Позоришни сусрети у Брчком, пети дан

Смијех је од првог монолога до посљедње реплике, мањег интензитета или незадрживо и спонтано гласан, пратио свих 110 минута до перфекције разрађену сцеску и глумачку игру ансамбла „Керемпух“-а из Загреба у представи „Чудо у Поскоковој Драги“ коју је по роману Анте Томића режирао Крешимир Доленчић. Ово је у најкраћем јединствена оцјена публике и критичара присутних […]

уторак, новембар 23, 2010 / 20:31

Смијех је од првог монолога до посљедње реплике, мањег интензитета или незадрживо и спонтано гласан, пратио свих 110 минута до перфекције разрађену сцеску и глумачку игру ансамбла „Керемпух“-а из Загреба у представи „Чудо у Поскоковој Драги“ коју је по роману Анте Томића режирао Крешимир Доленчић.

Ово је у најкраћем јединствена оцјена публике и критичара присутних на Сусретима позоришта БиХ у Брчком гдје је Сатирично казалиште „Керемпух“, како је рекао режисер и професор бањолучке Академије Ненад Бојић, „одржало перфектну лекцију о свим елементима позоришне игре, појединачно и у функцији колектива“.

„Чудо у Поскоковој Драги“ је нови роман Анте Томића који је за извођење кроз фантастичну драматизацију прилагодила Жељка Удовичић.

Зачињена благом сатиром и Томићевим питким хумором, прича говори о породици Поскок, Јози и његова четири сина, „заробљених у Загори, заборављених у времену које их мимоилази“.

Доленчић је тај затворени свијет, иако у суштини трагичан, без било какве депресивне конотације, испричан језиком далматинске Загоре и зачињен пјесмама Мише Ковача из 70-их и 80-их, користећи и елементе водвиља, трилера и кабареа, кроз урнебесну комедију потпуно отворио према гледаоцу.

„Када вам кажем да смо у Згребу за два мјесеца од премијере одиграли више од 20 реприза и увијек пред пуном двораном која често пјева с нама нумере из представе у овој веселој и лако схватљивој комедији и претвара је у „народно весеље“, онда је готово сувишно рећи да смо уживали радећи и да истински уживамо играјући. А процес није био нимало лак, нарочито због специфичног језика Загоре“, рекао Жељко Конигскнецхт (Јозо Поскок и Барба иво) и додао, „писци напишу, редитељи изрежирају, а на нама глумцима остане терет. Овај пут га носимо с гуштом и убијеђени у дуговјечност представе“.

У ансамблу је 16 глумаца владало сценом с енергијом која се ријетко виђа, потпуно остваривши задане ликове, а Ана Марас (конобарица Ловорка) је искреирала трансформацију каква се ријетко виђа и захваљујући којој се и дешава „чудо“ међу Поскоцима у њиховој Драги када у груби и у крш затворени мушки свијет, она напокон стигне као „нивиста“.

„Мени је језик у представи матерњи па сам помагала колегама, али сам зато проблеме с улогом, а имала сам их, рјешавала уз њихову подршку и помоћ. Крешо нам је оставио пуно простора за личне креације и био ту само да нас, ако кренемо у кривом смјеру, врати на прави пут“, изјавила је у разговору о представи Ана Марас.

„С гуштом и једногласним весељем смо дошли у Брчко из кога носимо сјајне утиске након извођења „Метастаза“ на овим Сусретима прошле године, а без имало подилажења желим рећи да је ово заиста одлично организирано и истовремено опуштено и потпуно окренуто учесницима и гостима“, нагласио је Жељко Конигскнецхт.

На Сусретима позоришта БиХ у Брчком синоћ је Театар „Еxит“, такође из Загреба, извео „Балон“ Мате Матишића у режији Мислава Бречића.

е-Брчко



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *