Предност у будућем рату: Људи саосјећају са роботима

Научници су приказивали групи од 40 особа видео-снимке робота у облику диносауруса који је третиран час на груб начин, а час са пуно љубави, а учесници су рекли да су лоше доживели сцене у којима је робот малтретиран, преноси Танјуг. Људи су способни да саосјећају са роботима са којима се лоше поступа, показали су резултати […]

недеља, април 28, 2013 / 13:32

Научници су приказивали групи од 40 особа видео-снимке робота у облику диносауруса који је третиран час на груб начин, а час са пуно љубави, а учесници су рекли да су лоше доживели сцене у којима је робот малтретиран, преноси Танјуг.

Људи су способни да саосјећају са роботима са којима се лоше поступа, показали су резултати истраживања групе њемачких научника.

Људи то могу, иако се ради о уређајима који су, по природи, лишени сваке врсте осјећања, пренијели су француски електронски медији.

До тог закључка су дошла три истраживача с Универзитета у Дизбургу.

Они су приказивали групи од 40 особа видео-снимке робота у облику диносауруса који је третиран час на груб начин, а час са пуно љубави.

Када су научници упитали учеснике у истраживању о њиховим доживљајима, они су признали да су лоше доживели сцене у којима је робот малтретиран.

У тим тренуцима, њихов ниво пажње или "психолошке будности", мјерен током читавог приказивања, био је виши него у онима када је робот третиран са пажњом.

Након тога је обављено испитивање на 14 учесника којим је покушано да се, снимањем мозга, провери да ли постоји повезаност између интеракција човјек-робот и интеракција човјек-човјек.

Учесницима су опет приказиване сцене малтретирања и лијепог одношења, али овога пута према човјеку, роботу и неком неживом предмету.

Истраживање је показало исто реаговање мозга на сцене лијепог опхођења према роботу, као и према човјеку, док је саосјећање било веће за човјека, него за робота у сценама малтретирања, али оно, ипак, постоји и за робота.

Научници истичу да је један од циљева актуелних истраживања у роботици развој "робота другара"који успостављају дугорочан однос са људским корисником.

Ти роботи би, како су истакли истраживачи, могли да помажу старијим особама у свакодневним пословима и омогуће им да што дуже остану у њиховим домовима, али и особама са посебним потребама да се уклапају у средину у којој живе.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *