Превише гледао комунистичке филмове, па остао без посла

Кувар једног скадарлијског ресторана добио је отказ, јер је жестоко приговорио музици. Зашто свирају пјесму Лили Марлен?

петак, децембар 9, 2016 / 09:57

Кувар једног скадарлијског ресторана добио је отказ, јер је жестоко приговорио музици. Зашто свирају пјесму Лили Марлен?

Пише: Марко Шикуљак

Након његовог излета из кухиње, менаџер ресторана га је подсјетио да је запослен као кувар, а не музички уредник, и рекао да више не мора долазити на посао.

Све звучи као пародија сцене из једног од популарних југословенских филмова, Балкан Експрес, у коме њемачки војници батинама натјерају пјевача да изведеЛили Марлен. Управо због снажне асоцијације на иконичан моменат самоуправног социјалистичког филма, вијест о несретном кувару одјекнула је српским медијским простором. И постала тема о којој свако мора имати мишљење.

Претежно мишљење је изражено и кроз саму вијест која је све покренула. У њој се дефинише да је кувар остао без посла због патриотизма, и тога што није трпио да се њемачким туристима свира пјесма која је симбол окупације.

Такво одређење је примамљиво, али неодрживо.

Спорна пјесма Лили Марлен настала је 1917. и била је популарна широм Европе, а током Другог свјетског рата слушала се на обе стране. Снимљена је и на енглеском језику. На Радио Београду се пуштала чешће, због недостатка плоча са музиком која би одговарала окупационој власти. И сама Лили Марлен, која пјева о љубавном састанку код фењера испред касарне, од стране вођства трећег Рајха није била омиљена, па је препоручено да се не емитује. Будући да је била велики хит, то у пракси никада није прошло.

Нигдје у свијету не постоје негативне конотације у вези са овом пјесмом. Она је само једна од популарних пјесама из тог периода. Као што су током 90-их војници ратова на Балкану вољели пјесму Џеја Рамадановског, Недеља (и сви су ту, а мене тамо нема…) или као што ваљда нико за 20-ак година неће престрого судити Миљацки, јер је била омиљена пјесма Ивице Дачића.

Једини разлог за асоцијације и читав случај који је Лили направила у Скадарлији, јесте поменута култна сцена југословенског филма, и утисак који он оставља. То мора да је нека страшна пјесма, јер Тома Здравковић у филму Балкан Експрес пјева окупатору (за сличне ствари комунисти су 1944. године стрељали или судили по Београду), али неће да пјева тражену пјесму.

Невјероватно звучи, али заиста има људи који тешко разлучују стварне од филмских догађаја. Не схватајући да се понашају по сулудим матрицама које су наметнули управо србофоби. Примјерице, Жарко Кораћ је упозоравао Новака Ђоковића да обрати пажњу на дизање три прста, јер је то поздрав "под којим су чињени ратни злочини". Сличне аргументе користили су и они који су писали против Вука Јеремића и Марша на Дрину, који је изведен у Уједињеним нацијама.

Упркос сценама из филма, нема других примјера да Срби имају емотивне трауме које изазивају тактови ове пјесме. Исту је у Сава центру, уз пренос на РТС пјевала Екстра Нена, и нико се није скандализовао због тога. Шта више, тактови ове пјесме уз жешћи аранжман, искориштен је за једну од пјесама Звездиних навијача. А они барем нису познати као симпатизери окупације Србије.

Шта је у позадини цијеле реакције око овог случаја, и уздизање куваревог поступка? Пазите, говоримо о земљи у којој више од деценије побјеђују евроквислиншке странке.

Говоримо у земљи која пријатељима назива Клинтона и Бајдена, те их са почастима дочекује; док они мисле да је њихова одлука о бомбардовању била одличан посао, који је дао жељене резултате.

Говоримо о земљи која је добар дио своје привреде и тржишта практично поклонила непријатељкој земљи, која је у више наврата вршила погроме над Србима.

Говоримо о народу који масовно пише латиницом, не доживљавајући то као писмо које су му наметали сви окупатори, са нагласком на оне у Срему, у циљу затирања националне свијести!

У питању је феномен удбашког национализма, лажног национализма који је обликованог по комунистичком моделу. Дало би се о њему написати и научни рад, али у најкраћем ћете га познати по томе што у сваком погледу национализам обликује и представља очима његових непријатеља. А ту се национализам представља као локање у кафани, празно србовање, тражење непријатеља у свему и свачему, те са тим повезано опште незнање.

Основни циљ удбашког национализма је не препознати суштинске проблеме, јер се маса тако без проблема држи под контролом, а вентил јој се пушта испразним манифестацијама "националног поноса". Макар то била прича о храбром кувару који је храбро, пред њемачким новоокупатором, показао да "постоји нешто што се зове понос".

Јер, као што каже и сам цар Лазар, не иде се на њемачке туристе са мишљу колика је њихова сила, већ колика је светиња која се брани. А то су ране Томе Здравковића.

Не значи, наравно, да Срби напрасно и насилно требају да заволе Нијемце, како је то учинио њихов премијер. Али не требају ни да буду под утисцима комунистичке пропагандне машинерије, која је од Нијемца направила архетип српског непријатеља. Док истовремено пате за љубављу Хрвата, перверзно жалећи што они не воле ни њихову чоколаду.

Нијемац који и долази у Србију да провоцира наручујући пјесму Лили Марлен, не постоји нигдје сем у српској машти. Да та пјесма има везе са нацизмом у европском јавном дискурсу, сами би је Нијемци прекинули.

Тако су издресирани од 1945.



0 КОМЕНТАРА

  1. Колико видим по чланку на Википедији, на енглеском(!), та песма је постала популарна јер је пуштана са Радио Београда, од стране Немаца, по целој Европи 1941-1945.

    Е сада, да ли сам ја само необавештен, јер нисам гледао горе поменути филм или само наседам на Википедију као извор…

    Но то што кажеш да су Немци издресирани 1945. тј. ”де-нацификовани”, то би било лепо, али прва војна акција Немачке војске од Другог светског рата је управо било 1999. бомбардовањем Србије. Па после убијање цивила који су се повлачили са неотуђиве јужне српске покрајине, Косова и Метохије. И на крају слика Немачких војника у бункеру 1999. у Јарињима, који су војници Хитлерове Немачке:

    http://www.akademediasrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=4439:2011-10-07-08-17-53&catid=38:cat-komentari-vesti&Itemid=54

    Па ако је кувар био мало нервозан, мислим да може да му се прогледа кроз прсте.

    ”Зашто да му праштам за наседање на комунистичку пропаганду?”

    Хтели ми то да признамо или не, сви смо до неке мере добили њен утицај. Зар треба да се правимо да су Немци заиста наивни? Зар није било певања ”Данке Дојчланд”, од неке као што ти кажеш, ”непријатељске земље, која је у више наврата вршила погроме над Србима”, која је узгред и љубимац Немачке?

    Добијаш поене што у чланку не користиш, тако омиљени термин у ”непријатељској земљи”, Србијанци.

    Но с’обзиром да већ и сам набрајаш мане Србије, где људи не реагују на квизлиншку политику, пожељно је видети и овакав кобајаги патриотизам, јер гледано са стране, Србија се понаша као да у њој не живе људи. Већ само чека да испари.

Оставите одговор на змај огњени вук Одустани од одговора