Преминуо Добрица Ћосић

Књижевник, академик и бивши предсједник СРЈ Добрица Ћосић преминуо је данас у Београду. Добрица Ћосић преминуо је у 93. години. Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. у Великој Дренови, код Трстеника. Био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар и редовни члан САНУ. Био је предсједник СРЈ од 1992. до 1993. […]

недеља, мај 18, 2014 / 15:16

Књижевник, академик и бивши предсједник СРЈ Добрица Ћосић преминуо је данас у Београду.

Добрица Ћосић преминуо је у 93. години.

Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. у Великој Дренови, код Трстеника.

Био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар и редовни члан САНУ.

Био је предсједник СРЈ од 1992. до 1993. године.

Називан "оцем нације", остаће упамћен по романима "Далеко је сунце", "Корени, "Деобе", "Време смрти", "Време зла" и "Време власти".



51 КОМЕНТАРА

  1. dragoslav,.,.račić, 18.05.2014. 18:33:35 [1
    Tebi je mati dobro cim se handri citavu noc…a sad na temu,,,crklo je djubre koje proglasi srpski narod lazovskim…
    konacno je nakon visegodisnje patnje crko dobrica cosic,turcin koji je moje komsije nazivo lazovima,turcin koji se lazno predstavljo i sto je najbitnije humanoid koji je dvije godine jeo jorgan da bi umro…a ti racicu pitaj mamu kako joj je…

  2. dragoslav,.,.račić, 18.05.2014. 18:33:35 [1
    Tebi je mati dobro cim se handri citavu noc…a sad na temu,,,crklo je djubre koje proglasi srpski narod lazovskim…
    konacno je nakon visegodisnje patnje crko dobrica cosic,turcin koji je moje komsije nazivo lazovima,turcin koji se lazno predstavljo i sto je najbitnije humanoid koji je dvije godine jeo jorgan da bi umro…a ti racicu pitaj mamu kako joj je…

  3. dragoslav,.,.račić

    Смањи доживљај, Кончита. Ако Фронтал по нечему смрди онда је то због тебе. Ако имаш рећи нешто на тему срмти Д. Ћосића, изволи, ако не иди лијечи властите фрустрације негдје друго.

    Ајд га сад мало гуглај. Ћирилицом.;)

  4. Јеботе, одакле долазе све те гадости? Јеси то научио у специјалном одјељењу или код куће у пећини? Ти си баш психијатријски случај и видим да не вриједи улазити у никакву расправу.

    Погледај крај претходног поста.

  5. Називан „оцем нације“, остаће упамћен по романима „Далеко је сунце“, „Корени, „Деобе“, „Време смрти“, „Време зла“ и „Време власти“.

    Баш тако, осим ово „отац нације“!
    Сва та дјела сам прочитао и по томе се и мени урезао у памћење.
    „Корене“ и „Деобе“ су ми дотурили доктори док сам лежао на ВМА,последња три имам у кући.
    „Време власти“ ми је лично уз фотографисање поклонио са посветом, на сајму књиге у Бањалуци….
    Е сад у 93-ој години?!…што би народ рекао родио се.
    СЛАВА ТИ ВЕЛИКИ КЊИЖЕВНИЧЕ!

  6. Znam kako je umro u 93-oj godini…Čeko bog da se pokaje pa vidi da od toga nema fajde.Džaba čeko da se na ovom svijetu raskrsti sa nekim stvarima, jer nema nosit grijehe na onaj svijet.Teška mu crna zemlja,što teža mu bila i dabogda ga ova poplava odnijela što dalje od Balkana u Crno more…

    A raćića je ujak štemo kad je bio mali zato je ovako frustriran.Ne zna jadnik koga bi prije jebo..

  7. Karadžić Radovan: Ja sam malo Vuka napao na konferenciji za štampu.
    Ćosić Dobrica: Da čuo sam, video sam. Sutra će on da ti to odgovori.
    KaradžićRadovan: Vjerovatno će da odgovori. Međutim, mislim da je to zaistajedna funjara. On sad, ako sad on može da govori o boljševičkoj vlastionda, onda zaista nema obraza.
    Ćosić Dobrica: To, toslušaj, to što on sprema sutra u Beogradu. Najavio je večeras nateleviziji da će se boriti sve dotle dok ne budu pušteni iz zatvora(?). Ponovo dramatizuje stvar, kao da neko zatvara puteve, hapsi,njegove funkcionere i da će trajati miting dok ne budu pušteni ti izzatvora. Očigledno on po nalogu Amerikanaca…aa…
    Karadžić Radovan: Da, da. A je’l ima nekog u zatvoru?
    Ćosić Dobrica: Negde su mu nekog uhapsili, kaže. Ko zna zašto i ko zna koga.
    KaradžićRadovan: Ali kakvu on laž kaže, da mi pravimo barikade, da ne binjegove pristalice došle. Pa i on nema ni jednu jedinu, ni jednogjedinog pristalicu u Bosni.
    Ćosić Dobrica: Da, da.
    Karadžić Radovan: Nigdje ni jednog pristalice u Bosni nema to je… to mislim treba zaista, sve češće, u..
    ĆosićDobrica: Vrlo je, vrlo je važno, vrlo je važno kako će sutra se poneti.Šta on sutra može te svoje rulje militantne i tu će biti i…..togantisrpskog i plaćeničkog šljama.
    Karadžić Radovan: Da, da.
    Ćosić Dobrica:…. sudeći, to je onako jedna regresija velika političkog života srpstva…
    Karadžić Radovan: Da, da, a je li demokrata ne ide s njim, je l’?
    Ćosić Dobrica: Ne ide, ne ide, ne ide niko.
    Karadžić Radovan: Trebala bi policija… savjetovati policiju da čuva objekte i da ih pusti…
    Ćosić Dobrica: Ništa policija neće raditi, apsolutno.
    Karadžić Radovan: Da ih puste sat vremena dva, nek razbijaju…
    ĆosićDobrica: Apsolutno će ih pustiti, neće ih ništa smetati, jedino ako onine isprovociraju napad na Skupštinu što, što govore.
    Karadžić Radovan: Da, da.
    Ćosić Dobrica:Prete napadom na Skupštinu.
    Karadžić Radovan: Da, e, pa dobro, to je onda druga stvar ali objekte, objekte moraju čuvati. Međutim…
    ĆosićDobrica: Jer taj… a možda i lažu, jer napad na Skupštinu mora daizvrši iz …znate kako. To je velika i veliki rizik i velika nesrećakoji će da osvoji Skupštinu. Što oni prete ovako njihovi aktivistigovore. Da l’ je to tačno, ne znam. To je to, Vuk hoće. A ko zna šta onnamerava, on je lud čovek.
    Karadžić Radovan: Ne, on je zaista lud, a ne samo da je lud nego je i đubre jedno izdajničko i…
    Ćosić Dobrica: Je, to je funjara, to je…
    Karadžić Radovan: …svinja. To mora da se kazni (?)

  8. Свака част Ћосићу као књижевнику,али за мене ће неизбрисива мрља на његовом лику остати она његова изјава,да кад би поново живио да би се опет борио против четника.То је потпуни идиотлук!

  9. Radovan Karadžić: Na starom kontinentu je sve staro. Sve je to stereotip. To je sve stereotip. Sve se ponavlja.
    Dobrica Ćosić: Ovde radi istorija. Pojavila se jedna teorija u filozofiji: kraj istorije; to su počele neke budale da šire…
    Radovan Karadžić: Ma kakvi…
    Dobrica Ćosić: Međutim, istorija radi punom parom.
    Radovan Karadžić: Ma kak’i…
    Dobrica Ćosić: Kostimirana.
    Radovan Karadžić: Tek će evropski nacionalizam da se razbukta. Oni misle da je prošlo vreme nacionalizama. Ma nema govora. Kakvi to… to će Slovenci da nestanu zbog tih evropskih nacionalizama.
    Dobrica Ćosić: Ma kakvi to će čitavi narodi da potonu i države i… Radovan Karadžić: Da potonu potpuno, da postanu privjesci, obični.
    Dobrica Ćosić: Apsolutno.

  10. Svaki noramalan čovjek koji je sticajem okolnosti postao poturica se srami svoga porjekla, poput meše selimovića, emira kusturice…
    A čega se normalan čovjek stidi, time se kreteni i budale poput zukedina i murya ponose…
    Ponose se time što su im djedovi pustili anadolcima da im guze žene da bi nastali ovi moralni i fizički ispdrdci poput ove dvojice poturčene paščadi…

  11. njeg ja jebem
    buhahahaha
    Koja je ovo papčina poturčena, jebo’ mu krmak mater na bajram ujutru na kuranu!
    Mirni budite poturičke pudlice, dok nismo opet aktivirali septičku jamu u potočarima!

    zulkedine…
    Razmisli malo ako imaš čim!
    Moji preci da su nedaj Bože prodali vjeru kao što su tvoji, možda bi i ja lajao na Srbe kao pas, poput vas…
    A možda bi otišao u dubrovački ili kotorski arhiv, ili u begovu džamiju u sarajevu, i vidio kako su se moji preci prezivali dok nisu prodali vjeru za večeru, te kao meša selimović i nemanja kusturica se vratio svojoj izvornoj i istinskoj vjeri…Ali pitanje je bi li pse poput vas iko ikada primio iako bi se istinski pokajali što su vam djedovi dopustili anadolijskim kozojebcima da guze vaše babe.
    Fuj turska kopiladi!

  12. драгослав рачић, семберски прашчић. шта га овдје србујеш, нехљебе, лопату у руке и на најближи насип, ако ти је стало до одбране српства и семберске крмади у чији се сексуални живот изгледа јако добро разумијеш. лако је с дјецом ратовати на порталу.

  13. о, хвала на поштеди, академиче! ни не знаш ништа осим бајрама, курана, крмета и анадолијских козојеба. звучиш ко покварена плоча на свеиједној теми. ајд одјеби у скоковима слушај гусле с међедима.

  14. Нека Господ да рајско насеље нашем Добрици и свим настрадалим у Српској, Србији и Федерацији.

    Поносим се што сам еколог, што сам Србин, што волим сву дјецу у свијету, свој српски народ и њене великане, што поштујем све народе свијета и што је моја партија(покрет) у свом имену сачувала назив Републике Српске, ако ништа бар због оних који образа немају па у овој заједничкој трагедији пљују мртва човјека.

  15. Balije pošto nemaju svoju kulturu, svoj jezik, pismo svoju knjiženost, pokušavaju onda da tuđu omalovaže…
    Ne znaju nesretnici da postaju još veće sline nego što su to kada se kriju i kada šute!
    Kandidatu za nobela, prijatelju svih poznatih svjetskih književnika, prijatelju meše selimovića u njegovim najtežim trenucima, atifašisto, tvorče najvećih i ubjedljivo najčitnijih dijela na ovim prostorima, mudra glavo – neka ti ja laka napaćena Srpska zemlja!

  16. „Balije pošto nemaju svoju kulturu, svoj jezik, pismo svoju knjiženost, pokušavaju onda da tuđu omalovaže…“

    Radovan Karadžić: Ovaj Havel je uništio Čehoslovačku.
    Dobrica Ćosić: E taj naš kolega postade takva budaletina. Mali je bre on.
    Radovan Karadžić: Mali je, mali čovječuljak, I vidite da ta srednjeevropska filozofija…
    Dobrica Ćosić: Ništa.
    Radovan Karadžić: Ništa nema tu šokova. To nema fundamenta uopšte.
    Dobrica Ćosić: Slušaj, nije slučajno. Oni imaju dva najizrazitija
    pisca.
    Radovan Karadžić: Kundera
    Dobrica Ćosić: Ne, ne, ne…
    Radovan Karadžić: Nego?
    Dobrica Ćosić: Švejka i Kafku.
    Radovan Karadžić: Da, da…
    Dobrica Ćosić: Jedan zajebava se
    Radovan Karadžić: A drugi se žali stalno.
    Dobrica Ćosić: Okončava
    Radovan Karadžić: Da jeste.
    Dobrica Ćosić: Okončava istoriju.
    Radovan Karadžić: Da, da…
    Dobrica Ćosić: I čovekove aktivnosti
    Radovan Karadžić: Da, da
    Dobrica Ćosić: Taj erotizam, šta to sve znači Kundera i svo to društvo.
    Radovan Karadžić: Da, da tačno, tačno
    Dobrica Ćosić: I kad se gleda ta cela istorija i pogledaš umetnost ništa originalno ta srednja Evropa nema.
    Radovan Karadžić: Pa ne može mit da napravi.
    Dobrica Ćosić: Sem katoličanstva, ona nema ništa.

    Ako su balije oni koji omalovažavaju tuđe onda je Kalemar koji je mislio da je Švejk pisac 😛
    balija nad balijama

  17. Цитат из задњег интервјуа Добрице Ћосића:

    „Залажем се за мобилизацију цјелокупне умне и моралне снаге вашег нараштаја. За уједињење њених потенцијала и за њено организовање, институционализацију. Јер та велика, а слијепа снага, без система не значи ништа сама по себи. Међутим, не видим да се борите у том правцу. Ви и не покушавате да се организујете. Али та организација не смије да буде партијског карактера. Партија је партикуларна и егоистична свијест.

  18. Dobrica Ćosić, „otac srpske nacije“:

    -„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“

    -„Laž je srpski državni interes.“

    -„Laž je u samom biću Srbina“.

    -„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“

    -„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…“

    Racic laze da nije peder…

  19. Своје мишљење о Ћосићу ћу рећи кроз овај текст Вука Драшковића:

    САМО незнање или фанатизам који одбацује знање исписали су оптужницу Добрице Ћосића против оних који су водили Србију у Првом светском рату. Он каже да је њихова тадашња политика скривила хашку и мастрихтску одлуку о разбијању Југославије 1991. и НАТО бомбардовање 1999. године!

    Писац, којег неки данашњи распамећени Срби називају “оцем нације”, тврди да су престолонаследник Александар, Никола Пашић и војводе Радомир Путник и Степа Степановић унесрећили српску нацију 21. августа 1915, када су одбацили ултимативни и последњи захтев Британије, Француске и Русије да Краљевина Србија прихвати Лондонски пакт из априла исте године, који је Србији, уз одрицање од своје државне територије источно од Вардара, гарантовао велико проширење на западу, до линије Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица!
    Каже он још и то да је била “убилачка” одлука о повлачењу преко Албаније, описујући је као “колективну смрт”, а Солунски фронт назива “српским самоубиством”.

    ЗАГЛЕДАН у рушевине своје вере, Ћосић хоће немогуће. Да за удес Југославије на крају 20. века окриви оне који су је стварали на почетку истог столећа. И да злочине комунистичке партије припише њеним жртвама. Веслач са “Галеба” и кормилар чамца из Пожаревца, хоће да потопи “Лађу француску”, па своја торпеда идеолошке мржње и слепила пуни неистинама.
    Лондонски пакт, који спомиње, силе Антанте потписале су 6. априла 1915. једино са Италијом, у тајности и иза леђа Србије. За улазак у рат на страни Антанте, Италији је загарантована северна и средишња обала Далмације до Сплита и са Сплитом. Да би и Бугарска пришла Антанти, њој је нуђена територија Србије источно од реке Вардар, и још неколико српских срезова, а на Александра и Пашића вршен је притисак да се добровољно одрекну великог дела своје државе, уз магловита и никад озваничена обећања да ће Србија, заузврат, добити Црну Гору, остатак јадранске обале до Сплита, БиХ и делове Славоније. Све то, опет, под условом да се са тиме сагласе и Хрвати.
    Да је Добрица Ћосић тада био “отац нације”, он би се, значи, одрекао свог државног имања, у замену за проклетство отимања туђег и морални суноврат Србије као нечасног трговца, који је, истовремено, распикућа и грабљивац. Национална и државна начела моралности, која су изабрали Врховна команда и Влада, Србија је платила Голготом, која је задивила цео свет. Својим васкрсом, после Крфа и Солунског фронта, српски морал, жртве и победе срушиле су Лондонски пакт.
    Србија је сачувала сваки педаљ своје државе, а Срби, Хрвати и Словенци, од Дрине па до Алпа, прихватили су ту и такву Србију као ослободиоца.
    Зна све ово Добрица Ћосић, али неће да зна. Неће, јер је управо Комунистичка партија Југославије, која га је васпитала од дечачких дана, узвишену жртву Србије, одмах по свршетку рата, прогласила за – “великосрпску хегемонију”. За комунисте је та држава била “версајска творевина” и “тамница народа” која мора бити рушена и срушена!

