Примаков: Вријеме је погодно за уједињење РС и Србије

Бивши руски премијер и садашњи предсједник Привредне коморе Руске Федерације, Евгениј Примаков, недавно је поводом десетогодишњице НАТО агресије на СР Југославију дао ексклузивни интервју за србијански НИН, у којем се недвосмислено дотакао питања независности РС. Главна тема разговора за угледни Београдски недељник, очекивано, била је питање јужне србијанске покрајине. Примаков каже да је веома добро […]

понедељак, март 23, 2009 / 17:45

Бивши руски премијер и садашњи предсједник Привредне коморе Руске Федерације, Евгениј Примаков, недавно је поводом десетогодишњице НАТО агресије на СР Југославију дао ексклузивни интервју за србијански НИН, у којем се недвосмислено дотакао питања независности РС.

Главна тема разговора за угледни Београдски недељник, очекивано, била је питање јужне србијанске покрајине. Примаков каже да је веома добро што је Србија поставила питање Косова пред међународним судом УН, али сумња да је могућ повратак на стање прије проглашења независности.

Његово мишљење је да би се требало посветити рјешавању оних проблема, који се реално могу рјешити: "Један од њих је, можда, предаја северног дела Косова Србима. Друго, сматрам да се сада могу решавати проблеми у Босни. Колико ми је познато, Република Српска за сада званично не поставља питање уједињења са Србијом. Али ко зна, све је могуће", закључује Примаков.

Обзиром на овај више него недвосмислен сигнал високог званичника, чији садашњи, а још и више бивши положај, дају једну кредибилну перспективу; питање је зашто српски политичари с обе стране Дрине, никако не могу да прилагоде своју диоптрију новонасталој ситуацији у свијету? У овом тренутку би Србији, којој и Хрватска шаље све питомије и пријатељскије сигнале, притиснута словеначким тврдим ставом по питању територијалног спора, далеко више одговарао овакав тајминг догађаја.

Са друге стране, без обзира на чињеницу да су за бољи стандард грађана у РС одговорне, прије свега, инвестиције из Русије и Србије; политичари из Српске и даље држе унутрашњу и спољнополитичку оријентацију, на нивоу страха и послушништва.

Примаковљева закључна ријеч: Али ко зна, све је могуће – требала би да изазове, ако не правдање, а онда конкретно образложење зашто се ништа не чини у овом правцу. У акцију су грађани српских државних творевина, одавно изгубили наду.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *