Прије мене, потоп!

Не, Луј XIV није то рекао. Он је рекао "Après moi, le déluge!" ( Иза мене, потоп! односно: Баш ме брига како ће послије мене бити!).

Луј XIV је био један, а у Републици Српској има много државних и „недржавних“ службеника који се тако понашају. Има много више оних који воле парафразу тих добро познатих ријечи француског краља из 17.вијека – „Avant moi, le déluge“ што у преводу значи : Прије мене, потоп! односно: Баш ме брига што је прије мене урађено – свијет почиње са мном!

Управо таква ситуација је присутна у туризму Републике Српске. Туристичка организација Републике Српске основана је одлуком Владе РС од 17.08.1998. године. У сарадњи са Министарством трговине и туризма ТОРС је радио на промоцији туристичких ресурса РС.

То је било вријеме када је штампана прва промотивна публикација о туристичким ресурсима РС; вријеме када су се у сарадњи са „ГЛАСОМ српским“ успјешно организовали туристички сајмови „ТУРС Бања Лука“ . Први у априлу 1997. са више од 50 излагача из Републике Српске и СР Југославије, трећи и посљедњи у априлу 2000. којом приликом су осим РС и СРЈ били присутни излагачи из Хрватске и Словеније. Та три сајма туризма у Бањој Луци нису се нимало постидјела послијератних сајмова некада велике и у туристичком свијету познате „Сарајевске туристичке берзе“ која се одржавала још од седамдесетих година прошлог вијека. Да није било уске сарадње и заједничког рада ТОРС-а и Министарства не би се данас могло говорити о успјешности сајмова и ТОРС-а као таквог.Тадашњи генерални директор и директор маркетинга „ГЛАСА српског“ ће се сигурно сложити са овим закључком.

У Министарству трговине и туризма, посебно ресору туризма, није се задатак развоја туризма оставио недовршеним. 1999. сачињена је „Стратегија развоја туризма РС за период 2000. – 2020.“ На изради Стратегије радили су компетентни и признати професори доктори са Економског факултета у Бањој Луци и ресорни помоћници Министарства.

Године 2001. долази до промјене власти. Нова Влада РС није заинтересована за туризам и његов развој. Промјеном власти долази и до промјене лица која су радила на одговорним мјестима у Министарству. Све што је до тада било учињено заборављено је, постало је неважно. Сајмова више није било, промотивних публикација није било, а Туристичка организација РС се напросто угасила. Не зна се када ни на који начин. Исто тако угасила се свака помисао о туризму у Републици Српској.

Како онда данас постоји ТОРС? Вјероватно је некоме требало пронаћи радно мјесто и када се размишљало гдје и какво, неко се сјетио туризма. И тада први пут долазимо до парафразе „Avant moi, le déluge!“. Зар је важно што већ постоји одлука Владе РС о оснивању Туристичке организације РС? Идемо ми донијети своју одлуку о оснивању ТОРС-а. И тако дана 23.12.2004. године Влада РС доноси одлуку о оснивању Туристичке организације РС, која почиње са радом 2005. године. Садашњи ТОРС је насљедник организације основане 2004. године, а не оне из 1998.

Управо тако се понашао и бивши Министар трговине и туризма, госп. Предраг Глухаковић изјављујући за „Политику“ дана 23.08.2010. да је „ у протекле четири године у овој области учињено више него у претходних 14, истичући да је само у сектор туризма Влада РС уложила више од 36 милиона КМ, од чега су у Јахорину уложена 22 милиона, докапитализацију Бање Врућица око 6 милиона, осам мањих пројеката приватне иницијативе у туризму 2,5 милиона. Нагласио је да је „грант за мале пројекте у туризму који је у 2006. години био 150.000 КМ у прошлој повећан на 1.850.000 КМ, а у овој години износи 1,5 милиона КМ.“

Нормално да господин Глухаковић овако говори јер он није био ни близу када се туризам Републике Српске „из пепела стварао“. А шта је он то учинио у своје 4 године мандата? Управо по питању ТОРС-а: првог директора ТОРС-а је разријешио јер је то мјесто обећао сљедећем директору. Тог није разријешио већ му је дао прилику да „одступи са функције“ јер Управном одбору нимало није одговарало да, због директора и предсједника УО, буде повлачен по страницама градског часописа „Интермецо“. Трећи директор, моја маленкост (како не волим ову ријеч), који је добијао награде гдје год би се ТОРС појавио, био активан у давању интервјуа медијима који су их скоро сваки дан тражили, али исто тако и упозоравао министра Глухаковића на његове недопустиве кораке у промоцији, био је чак два пута разријешен (упркос пресуди Окружног суда у Бањој Луци). Четврти директор у мандату министра Глухаковића је још увијек в.д. директор јер му нити један од два, у касним педесетим годинама завршена, факултета није признат. Вјероватно га је предложио за ту функцију јер је и он сам у касним педесетим годинама успјешно дипломирао и магистрирао на Факултету за услужни бизнис у Новом Саду, факултету који ради при Новосадском сајму.

Министар Глухаковић је, каже, улагао у туристичке сврхе. Вјероватно је то тачно, али не зна се какве и чије. Само је министар Глухаковић знао који су то мањи пројекти приватне иницијативе у туризму који заслужују 2,5 милиона КМ. Насупрот томе је за промоцију туризма Републике Српске и ТОРС (организације коју је основала Влада РС управо ради промоције туризма РС!!!) уложио минимално. Боље речено, није уложио ништа.

Туристичка организације РС је имала право да аплицира за добијање средстава у износу од 30.000 КМ у оквиру гранта за мале пројекте, једнако као било који туристички или угоститељски субјект у Републици Српској. Улагао је у пројект „Туризам плус“ господина Златка Прленде, пројект који се сводио само на гастро манифестације по читавој Републици Српској и Босни и Херцеговини и упознавање са њиховим туристичко-угоститељским објектима. Престанком мандата господина Глухаковића престало је и снимање и емитовање тих емисија. Интересантно! Боље би било да је та средства уложио у финансирање довођења страних туристичких новинара којима би показали шта је то Република Српска, чиме располаже и какви људи у њој живе.

Господин Глухаковић је улагао и у штампање двају каталога о бањама РС. Први каталог је штампан у ужасно лошој техници, а други за корице има сјајну црну боју са рељефом листића што јако подсјећа на смртовнице. О садржају и сликама бања у каталозима не бих овом приликом говорила. Први је каталог чак био грађанима продаван у киосцима „Независних Новина“ на аутобуским станицама у Бањој Луци по цијени од 5 КМ. Затим, уложио је у штампање „Културист“-а, Часописа за туризам и културу РС. Изашло је нулто издање и још три, али ништа од тога није видјело свјетло дана.

Сајмове туризма више није радио „ГЛАС Српске“, Министарство трговине и туризма није нашло интереса нити воље да учествује у томе. Све је пуштено на вољу појединцу којем је најважније продати квадратни метар. Умјесто да се на темељима сајма „ТУРС Бања Лука“ направи сваку годину све јачи и све посјећенији сајам, како излагача тако и посјетилаца, сајамска манифестација се своди на штандове туристичких агенција, туристичких организација градова и општина којима штанд плаћа Министарство трговине и туризма како би се попунио простор и пријатеља који никада неће напустити Републику Српску, Туристичке организације Србије и Београда.

У кратком периоду његовог мандата, а да би се показало како се нешто ради, радило се на измјенама текста Закона о туризму, пречишћавању текста истог и на крају у 2011. години је, надам се, усвојен коначни Закон о туризму. Осим Закона о туризму министар Глухаковић је, не знајући или не желећи знати да постоји Стратегија туризма РС до 2020. године, објавио тендер за израду „Стратегије развоја туризма РС за период од 2011. до 2020. године“. Умјесто да консултује већ постојећу Стратегију и да је прилагоди новинама у општем развоју Републике Српске министар Глухаковић је утрошио пар стотина хиљада КМ за нову.

Осим „Avant moi, le déluge!“ код Господина Глухаковића стоји и „Après moi, le déluge!“. Оставио је ТОРС да и даље грца у недостатку финансијских средстава јер није ништа учинио да иста постане буџетски корисник, што по закону треба и да буде, јер није спровео у дјело Закон о боравишној такси (када би сви угоститељски субјекти уплатили боравишну таксу како закон тражи проблем финансирања ТОРС-а и ТО градова и општина био би увелике смањен), није спровео Закон о туристичкој накнади, односно чланарини, средства које би знатно олакшала рад и живот како ТОРС-а тако и ТО градова и општина.

Потпуно се слажем са господином Глухаковићем када каже да је „ у протекле четири године у овој области учињено више него у претходних 14“, само не позитивних, већ веома негативних потеза. Говорим само о туристичкој сфери, друга ме не интересује.
За крај, одговорно тврдим да је промоција туризма Републике Српске у поређењу периода 1998. године и данас пала „ с коња на магарца!“. Од промоције Републике Српске као самосталне јединке до промоције Републике Српске као „прирепка“ Федерацији БиХ.

О томе како и на који начин је Република Српска промовисана као туристичка земља, земља обичних људи и туристичких ресурса другом приликом.

Гордана Скендерија, проф.