Представљена руско-српска архивска грађа

У Архиву Србије представљен је други том књиге “Москва – Србија, Београд – Русија, Друштвене и политичке везе 1804-1878”, која је заједничко издање Архива Србије и Главне архивске управе града Москве. Директор Архива Србије др Мирослав Перишић, као домаћин, поздравио је многобројне учеснике промоције и посебно патријарха Иринеја, пошто је он први српски патријарх који […]

уторак, март 22, 2011 / 11:38

У Архиву Србије представљен је други том књиге “Москва – Србија, Београд – Русија, Друштвене и политичке везе 1804-1878”, која је заједничко издање Архива Србије и Главне архивске управе града Москве.

Директор Архива Србије др Мирослав Перишић, као домаћин, поздравио је многобројне учеснике промоције и посебно патријарха Иринеја, пошто је он први српски патријарх који је дошао у посјету Архиву.

 

Патријарх српски Иринеј је оцијенио да је пројекат заједничког објављивања архивске грађе, која се односи на српско-руске односе од 16. до 21. вијека, изузетно значајан за историју српског народа, јер нам чини доступним документе на основу којих може да се реконструишу многа битна историјска збивања.

 

Патријарх се обратио министру културе Србије Предрагу Марковићу са апелом да Србија помогне Српској православној цркви да њен архив не остане у неадекватним просторијама у цркви Светог Марка, јер је драгоцјен не само за СПЦ, већ за цјелокупну историју народа и земље.

"Молим да се архиву СПЦ посвети дужна пажња да би се омогућило његово коршћење за истраживања", рекао је патријарх Иринеј.

 

Министар културе Србије је рекао да је упознат са проблемом архива СПЦ и да ће се свакако њиме позабавити и констатовао да треба пуно да се уради по Србији уместо да се само прича.

 

Марковић: Добринос ослобођењу од митова

 

Марковић је подсјетио да односе Србије са другим земљама и народима прате многи митови и бајке, па и када је ријеч о односима са Русијом и зато је значајно штампање архивске грађе јер то је пут да се ослободимо митова.

 

Пошто се у другом тому доносе документи који се односе на период од 1804. до Берлинског конгреса 1878. Марковић је указао да се ради о периоду када се српски народ одлучио да се са онима који су га водили, осамостали, и укључи у Европу, а на том путу је од самог почетка тражио и помоћ царске Русије о цему свједочи прва дипломатске мисија проте Матеје Ненадовића одмах након подизања устанка.

 

И 1878. година је била битна за српско-руске односе, нагласио је Марковић, "пошто је Србија прихватила улогу Пијемонта, да заступа интересе, не само кнежевине и њених институција већ и српског народа у окружењу".

 

Између те двије судбоносне историјске прекретнице развијали су се српско-руски односи о чему свједоче објављени документи који могу да пруже о њима праву слику, нагласио је Марковић.

 

"У овим књигама су чињенице из којих се могу пратити успони и падови односа између Србије и Русије јер односи између мале Србије и велике Русије треба да се базирају на чињеницама и могућностима, али међусобни ниво уважавања мора да буде увек исти", подвукао је министар.

 

Он је најавио да ће одмах након завршетка посјете руског премијера Владимира Путина одржати састанак са руским амбасадором у Београду Александром Конузином око представљања српске културе у Русији.

 

Koнузин: Заједничка борба

 

Амбасадор Конузин је изразио захвалност српско-руском тиму који је приредио прва два тома архивске грађе која је важна за објективно сагледавање свих видова сарадње двије земље и истакао да се из докумената објављених у другом тому може сагледати заједничка борба коју су водили за независност Србије и која је била основа за русофилска осећања која су присутна до данас.

 

Конузин је позвао Министраство културе и Скупштину Београда да се укључе у Дане словенске културе коју организују амбасаде словенских земаља у Србији посљедње декаде маја у славу просвјетитеља светих Ћирила и Методија.

 

Руски амбасадор је позвао стручњаке да сарађују и на припремању грађе везане за Први светски рат, јер за нешто више од три године биће у свијету обиљежен вијек од његовог почетка.

 

Тим поводом, Конузин је директору Архива Србије уручио документ о упућивању руске помоћи у оружју у октобру 1914. године Србији.

 

Савјетник предсједника Србије Триво Инђић је детаљно представио садржај и концепт другог тома "Москва-Србија, Београд-Русија", а проф. др Мирослав Јовановић је представио цио пројекат који би требало да има пет томова, а циљ му је да представи цјелину српско-руских односа.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *