Поучак Бореновић: О Младићу и Шпирићевим стазама револуције

Једна анализа како на скуп подршке генералу Ратку Младићу 11. јула, ни било гдје друго, није позван, али је представио новопозваног у Главни одбор странке. И шта медији пренесу.

понедељак, јул 10, 2017 / 13:25

Предсједник ПДП је казао да скуп подршке Ратку Младићу “не треба да буде политички злоупотријебљен ни са једне стране”, што је само по себи нада у ноторну глупост. Зашто? Зато јер скуп организује српским родољубима темељно непозната организација Српски сабор “Заветници” – Република Српска. За њих је нека скромна организација као, рецимо, Српско сабрање Баштионик из Бање Луке, суперсила у питањима броја хуманитарних акција, чувања сјећања на прошлост, организованим скуповима подршке и посебно – по познатости широј јавности.

У питању је инстант-клонирана владина неорганизација, која свој коријен вуче у предизборним злоупотребама организације Заветници из Србије, а коју је неколико пута, као и многе сличне из Србије, пред изборе потезала коалиција на челу са Милорадом Додиком. Самим тим није ни чудо што Бранислава нико није ни звао тамо. Нити ће. Можда је и боље јер неприпремљену и уморну јавност Српске на том скупу, у којој ведре и облаче наводно бивши непријатељи Републике, у радни дан и по врућини, може очекивати срамота малог броја оних које су изнервирали тв-преноси слета у Поточарима, па су ипак изашли да ни сами не знају више зашто. Надамо се да неће бити тако.

“Свако има право да организује догађај на начин како је то прописао закон о окупљању грађана”, рекао је Бореновић на конференцији, али, ето, пропустивши да каже ово већ наведено. А он би то требао да зна. Тако је, по ко зна који пут, школски упао у медијску замку за опозицију у Српској.

Како замка дјелује?

Постави се питање при којем опозициони политичар треба демонстрирати извјесну количину српског јединства, поштовања за важне историјске личности и подразумијеване пристојности. Бореновићеву умјерену и уопштену изјаву ће из државних медија Српске, листом пренијети сви медији из Ефбиха, трпајући га тако у кош оних који “нису баш толики четници као Додик”. За Бореновића и ПДП жива пропаст.

То му неће донијети политичке поене или коалициони потенцијал чак ни у Ефбиху, а камо ли у Републици Српској. Али, то су секундарни циљеви. Успут, уз дневни програм власти. Примарни циљ је да ће сви онда заборавити како је сазвао конференцију из сасвим других разлога и шта је на њој говорио, јер су му буџетски медији под контролом владајућих утрапили наслов са Младићем…

Овај поучак је дат без жеље да се улази у давање бесплатних савјета опозиционим партијама у Српској, већ да се просто да објективна вијест и њена анализа нашим читаоцима. Нама на Фронталу катастрофални потези власти, дођу једнаки овима из опозиције, мада усљед веће одговорности коју носи власт и њени медији, некад изледа да више замјерамо властима.

А Бореновић новинаре сазвао да каже:

“Поднијели смо прву од пет интерпелација, у вези са економском и политиком рада Владе РС. Друга интерпелација биће у вези са радом јавних предузећа и јавне управе, трећа у вези са стањем у здравственом систему Српске, четврта о борби против корупције и криминала, а пета о демографским кретањима у Републици Српској.”

Даље:

“ПДП озбиљно припрема за наредне изборе и сљедећи период, јер су потребни одговорни, стручни, добри и квалитетни људи који ће уз добар програм обновити Републику Српску. Уз људе који ће тај програм спроводити, показујемо пуну озбиљност за ситуацију у којој се данас налази Република Српска и БиХ”.

А шта онда, као врхунски аутогол, Бореновић представља бирачима?

Тако млад, а већ Шпирић

Он је на конференцији за новинаре представио новог директора Политичке академије ПДП, Милка Грмушу, “који ће бити нови члан Главног одбора ове странке”. Пренио је понеко у муслиманско-хрватским медијима, шта је Грмуша бесједио.