    Иронијом судбине, главни рушиоци Југославије преобразиће се у њене обновитеље после Другог светског рата, када је држава постављена на два носећа стуба: један вођа, једна партија! И Вођа и Партија доследно су сламали “великосрпску хегемонију”. Под девет планина затрпали су геноцид хрватских и муслиманских усташа над Србима, првог герилског вођу у окупираној Европи прогласили за сарадника окупатора и убили га, а преко његове сломљене војске и народа прешли ваљком смрти, масовне тортуре, тамничења и промовисања лажне историје. На историјском бићу Срба, и само Срба, створили су неколико нових нација и њихових република, а Србију, и само Србију, испарцелисали на три дела.
    Скоро пола века су Добрица Ћосић и његови другови марширали тим смером, а не ни Александар Карађорђевић, ни Пашић, ни Путник, ни Степа, ни Дража Михаиловић. Кад је Вођа умро, а за њим и Партија, почеле су да експлодирају комунистичке мине уграђене у темеље њихове Југославије. Стратег са Титовог “Галеба”, тада, преузима стратешко кормило Милошевићевог ратног чамца из Пожаревца, са сулудим планом остварења мртвог Лондонског пакта из 1915. године!

    У јулу 1991, Ћосић отворено и заценуто добошари за смрт, говорећи да је куцнуо прави историјски тренутак да Срби “заврше борбу за своје ослобођење и уједињење” и да “створе своју државу на својим етничким просторима”. Слободана Милошевића окива у звезде и сравњује га са Николом Пашићем.

    Та је политика била “српско самоубиство”, а не Солунски фронт 1918. Та је политика била политика “хазарда и смрти”, а не одлука о повлачењу преко Албаније 1915. године. Истину не могу мењати условни рефлекси идеолошке дресуре, слепила и мржње, нити данашње Ћосићево анатемисање Слободана Милошевића.

    ”Отац нације” огорчен је и због “идеолошке аболиције четничког терора” у данашњој Србији. У једној својој књизи, објављеној 1990, он каже да би, кад би се поново родио, поново убијао четнике!
    Зашто? Зато што непокајани грешник жели да убија истину да је он био један од важних убица велике историјске прилике о темељном преуређењу Краљевине Југославије после Другог светског рата. Оно што Србија и Срби нису могли, а нису ни хтели, ни 1915. ни 1918, хтели су и могли постићи 1945, само да није било грађанског рата између равногорске и партизанске гериле или да је исход тог трагичног сукоба, који су изазвали Ћосић и његови другови, био другачији.

    Због геноцида хрватских и муслиманских усташа над Србима лево од Дрине, послератне границе Србије биле би, уз потписе и печате антихитлеровске коалиције, померене далеко на запад. Нацистичка Хрватска поделила би судбину нацистичке Немачке, а управо то је био ратни циљ генерала Михаиловића, којега би Добрица Ћосић, још једном, да убије!

    Над развалинама српске нације, он је последњи Србин који има морално право да недужне оптужује за слом и да себе, кривца, производи за судију.
    Од Мишара па до Солунског фронта, изгубљене су све победе. Гоне њитх тхе њинд! Не. На српском се то каже: Прохујало са црвеним вихором. Пројекат уједињене Европе, по чијим државним границама пада паучина, подразумева и културно, комуникацијско, економско и духовно обједињавање сваке њене нације, тако да нико нигде није ни странац ни дијаспора. Тај идеал нашег времена и времена које тек долази велика је, а и једина, шанса српског народа. На несрећу, Добрица Ћосић и многи још ту и такву Европу означавају српским непријатељем и метом свог канцерогеног патриотизма. Прошлост су уништили, а будућност забрањују.
    Ипак, ипак. Узалуд њихова торпеда. “Силно се море заљуља, лађа се српска прогура.” Тако ће бити. Мора.

    ПОД петокраком је, а не под круном и кокардом, и започето и довршено српско национално и државно пропадање. Због тога, а не ни због Карађорђевића, ни због Вида и Солунског фронта, ни због Драже Михаиловића и Драгише Васића, српски народ данас загледан је у понор своје историје.

Оставите одговор на Travničanin Одустани од одговора