2 јесте приватизација ЕПРС, па само да питамо уредника како то спријечити, ако би био љубазан да нам одговори!? Господин Миљевић наводи да ће то бити „дефинитивна продаја земље“, а ја подсјећам на ријечи уредника, господина Симића:

    „И, на крају, није да сам неки економиста, али не видим да у главама владајућих постоји нека економска визија или било какав сценарио за спас, осим да буџет напуне продајом Електропривреде.

    Уколико се то деси, лично ћу да позовем на демонстрације против тога, а онда нека се мисле колико ће људи тада изаћи на улицу.“ ( http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=17&idnovost=4214 )

    Да ли ћемо и даље бити нијеми посматрачи и „правити се“ да јавно-приватно партнерство у ТЕ Угљевик није баш продаја ЕПРС? Нама 10%, њима 90%, мање јавно, више приватно! И ко су они? Још не знамо ни ко нам је власник НИРС. ЕПРС је све што нам је остало.

    http://www.capital.ba/usvojeno-pismo-namjere-za-izgradnju-te-ugljevik-dva/

    А шта тек рећи за ове свињарије? http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:310094-Privatizacija-Elektroprivrede-RS-na-pomolu

    Не би било лоше да се о овим питањима огласи и СДС, с обзиром да су у НСРС тражили да се донесе одлука да се у приватизацију ЕПРС не улази у наредне 4 године. Колико се сјећам, владајућа већина није прихватила тај приједлог СДС-а?

  2. buddha, 11.05.2011. 14:38:51

    А како мислите да је могуће спријечити продају ЕПРС? Народ је или незаинтересован или јако престрашен. Као појединац ништа не можете учинити. Отпора нема и „електрична енергија пролази без проблема“:

    I=U/R (Омов закон), где је R електрични отпор, I јачина струје, а U електрични напон.

  3. Па колико је радника остало без посла и пропало у задњих 20 година. Што нису узели мотке па помлатили лопове? Неће ништа с неба пасти. Шта је урадио онај Зубизарета у ревизији приватизације и колико је наплатио то ништа?

  4. Врло једноставно Дражене, првих 7 дана мирно и достојанствено, других 7 звиждаљке и бубњеви, за трећу седмицу логистику и каменице, ако и то не уроди плодом вадити роре па чија мајка заплаче. Пушка њима, пушка нама, поштено и праведно па до краја, са овом политиком владајућих дошли смо до дна. Зар ћемо допустити да униште животе и оних што нису рођени? Наши су свакако уништени.

    Надам се да ће и страници схватити ко су ови политичари овдје и неће допустити да народ крвари.

    Јеботе кад погледаш уназад крао СДС (све вукао у оне гудуре и вукојебине Сарајевске), крадуцкао ПДП, а ови сад тако отворено и осионо узимају новац и још те праве будалом, а ретардирана стока (бирачко тијело СНСД) још аплаудира! x-(

  5. Буда, то је теорија. У пракси је мало другачије. Не вјерујем да ће доћи до масовнијег бунта становништва све док се не „ударе“ по џепу, буквално. Велика већина продају ЕПРС не доживљавају као да се нешто њихово продаје, али кад се „заврне“ оја плата, пензија, онда настаје игранка. Већ сам много пута овдје писао о егоизму и мазохизму људи овдје и нема потребе да понављам.

    Не бих волио да се овдје проспе ни кап крви. Радије сам да се демократски (на изборима) отјерају они који лоше раде, али ако продају ЕПРС, џаба нам избори. Друга је ствар што сам ја у мањини, а поштујем вољу већине. http://www.youtube.com/watch?v=3sD3U83FavY

    Заиста не знам колики нам је праг толеранције, с обзиром на то да смо жртве велике пљачке 20 година уназад. Једном ће сигурно да пукне!

  6. а зар Дражене мислиш да изборе добијају поштени и паметни или они са врећом пара, нико се не пита тада чија је то врећа и ко ће је послије враћати? важно је да се врећа види, то је код нас додик увео у праксу копирано од американаца, код њих је то мјеродавно колико је који кандидат за предсједника државе спреман да потроши пара на реквизите, параде, спектакл, лажни гламур, толико подршке и добије!
    Али они имају ратну машинерију, која ће све то брзо санирати без значајнијих последица, док код нас, глиб и ММФ једино чиме се крпи рупа на врећама!

    п.с. ено онај buddha поново лијечи своје фрустрације сарајевско-романијском регијом, па мораш укопчати да исто мислимо и ја мрзим вас такође и ваше вукојебине, запиздине, лијевча и мркоњиће..ма све заједно у пм.

  7. drazen78bl, 11.05.2011. 17:43:09

    Кад дође до игранке, онда не треба пустити да се заврши тек тако. Треба сву врхушку из власти изнабијати моткама, улетити у Скупштину, Владу, Милетове одаје и све што се затекне унутра и позицију и опозију шибати док се не упишају, а онда их пендречити зато што су се упишали.

    Само на тај начин будућа власт неће радити оно што су радиле све до сада (осим Букејловићеве).

  8. buddha, 12.05.2011. 09:32:13

    Никад нисам био за насиље, али пожељно је да се власт боји народа, а не обрнуто, како је сада. Када би се показало властодршцима да се могу сваких 6 мјесеци мијењати власти, радили би они за народ много боље. Фотеља је фотеља!

Оставите одговор на drazen78bl Одустани од одговора