Дани(ј)ел Симић

Пресуда Шешељу темељ за укидање Ефбиха?

Здраворазумски и праведно, ништа друго др Војиславу и нијесу могли, него да га ослободе. И одштету исплате. Али има времена за жалбу и робију. Хаг је то.

четвртак, март 31, 2016 / 17:02

Шешељев случај је можда најочигледнији доказ да је тзв. Међународни суд за злочине у бившој Југославији политички и естрадни. Нити пресуда Воји војводи долази случајно седам дана након оне Радовану. Тако и главна сврха данашњег читања пресуде, спада у домен индустрије забаве.

У Ефбиху и Загребачкој губернији намјерава изазвати вал згражавања и незадовољства, који путујући медијском магистралом у Српској и Србији треба узроковати индуковану психозу, по којој је овај суд ипак суд. А суд је колико је и тута суд. Из којег се пије млијеко.

Ништа од налаза тих злих лицемјера се не треба прихватати. Па ни ослобађајуће пресуде.

Лијева рука бога

За сада, представа је успјела у својој накани. Коментарише се пресуда, досадашња пракса квазисуда, прогнозира жалба, утицај на друге процесе… Све као да је НАТО-ова инквизиција из Ден Хага нека хуманистичка константа. Датост произашла из смислености, а не силеџијске неправде первертиране у испирање мозга.

Државе НАТО су од завршетка Хладног рата (не рачунајући раније) извршиле неколико класичних агресија (нпр. на Србију или Ирак), изазвале десетине грађанских ратова (нпр. Сирија и Украјина), намјерно гађале цивиле, рушиле мирнодопску инфраструктуру, убијале дјецу, користиле касетне бомбе и осиромашени уранијум.

Хаг суди другима, да се не би судило њима. Прави злочинци се скривају иза ове слатке представице, у којој се самопромовишу у десну руку Бога Свемогућег.

Воју за Рашу

Након четрдесетгодишње пресуде првом, од парламента именованом предсједнику Републике Српске, у Сарајеву и Неовисној Републици Хрватској је ишиштала очекивана хистерија националне недораслости.

Павелићевизована Радио-телевизија Загреб, одмах је спаковала емисију у којој је Звонимир Чичак најгласнији и најјаснији у захтјевима да се укине Република Српска. У том заносу одбија чак и инстант-оријентални, донирани плачипизам загребачког имама, који је у студио дошао са мало бијело-зеленог, сребреничког хеклераја за ревером.

И то је све.

Ваља нам још дотрпити жалбу на Караџића, плус осуда и жалба за Младића. Њима неће додијати, али ће додијати нама да их слушамо и нервирамо се.

Покидаше, колико укидоше

Дакле, личности чији су еквиваленти у Београду Соње Бисерко или Лихт, у Загребу се хелсиншки залажу за уздрмавање мировних споразума и предано раде на условима за нестабилност и рат. Није тако давно, пред крај мандата Месић пријетио слањем своја три мига из Јемена на Брчко.

У емисији нам је још Тонино Пицула демонстрирао да нема благе везе како се зове Додикова партија, а најреалнији је био некакав адвокат, који је тврдио да Хаг суди појединцима и да, нажалост, нема ефекта по Дејтонски мировни споразум и РС.

Било би стога, да РТРС није скуп фанова ХРТ, било заиста занимљиво организовати сличну емисију након пресуде Шешељу. Бавити се небулозама како је ослобађајућа пресуда јасан знак да се треба кренути ка укидању Ефбиха. Успостави Српске Републике Босне и Херцеговине, како смо и зацртали 09.01.1992.

Чињеница да се то неће десити, а таква расправа је бесмислена таман колико и укидање Српске, указује да је у медијско-менталном смислу овај шупљи суд ипак одрадио своје заглупљивање српства.

Загребу вечерас неће сметати да кроз етер тражи 28 година за вербални деликт, чак ни поред живе Руже Томашић и њених свјежих еуропарламентарских пријетњи Србима протјеривањем.

Офуцани кадилук и излизана неправда

По неколико ставки се да видјети да се ауторитет овог квазисуда руши и код њега самог. Односно, да његови финансијери желе покупити каблове и одвући сателитске антене на друго мјесто.

Само пуштање Шешеља је било мртви шоубизнис, којим се припремао терен за овакву пресуду. Чињеница да их предсједник Српске радикалне странке данас није удостојио ни сједењем пред камером и екраном видеолинка, а камо ли да му Србија плати карту до Холандије, указује на благу излапјелост ове колонијалне институције, од које су се некад тресле гаће свим друштвенополитичким руководиоцима српског националног поријекла.

Војвода је склоњен да не би сметао Ђинђићу и екипи у постмилошевићевској ери изборне Србије. Па су иза одсјечене главе нарасли Николић и Вучић. Данас га избори на којим се очекује да ће његов некадашњи мали од палубе помести конкуренцију, не враћају назад у Хаг. Изузимајући Николићеву недржавнички личну изјаву да је на исход пресуде "равнодушан" (Као да Шешељ није грађанин земље чији је предсједник?!), Србија се, не изручујући три радикала стазама Флоренс Артман, понијела прилично достојанствено у овом случају.

Цијена коју је Војислав платио у рату са Хагом је велика, али он је побиједио. Без обзира на исход жалбеног и изборног процеса, чињеница је да се Хаг обрукао чак и у својој кући. И да га врате у затвор на више деценија, Шешељ је опет побиједио. И сви ми који смо за њега навијали, јер је имао најбоље изгледе међу указамаћеним у Низоземској.

Србија Шешеља данас није чекала да се врати и да свој лик Мештровићевој скулптури на Калемегдану.

Ослободили су га слободног.



0 КОМЕНТАРА

  1. Inače, prihvatam presudu i slažem se da haški sud nije trebao uzimati u obzir govor mržnje nego prije svega, ličnu odgovornost, komandnu odgovornost i nesprečavanje i nekažnjavanje zločina.

    Isto tako, lično smatram da je trebalo suditi i ratnim huškačima, ali ako dvije decenije nakon rata takvi nisu osuđeni ni Šešelj ne treba biti izuzetak.

    Budimo iskreni – u pitanju je salonski četnik koji je i prije 25 godina bio nesposoban da pretrči sto metara, u ratu je prikupljao dobrovoljce kojima su upravljale tajne službe i nad kojim on nije imao komandnu odgovornost. Šešelj je bio pašče koje je laprdalo po medijima, lupetao gluposti o novim granicama na kavobagu i kavovcu.

    Njegova zasluga i odgovornost prema onima koje je huškao je to što ni on ni oni nikada više neće vidjeti ni Vivoviticu ni Savajevo ni Pvištinu,

    a sve su to mogli prije nego je Šešelj počeo prijetiti zahrđalim kašikama.

  2. Naravno buraz,
    svako od nas ima pravo na želje,
    ali i obavezu da prihvati realnost.

    A realnost je da je tribunal riječ za sud i u engleskom i u francuskom i mnogim drugim jezicima, ali uredu je da ti to ne znaš.

    Kao pto je taj Tribunal tijelo Ujedinjenih nacija čije sudije imenuje Generalna skupština i kao organ najviše institucije međunarodne organizacije ja kao stanovnik države za koju želim da bude dio tog sistema i prihvaćena u svijetu privatam sve odluke tog Tribunala.

  3. Писац овог текста сугерише да постоји веза у пресудама др Караџићу и др Шешељу, и да је и то део комбинаторике овог квазисуда. Може бит, заправо врло вероватно.

    Дуго беше ово суђење Војводи од Шевенингена, предуго. Провео је и више од деценије утамничен у хашком казамату, и ту се свашта издешавало, и ту ће остати упамћен барем по три ствари;
    1) Када је дошао у најтежу ситуацију, када су му судили, оклеветали и настојали онемоћити ваљану одбрану, и када су га притиснули уза зид, није клонуо духом, већ је пркосно поручио белсосветском олошу, и оним упосленим у хашком квази-суду, а и светским моћницима “можете сви редом да ми попушите ку*ац” и тиме још једном доказао знану чињеницу да ће Србин урадити или рећи оно што било коме другом не би ни пало на памет.
    2) У току овог судског процеса чак 3 пута му је изречена пресуда због непоштивања суда, тако нешто бизарно се није догодило у историји правосуђа, нити ће се догодити.
    3) И ето, пуних 13 година је чекао првостепену пресуду. Чекао, и дочекао.

    Људи се разумљиво питају, зашто се чекало толико са првостепеном пресудом, где је запело. Ја наравно одговор не знам, али могу донети једини логичан закључак. Свакако да ово ругло звано Хашки квазисуд није аутономно у раду, већ су ипак у питању извршиоци задатака. Али ти упосленици су и каријеристи, у току овог процеса многи су упрскали, тужиоци и судије, у судске списе је ушло много тога што није смело. Пресуду је написати лако, ништа лакше, тешко је написати образложење пресуде, наравно тешко ако морате задовољити послодавце, а опет задовољити и нека судска правила, принципе, форму, па самим тим уважити и судске списе са процеса.
    У бившој нам Југи, у Кривичном закону постојао је чувени члан 133. знан и као „вербални деликт“. Заправо, сводило се то на деликт мишљења, по којем су многи слободноумни људи и они који су дрзнули оспорити тековние тог идеолошког система и обрасца понашања, осуђени и одробијали вишегодишње робије. Јебај га, такво време беше.
    И у овом процесу, све је подсећало на ту причу, на нека времена тоталитарних режима. А како сам Војо и није имао неку улогу у ланцу командовања, процес се више бавио његовим неподобним политичким и другим ставовима, и све што би се написало у образложењу пресуде, сводило би се на „деликт мишљења“. Зато су судије биле на жеравици. На крају у избору, не угодити послодавцу, или пресудити пресуду која ће остати упамћена као пример накарадности, изабрали су ово прво.

    Њихов избор, а можда је и пресуда др Караџићу тако одредила, тако пресудили, ништа се неће променити, живот иде даље. Сад што је то донело мало душевног немира индоктринисаној и у мржњи задојеној гомили која битише ту у комшилуку нам, а богами и неким ухљебима у тим НВО, није ни њихов ни наш проблем.

  4. Možda ja mnogo što šta ne znam ali sigurno znam sljedeće:

    Nigdje na svijetu nisam vidio da na nekoj instituciji suda piše tribunal osim na haškoj a zašto je to tako pa upravo zato što ga imenuje politička institucija i to njezin Savjet bezbjednosti. Vidi se i vaše nepoznavanje elementarnih stvari kada je u pitanju institucija Ujedinjenih nacija. Očigledno vam se sviđa ideja da sudove treba staviti pod političku palicu i blago nama. Molim vas nemojte da polemišete sa mnom o pravu samo ćete ući u još veću dubiozu pa će vam ovdje zlonamjernici početi da pišu pjesme i pošalice da majka nije klela sina što se kockao nego što se „vadio“.

    Potpuno vas podržavam u vašem prihvatanju odluka tribunala i suda BiH kada su i jedan i drugi politička institucija, prvi zvanično a drugi iz „sijenke“ u rukama Bakira Izetbegovića i tajne muslimanske službe AID. Potpuno vas podržavam u vašoj podršci sudovima kada i jedan i drugi sud rade kako odgovara jednom narodu i koji to običan normalan musliman ne bi prihvatio. Pretpostavljam samo onaj savjesan i čovjek od struke.

    Nikad u životu neću reći da Srbi koji su osuđeni što u tribunalu što u sudu BiH da nisu činili zločine jer ja to ne znam da li su, a neko jeste sigurno jer ko je onda pobio tolike ljude. Ali se pitam ko je pobio pripadnike moga naroda, ko je ubio 30000 Srba, gdje su otišli i zašto su otišli Srbi iz Sarajeva, Mostara, Zenice i ostalih većih gradova u BiH koji su si u svim ovim gradovima participirali sa 30-40 procenata u ukupnoj strukturi stanovništva itd. Pitam se kakvi to više trebaju dokazi da se dokaže da je Naser Orić ratni zločinac, a osim dokumentacije gdje se to jasno može zaključiti ponudiš sudu i video snimak gdje se vidi kako ovaj zločinac ubija srpske zarobljenike i oni kažu da im to nije dovoljno-prvo u tribunalu u Hagu a pretpostavljam da će tako reći i u Sarajevu i onda treba da se pojavi Bakir na televiziji i kaže da mi treba da živimo zajedno, da treba da vjerujemo institucijama, da je tamo kuća prava a ne politika. Ja sam u ratu izgubio jednog rođaka i možda sam najnekompetentniji da pričam o žrtvama kad imamo majke koje su izgubile po troje sinova i za to niko nije odgovarao. Kome one da vjeruju i zašto se makar ne kazne oni muslimani za koje postoje očigledni dokazi da su počinili ratni zločin, dakle ne treba niko da ga dokazuje i svje što je potrebno je da tamo neke sudije prestanu da lažu svoje oči.
    Toliko i hvala.

  5. „zašto se makar ne kazne oni muslimani za koje postoje očigledni dokazi da su počinili ratni zločin, dakle ne treba niko da ga dokazuje i svje što je potrebno je da tamo neke sudije prestanu da lažu svoje oči.“

    Trebaju da se dokažu, u tome i jest bit sudova da optužba i odbrana iznesu dokaze, da se suđenje dokumentuje pa neka se pravnim sredstvima obaraju i kritikuju presude, a ne ocjenama tipa, ali nisu svi zločinci osuđeni pa ne treba nikoga ni suditi.

    Ja samo ovdje rekao da trebamo prihvatati i presude beogradskih sudova jer je Srbija član UN i u sistemu međunarodne pravde pa ako kome ne valja njihova presuda neka se žali međunarodnim instancama.
    Ko brani bilo kome da u Banja Luci podnese tužbu protiv bilo koga za koga ima dokaze da je počinio ratni zločin?

    Dobro došli u istorijsko doba, doba dokumenata i dokaza. Nema više vremena da neki turski vazal za flašu medovine plati guslaru da gusla o tome kako je oro drumove ili laže o Brankovićima.Trebaju suđenja i dokazi i nikada nije kasno da se ti dokazi prikupljaju, a ne da se živi od epike uz ognjište

    Treba se naučiti živjeti u svijetu šinjenica – posebno kada nam se ne sviđaju jer ako odbijamo prihvatiti svijet oko sebe onda se samo možemo zatvoriti u sebe sa dijagnozom autizma.

    To nam ne smije biti poklon za djecu koja ostaju iza nas.

  6. Која је тајна Шешељеве слободе?

    1.можда иза њега стоје страни центри моћи који на овај начин желе да му дају вјетар у леђа пред изборе да би АВ држали за јаја?

    2.можда је у Хагу прорадила савјест како каже Шешељ па су судије одлучиле да га ослободе?

    3.можда Хаг на овај начин покушава да добије на легитимитету у смислу ето нисмо оптужили баш све Србе зар не видите да смо пустили хашког војводу?

    Морам да примјетим да је Шешељ постао и медицински феномен! Зар нико не примјети да се човјек дебља под метастазама?

Оставите одговор на češnjak Одустани од одговора