Преподобна Флоренс Хартман: САД и Британија су жртвовале Сребреницу

Нова истраживања показују да су Велика Британија и САД знале шест недеља прије маскра у Сребреници да ће ова енклава пасти, али су је жртвовале у својим напорима за мир. Тадашњи шефови држава и политичари управо су они који ће попунити ВИП мјеста у Сребреници поводом обиљежавања 20.годишњице масакра" пише лондонски "Гардијан", а преноси Блиц, […]

недеља, јул 5, 2015 / 22:34

Нова истраживања показују да су Велика Британија и САД знале шест недеља прије маскра у Сребреници да ће ова енклава пасти, али су је жртвовале у својим напорима за мир. Тадашњи шефови држава и политичари управо су они који ће попунити ВИП мјеста у Сребреници поводом обиљежавања 20.годишњице масакра" пише лондонски "Гардијан", а преноси Блиц, новине њемачко – америчког утицаја у Србији.

У тексту под насловом "Како су Британија и САД одлучиле да препусте Сребреницу њеној судбини", чији су аутори новинар Ед Вуллиами и Флоренс Хартман, бивша потпаролка Трибунала у Хагу и савјетница Карле дел Понте, наводе се бројна свједочанства и изјаве званичника који су имали кључне улоге у дешавањима у Сребреници, а која показују да је "злочин у Сребреници био очекиван и да су је западне силе жртвовале зарад склапања примирија између зараћених страна.

Шта се иза брда ваља?

Флоренс Хартман рекламира своју нову књигу, "Афера Сребреница: Крв реалполитике", и текст је најава за њу. Артманова се упорно рекламира као неко ко се бори са системом и великом свјетском завјером, а све у корист истине и невиних жртава. Так она "раскринкава" учешће великих сила, а ниједног момента не доводи у питање лажи које су те силе исконструисале стварајући српску кривицу:

– У Поточарима ће 11. јула бити говора и признања, али је најмање вјероватно да ће се чути одговор на питање: како се злочин у Сребреници догодио? Зашто су одреди смрти босанских Срба неконтролисано убили више од 8.000 мушкараца и дјечака у неколико дана и то пред носом трупа Уједињених нација које су биле у законској обавези да се заштите жртве? Ко је и зашто то дозволио – наводи се у тексту.

Да ли се у извјештајима наводи да су из те заштићене зоне војници убијали Србе? На основу чега се очекивао масакр?

Дакле, у овом одломку који преноси београдска штампа, САД и Британија се оптужују да су Сребреницу препустили крволочним Србима, јер су хтјели да се испразне "џепови територија" како би се лакше формирале неке границе и дошло до мира. Ни ријечи о томе да су САД о Изетбеговића тражиле масован злочин, као би оправдали интервенцију над Србима.

Аутори констатују да "данас постоји маса доказа да је пад Сребренице био дио политике три велике силе Британије, Француске и САД – и руководства УН у потрази за миром по сваку цијену, мира на рачун Сребренице".

Како то да се масакр није десио у Сребреници, над цивилима, већ током пробоја муслиманских војника ка Тузли?

Наводи се такође да је Савјет безбједности УН још у мају 1993. поднио извјештај у којем је упозорио на потенцијални масакр уколико српске снаге уђу у Сребреницу, али да се већ у прољеће 1995. велике силе већ нису обазирале на то у настојању да подијеле Босну између Срба, Муслимана и Хрвата.

Новинари "Гардијана" темељно објашњавају како су велике силе инсистирале да се укине постојање енклава, затим како су биле свјесне да ће услиједити етничко чишћење Сребренице, али и како су припадници УНПРОФОР оставили цивиле незаштићене и одбили да им помогну.

– Ниједан политичар, дипломата и високи војни функционер није нашао за сходно ни да поднесе оставку због издаје Сребренице. Биће занимљиво видети да ли ће се бар нешто приближно извињењу чути следеће недеље од Британије, Америке или Француске – закључују патетично аутори, рекламирајући Харманкину књигу. Поједини извори указују и да су 13. јула оперативци америчке ЦИА чак сателитским путем пратили дешавања у Сребреници у извесној централи у Бечу, као и да је покољ дозвољен од стране великих сила без икаквог покушаја мешања, а камоли спашавања жртава.

У тексту су описани и сусрети западних функционера и преговори са представницима муслимана, али и Слободаном МиИлошевићем, Радованом Караџићем и Ратком Младићем, али и труд искусних дипломата касније да се дешавања у Сребреници представе као изненађење.



Оставите одговор