Он кличе:

“ПДП је показао спремност да окупи младе људе који другачије размишљају и да покуша дати шансу за неке нове идеје и политичке принципе да се афирмишу за Републику Српску за дужи низ година, јер важно да се што више младих људи укључи у политичке процесе у Републици Српској”.

Није него?

Није… Чисто ето није. Није то ни гомила општих фраза на које се пребацује канал. Ма какав. То је пресмијешно!

Милко Грмуша, као прво, није уопште млад. Још мање политички неокаљан. До облачења дреса ПДП, био је члан у најмање двије странке. Српској демократској странци коју је напустио у вријеме Младена Босића, очекујући бољу позицију у од Александра Вучића наводно помаганој Српској напредној странци Адама Шукала. Након изборног дебакла потоње, уз подјеле на струју Хаџи Јована Митровића, напушта и њу.

У паузи политички активног рада, посветио се симулирању НВО-активизма кроз удружење Нова Српска. Која је таман толико нова, и толико српска, и, посебно, политички недиригована – колико и Заветници с почетка ове анализе. Написао је толико начертанија у том периоду, да му се као поређење може наметнути још само ефбиховски Српчић из Рудог, Бојан Бајић. (Данас, као и прије, екстремно небитан за политичку сцену у Српској). Грмуша Милко свој политички и друштвени живот види са структурама блиским и пословно везаним за Игора Радојичића, те свима познатим даваоцима изјава за медије из Ефбиха, када треба пљувати Републику Српску.

(Сви знамо који су. Упалите ФТВ, БХТ, Хајат, Фејс, ТВ1 и ине, па ће те их познати. Да их ми не именујемо, јер ће сигурно рећи да им се пријети и безбједносно су угрожени. И пружити ручицу да им се убаци парица, дакако.;)

Салто мортадела

Никакав проблем не би био, када би Милко и други Милкићи, ове податке из своје биографије рекли новинарима на конференцији. То је некако сасвим у реду при ступању на нову дужност. А и што да не? Зато што то не би звучало добро за ПДП. И ту је суштина половине кандидата на изборним листама. Политичког живота уопште. Нема ту грама идеала. Све се ради за хљеб, саламу и паре.

У овом заокрету пред очима јавности (коју истина за Милка никад и није посебно било брига), највише погађа што је Грмуша, иначе класични фејсбук-активиста и без упоришта у стварним гласачима, један период покушавао наступити пред интернет-публиком као да је за заштиту и промоцију ћирилице, те основних српских националних интереса. Видио је себе као тако профилисаног. И не само то. Бусао се у прса као четнички унук и непомирљиви љубитељ тековина политике Радована Караџића.

Убрзо послије тога је освануо као латинични потписник декларације чувених србољубаца из РЕКОМ-а. (?!) Односно, шкработиња медија који се за те вриједности залажу програмски, финансирају се из страних извора за те сврхе, те се служе таблоидизмом, лажима и крађом интелектуалне својине. У том периоду се Милко још ломио, па је РЕКО(м) како је ту лицемјерну иницијативу потписао “због дјевојака” које су скупљале потписе…

Што је ово катастрофа? (осим за Бранислава Бореновића)

Зато што је таквих као Милко безброј. Пуна је политичка сцена у Српској мјењача дресова по матрици чувеног и у томе непревазиђеног Николе Шпирића. Прелетачко-камелеонска пракса је обесмислила политички живот и уз непостојање судске власти главни је камен о врату будућности Српске. У томе најгоре пролази опозиција, јер се народу не мили гласати за једне те исте људе, који непрестано обећавају промјене и младе људе у својим редовима. Шта можемо, без подсјећања јавности на говоре и дјеловања, Додика, Говедарице, Иванића, Павића, Ђокића и иних; очекивати да ће неки Милко који се нађе на кључној позицији потписати у име народа Српске?

Можда баш “због дјевојака”?

 

(Фото: Фронтал.СРБ/ДХС)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *